НИШТА НЕЋЕ БИТИ ИСТО: Пет могућих сценарија развоја новог светског поретка после пандемије

(Фото: Синхуа/ Правда)

Нај, некадашњи декан факултета политичких наука на Харварду и високи саветник и званичник задужен за спољну политику у администрацијама више америчких председника, у ауторском тексту за „Проџект синдикејт“ наводи да није могуће рећи како ће будућност изгледати и извући само једну могућност.

Нај је описао пет могућих сценарија како ће се међународни односи развијати после пандемије коронавируса.

1. Крај глобализације

Светски поредак који је настао после Другог светског рата под утицајем САД је прерастао у свет либерализованих и глобализованих трговине и финансија. Чак и пре пандемије коронавируса, овај поредак је доведен у питање успоном Кине и растом популизма на Западу.




Кина је профитирала од глобализације и либерализације, али, како расте њена стратешка тежина, све више се залаже за успостављање стандарда и правила. Америка се томе противи, међународне институције атрофирају и позиви за већи суверенитет расту. САД остају ван Светске здравствене организације и Париског климатског договора. Пандемија даје вероватноћу овом сценарију јер слаби Америку као „систем менаџера“ светског поретка.

2. Изазов ауторитаризма као током тридеседих година прошлог века

Масовна незапосленост, увећана неједнакост и нарушени друштвени односи због економских промена насталих услед пандемије креирају околину погодну за развој и раст ауторитаризма. Не постоји мањак политичара који би радо искористили националистички популизам како би се домогли моћи.

Нативизам и протекционизам су у порасту. Тарифе и квоте за робу и радну снагу се све више уводе. Мигранти и избеглице постају жртвена јагњад. Ауторитарне државе труде се да консолидују регионалне сфере утицаја, уз различите облике интервенција, па расте ризик од насилних сукоба. Неки од ових трендова били су видљиви и пре 2020, али слабе шансе за економски опоравак уз пандемију, појачавају њихову вероватноћу.




3. Светска доминација Кине

Како је Кина имала најбољи одговор на пандемију, економске разлике између ње и других светских сила драматично се мењају. Кина већ средино 2020-их претиче падајућу Америку на економском плану и проширује своје вођство над земљама које су показивале потенцијал да јој конкуришу.

Кина захтева поштовање и послушност у складу са растућом снагом. Иницијатива „Појас и пут“ не служи само за утицај на суседне земље, већ и на Европу и Латинску Америку. Гласови против Кине у међународним институцијама постају прескупи, јер угрожавају кинеску помоћ или инвестиције, као и приступ највећем светском тржишту. Будући да су западне економије ослабиле, кинеска влада и велике компаније у могућности су да преобликују међународне институције и постављају стандарде.

4. Окретање еколошкој политици

Јавно мнење у многим земљама постаје свесније еколошких опасности и приоритет ставља на климатске промене и питања очувања природе. Неке владе и компаније се реорганизују како би ускладиле своје рад томе. Чак и пре пандемије могло се предвидети да ће се неке земље фокусирати на еколошка питања. Указујући на повезаност људске врсте и здравља планете, пандемија је убрзала прихватање оваквог концепта.




Примера ради, америчко улагање 700 милијарди долара годишње у одбрану није могло да спречи вирус да убије више Американаца него сви ратови те земље после 1945. заједно. У промењеној структури политичких приоритета, амерички председник усваја Ковид Маршалов план, који ће сиромашним земљама омогућити да обезбеде вакцину и подигну ниво здравствене заштите. На тај начин мења и геополитичке односе и шири америчку меку моћ.

5. Све ће бити исто

У 2030. години, пандемија коронавируса изгледа само као непријатан догађај, слично како је људима тридесетих година изгледала пандемија Шпанске грознице од 1918. до 1920. и са сличним краткорочним геополитичким ефектима. Претходно стање се наставља.

Заједно са порастом кинеске моћи, домаћег популизма и поларизације на западу, уз више ауторитарних режима, постоји известан степен економске глобализације и растуће свести о важности еколошке глобализације, уз препознавање да такве проблеме ниједна држава не може да реши сама. Кина и Америка успевају да се ухвате укоштац са пандемијом и климатским променама, иако се надмећу у другим областима. Неке међународне институције нестају, неке се обнављају, а неке нове настају. Сједињене Државе остају највећа сила, али са смањеним утицајем у односу на прошлост.

Џозеф Нај нагласио је да прва четири сценарија имају по 10 одсто шансе да се догоде, док преостали има шансе мање од 50 одсто.

То зависи од развоја низа фактора у блиској будућности, од развоја вакцине против коронавируса, преко америчких председничких избора, стања у Европској унији, али и економских, просветних или здравствених утицаја на свакодневни живот грађана широм планете.



Б92

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.