Европска комисија одлучила: Нова ГМ соја дозвољена за исхрану људи

(Фото: Пиксибај)

Европска комисија (ЕК) недавно је одобрила употребу нове сорте генетски модификоване соје за исхрану људи и животиња. Ова вест, чини се, прошла је без много коментара у јавности и у сенци новог таласа ширења пандемије у државама Европе.

Како је пренео „Еурактив”, одлуком ЕК и даље није дозвољен узгој ове ГМ сорте соје, али ће шансу за производњу и већи пласман на европско тржиште имати други велики светски произвођачи.

Произвођач нове ГМ сорте соје јесте немачка компанија „Бајер”, која je пре три године купила америчког произвођача генетски модификованог семена „Монсанто” за 66 милијарди долара. У саопштењу се наводи да ју је, после научне процене, одобрила и Европска агенција за безбедност хране. Очекује се да ће њена производња почети од 2021. године у САД и Канади. Истиче се да је нова сорта отпорна на хербициде дикамба, глуфосинат-амонијум и глифосат.




После ове одлуке, како се истиче, логично је очекивати да ће произвођачи у САД и Канади, због веће доступности европског тржишта, повећати производњу соје у наредном периоду. Одобрење ЕУ ће важити 10 година, а сви производи од ове ГМ сорте мораће да буду адекватно обележени, уз поштовање принципа следљивости.

Др Миодраг Димитријевић, генетичар и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да ова одлука не изненађује и да је поступак о том питању покренут још пре осам година. По његовом мишљењу, све је урађено у склaду са прописима, који су врло сложени. Водило се, додаје, рачуна да се остави простор државама чланицама да могу да поступају према својим посебним интересима, али унутар општег оквира ЕУ постављеног од стране Европске комисије.

– То важи и за ово одобрење, које није обавезујуће за државе чланице ЕУ, већ је препорука. Након 10 година следи ново вредновање ове ГМ појаве и, у складу са оценом утицаја на животну средину, људе и животиње, тржишне услове, социјалну ситуацију, поново се доноси нова одлука – објашњава наш саговорник. Како каже, реч је о ГМ соји, где су комбиновани генетички модификовани родитељи у класичном укрштању, дакле није директно модификована, већ су укрштани модификовани родитељи. Он сматра да је Европска комисија нашла интерес, који не мора да буде само економски, да се дозволи употреба ове соје у прерађевинама које користе људи и за сточну храну. То је, истиче, вероватно последица спајања „Бајера” и „Монсанта”. При томе, остала је забрана гајења и та соја ће се гајити тамо где је дозвољено, укључујући Америку, док је Европљанима остало да, обележавајући такву храну, одлуче да ли ће је користити.




– Рекао бих да се нас ова вест много не тиче, јер Србија није чланица Европске уније и има своје законе везане за ГМО, према којима ће да поступа, као и свака суверена држава – каже професор Димитријевић. За њега и стручну јавност ова вест није ништа ново нити нешто што се већ није дешавало у ЕУ. Остатак света, додаје, има своја правила, а ми своја, што не значи да не треба да пратимо ситуацију, да будемо опрезни и научнообразовно спремни да се стручно и одговорно поставимо према производима трансгене технологије. Димитријевић каже да је и до сада у ЕУ била дозвољена употреба ГМ биљака за људску исхрану и на списку их је око 60, а међу њима су, осим кукуруза и соје, шећерна и уљана репица…

Ипaк, ни у ЕУ вест о овој одлуци нису сви дочекали с одушевљењем, преноси „Еурактив”. Тако је чланица зеленог европског парламента Тили Мец изјавила да је одлука да се одобри увоз ГМО „изузетно разочаравајућа”. Како је рекла, увозом ГМО толерантних на хербициде, посебно ГМ соје која се може узгајати у земљама попут Бразила и Аргентине, ризикује се да се поткопају међународне обавезе ЕУ о клими, укључујући заштиту шума и биодиверзитета. Из међународног покрета за органску производњу ИФОАМ кажу да је соја одобрена за употребу у храни и храни за животиње, а не за узгој на територији ЕУ, па контаминација пестицидима током производње није директна претња органској пољопривреди у ЕУ. Међутим, деле забринутост да увоз ове културе на тржиште ЕУ може довести до повећане употребе пестицида ван ЕУ, и то оних који имају доказано негативно дејство на животну средину и биодиверзитет.



Ј. Антељ – И. Албуновић / Политика

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.