Како нам уче децу: „Хрватска се граничила са Византијом?!“

2

Образовање деце у српским школама доведено је озбиљно у питање после бројних гафова, а најновији је забележен у уџбеницима за четврти разред за предмет Природа и друштво, где човеку само остаје да се пита: Докле више?
Наиме, у лекцији „Настанак српске државе“ постоји одељак да је прва српска држава настала у деветом веку, да је добила име Рашка по граду Расу.

Међутим, онда се долази до ситуације која може да одговара рубрици „веровали или не“. Јер, у овој лекцији се налази и карта у време настанка прве српске државе, где се наводи да се Рашка, Византија и Бугарска граниче са Хрватском?! Невероватно!

Хрватска држава у том деветом веку није ни постојала, као ни много година касније, па ни о граничењу са Византијом није могло да буде речи.




Јасно је да су они који су израђивали уџбеник за четврти разред основне школе, у незнању или због неког другог разлога, направили велику грешку, те су на делу показали дилентантизам.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Да напоменемо и то, издавач уџбеника је Логос, а аутори су Александар Кандић, Гордана Субаков-Симић, Жељко Васић, Дамир Живковић и Иван Матејић.



ИЗВОР: Директно

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

2 утиска на “Како нам уче децу: „Хрватска се граничила са Византијом?!“

  1. Најобичнија будалаштина!
    Фердо Шишић, понајозбиљнији хрватски повјесничар, у књизи “Преглед повијести хрватскога народа”! (латиницом) пише да 1606. године, источна хрватска граница иде линијом Пи­томача-Грђевац-Стеничњак-Слуњ-Доњи Косињ-уз Веле­бит до близу Новиграда, двадесетак километара од Задра.
    Било је то време кад Хрвати нису ни знали ко су и шта су, а не шта би се источно од њих налазило.
    Није узалуд 2.маја 1843. године, на седељки хрватског сабора, Иван Кукуљевић Сакцински (1816-1889), извесно време и председник Матице хрватске, објашњавао кo су Хрвати:
    “Mи смо мало Латини, мало Нијемци, мало Мађари и мало Славени, a искрено говорећи – нисмо укупно ништа”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *