Комерцијалне секте и култови

У протеклих неколико година различите организације које делују на овом пољу постају све више предмет критичког преиспитивања. Може се сигурно рећи да није увек лако повући јасну границу између квалификованих предузећа која раде по принципу пирамидалне непосредне продаје која заслужују уважавање и организатора курсева за пословне људе, с једне стране, и проблематичних организација са друге стране, поготово што методе које користе те организације могу бити примењене у одређеним компанијама и пословним активностима. Неке од тих организација свесно тврде за себе да раде искључиво у складу са економским начелима.

Ипак, многа од структурних обележја, попут оних у случају пирамидалних организација (где, ако је могуће, свако треба да буде и купац и трговац, а нови запослени се додељују особи која их је увела), не могу се применити на све групе. Такве организације нису у основи усмерене ка питањима идеологије, већ ка томе да појединца оспособе да ствара профит. У многим случајевима, међутим, надања у успех подржавају се „идеологијом победника“. Они који се придружују таквим организацијама нису само особе које би желеле да својим новцем за кратко време направе велики профит, већ и особе које би уласком у те организације хтеле да избегну свој пад на друштвеној лествици.

Када се врбују нови учесници, примењују се технике обликоване тако да на појединца утичу психолошки. Свет је, на пример, подељен на „добитнике“ и „губитнике“. Они који врбују, убеђују могућног клијента да човек може постићи све што хоће, само ако се на то усредсреди. Током ове ране фазе већ се врши вакцинација против могућих приговора. Каже се да може погрешити само појединац, а не систем. Ако је свеже заврбована особа вољна да прати „систем“, покушава се да јој се „уграде“ одговарајућа идеологија и идентитет заједнице. Коришћење фраза о заједници, посвећеност новцу и успеху, прописи о одевању све то може помоћи у стварању идентитета. Премија које се запосленима даје у присуству њихових колега нуди укус успеха који се може очекивати.

Запослени на управљачким положајима уживају статус скоро култних фигура. Осећање припадања појачава се помоћу игара са групном динамиком и довођењем запослених у прилику да доживе екстремна стања, како би се избрисале све разлике међу њима.

Скупи статусни симболи и даље усавршавање јесу предуслови за напредовање у хијерархији система. У неким случајевима могућно је да се уплати известан износ новца, како би се попело на следећи виши статусни ниво, који престиж неке особе и напредовање у систему чини профитабилнијим. Општи услови који владају у овом систему често воде до тога да се потпуно промени начин на који учесник мисли, осећа и поступа. Оно што настаје јесте засебан свет, који се посматра само из угла идеологије заједнице. Компанија постаје замена за породицу. Напуштају се дотадашње друштвене везе са другим особама, осим ако се те особе не квалификују као могућни купци и запослени.

Високи трошкови за статусне симболе и курсеви обуке којима нема краја као и губици због непродате робе у многим случајевима воде до финансијског пропадања, јер ниједан појединац не може у систему напредовати тако брзо како се то приказују на приредбама које организује компанија.

Као проблематичне показале су се следеће области:

-кршење друштвених правила и прописа о запошљавању;
-опасност од неовлашћеног сакупљања информација и података;
-покушај да се кроз сарадњу створи јака позицијау одређеним деловима тржишта на пример, да се, на тржишту некретнина, од закупца постане власник;
-опасност да се чланови/запослени у фирмама одају криминалу „белих оковратника“;
-намерно наношење економске штете људима који у таквим стварима имају мало или никакво искуство, укључујући ту и примену сумњивих метода и средстава;
-повећање међусобног неповерења, што настаје из тајних акција група и одговарајућих противмера, укључујући опасност од нарушавања угледа ширењем гласина о повезаности са одређеном организацијом.

Поље активности и проблема које имају појединци и фирме често се разликују од једне до друге области. Оно што је јасно јесте да велики број група покушава да кроз курсеве обуке, менаџмент и упутства за обуку дође до што више богатих људи који би, као чланови организације, могли бити финансијски јаки и/или важни за групу и ширење њене идеологије и технологије. Истовремено, идеологија и понашање групе представљају се у пословној заједници кроз обуку, инструктивне програме и упутства за понашање. Овде, без сумње, треба да се прави разлика између програма за обуку руководећег кадра и других области. Ствари неизбежно постају врло шкакљиве када, као резултат “тренинга ума“, чланство у групи доведе запосленог у такво стање да постане толико одвојен од стварности да његова приврженост групи постане јача од његовог опредељења за општеприхваћена правила и циљеве економског и социјалног управљања. Ово је често повезано са смањивањем лојалности према послодавцу. Опасност која се тиче компанија може ићи чак до одавања пословних тајни. Важно је да се схвати да чланови одређених проблематичних група не раде у пословном сектору само да би зарадили новац за своју групу, већ и да пословне активности могу стварно бити део стратегије групе. То значи да фирме које на први поглед изгледају сасвим у реду могу, заправо, бити, или треба да буду, те које шире идеологију групе у пословном свету.

Још једна важна ставка јесте у вези са положајем запослених у таквим фирмама. Зависност од система групе и њене идеологије указује на могућност да се могу занемаривати норме или минимални стандарди друштва и запошљавања. За неке од група овакав приступ заправо је део природе система. Он иде од привидног рада за себе, са познатим проблемима за појединца, до увлачења чланова у криминалне активности.

Пирамидална продаја и системи МЛМ
Све ово показује да се, у погледу своје структуре, техника регрутовања и циљаних курсева обуке, проблематичне групе, на први поглед, могу узети као компаније које раде према маркетиншком методу који потиче из САД. То је разлог због којег је нејасна граница између пирамидалне продаје и система вишестепеног маркетинга са једне и проблематичних група на психо сцени са друге стране.

Док се у случају класичне компаније заступника слободно може говорити о транспарентном пословном систему, стање је много мање јасно на све већем тржишту пирамидалне продаје и система МЛМ.

Класична пирамидална продаја направљена је у облику пирамиде. Потенцијални сарадници обично морају да плате унапред тако што ће купити производе те компаније. У многим случајевима везују се за фирму дугорочним уговорима и без обзира на то да ли су већ купљену робу продали или не, прихватају да купују све више робе. Одржавају се посебни курсеви обуке се о маркетингу тих производа и уз стратегије маркетинга учесницима се представља идеологија фирме. Такве компаније често се у медијама стављају у исту раван са „сектама“ и психо групама, управо зато што те фирме своје сараднике ангажују као „целу особу“ и јер идеологија компаније за неке може постати философија живота.

Системи МЛМ и шеме игара на срећу по принципу лавине могу се груписати у ширу област пирамидалних фирми. МЛМ је нарочит облик непосредног маркетинга, то јест непосредне продаје од произвођача до комерцијалних или приватних потрошача. Постоје многи различити типови компанија пирамидалне продаје. Један облик МЛМ повезује продају робе са регрутовањем нових продаваца, а преко продавца који већ ради у систему.

Ово ствара хијерархијски организован ланац продаваца са хијерархијски структурисаним системом учинка, при чему сви сарадници на сваком нивоу хијерархије имају финансијски удео од зараде коју ствара нижи хијерархијски ниво. Овај систем зараде од обрта, са изгледима на повећање на вишем нивоу хијерархије, где постоје могућности да се учествује у више појединачних зарада са нижих нивоа, ствара у свих запослених психолошку мотивацију да се залажу у продаји.

Слично јаку мотивацију за регрутовање нових муштерија даје и систем очекивања профита, познат као пирамидалне игре или ланци среће, које чине посебан тип пирамидалне продаје. Оне су од пирамидалних фирми различите по томе што не продају никакве услуге или робу, већ само очекивање профита. По свему осталом ова два облика су структурно и функционално слични. Награде запосленима (играчима) за регрутовање нових учесника стварају динамику ширења самоорганизованог система.

Пирамидална продаја као такозвани „комерцијални култ“
Као начин даљег проширивања динамике система, запослени добијају систематски тренинг ума, како би повећали своју мотивацију за продају и даље, повећано, регрутовање нових чланова. Утицај се може проширити чак и на кућу, ако су чланови, на пример, обавезани да циљеве фирме усвајају са касета у своје слободно време, са циљем да се емоционално кондиционирају прилагоде. Цена коју појединци у овој врсти ексцесивне индоктринације и усвајања циљева компаније плаћају може бити губитак приватног живота. Фирма на крају може постати и замена за породицу. Због тога је ова врста управљања запосленима и контроле над њима, у којој се користе методе бихејвиоралне психологије, с правом названа „комерцијални култ“.

Ако се вежбе медитације додају да би појачале тренинг ума, онда је предузеће врло слично типу тоталитарних група са квазирелигијским карактеристикама. Запослени су изложени већем ризику од експлоатације, па чак и психофизичког слома. Разлика између тих организација и психо група (психо секти, психо фирми) више и не постоји.

Култне пирамидалне организације јесу изуми инструменталног разума, а не израз религијског веровања. Инструментални разум користи утилитаристичке критеријуме да одреди свој циљ, а онда покушава да тај циљ постигне рационално прорачунатим средствима. У случају пирамидалних продајних фирми, циљ је продаја производа, а средство стварање јаке организације. Ако се продаја производа и чланство у пирамидалној продајној организацији дижу до статуса „духовне ствари“ и ако се запослени према овом циљу воде преко емоционалног прилагођавања, пирамидална продајна организација постаје квазирелигијски комерцијални култ. Док је опасност од инструментализације по запослене у нормалним пирамидалним продајним организацијама увек присутна, та опасност је нарочито акутна ако је организација дигнута на ниво комерцијалног култа.

На крају, могу се извести и неке основне, најупечатљивије, особине комерцијалних секти које делују у свету, али и у нас:

-СРЕЋАН САМ ЈЕР САМ УСПЕШАН,
-УСПЕШАН САМ ЈЕР САМ СНАЖАН,
-СНАЖАН САМ ЈЕР САМ ЗДРАВ,
-ЗДРАВ САМ ЈЕР УЗИМАМ ВИТАМИНЕ,
-А НАЈБОЉИ ВИТАМИНИ СУ ОНИ КОЈЕ ПРОДАЈЕ МОЈА ФИРМА.

Запослени у овом типу компанија обично нису уговором заштићени од губитака, нити је, по правилу, матична компанија спремна да им пружи правну заштиту у складу са одредбама о социјалној заштити. Привидни рад за себе може створити озбиљне проблеме људима ако је потражња слаба или ако пирамидална продајна фирма пропадне. Ризик, по правилу, укључује опасност од финансијског губитка, и њега сносе заврбовани чланови, а не фирма.

Осим тога, у овој врсти система запослени су сведени на објекте техничког располагања и психотехничке продукције. Самостворена структурна присила у овој врсти система често значи да запослени, који треба да мотре једни друге, нису способни да то прекину или да се понашају на било који други начин осим како је прописано. Јак притисак унутар система може значити, дакле, да запослени, да би постигли нереално високо постављене циљеве, користе неморалне и нелегалне методе маркетинга, које се у трговини начелно зову „агресивна“ или „прљава“ продаја.

У сваком појединачном случају, међутим, тешко је проценити да ли је менаџмент пирамидалне продајне фирме прекршио уобичајену пристојност (или јавни морал), посебно зато што је манипулацију тешко одредити у терминима (условима?) социјалне етике. Један критеријум зато био би да ли је, као последица утицаја извршеног на једну особу без њеног знања, дошло до ограничавања њене слободе у одлучивању и поступању. Може се рећи да манипулација постоји тамо где страна која утиче хоће да оствари предност за себе и када је умишљајно спремна да нанесе штету другој страни, или ако се предност може остварити само тако што ће другој страни бити нанесена штета.

Увек је потребно анализовати производе који су крајње поларизовани и усмерени према нашем тржишту, а имају за циљ стварање нових навика, то јест прихватање својих порука: брзо, јако, ексцитирајуће, до краја ослобођено. Све то води сексуалној разобручености и такав начин живота, с обзиром на то да је догађање у времену убрзано, прихвата се лако и добија првенство над традиционалним. То је живот без рада, потрошачки стил живота, у којем преовладава екстремно задовољство без муке и стил живота као једног облика забаве. Чврсте норме релативизују се приступом да је све забава и да не треба да се узбуђујемо. Формирање новог имиџа живљења са високим степеном напетости ствара и потребу за коришћењем стимулативних психоактивних супстанци (дроге које „подижу“). Нови вокабулар који релативизује опште, утврђено значење речи има за свој циљ двоканалну породичну комуникацију, у којој општење (ако га уопште и има) тече паралелно, са смислом који не води разумевању и емоционалној размени, већ збуњивању, несналажењу, општој конфузији и хаосу.

Крајња последица комерцијализације живота може бити и оно што поручује један графит са Карабурме:

„Цвеће је украс баште, лептир је украс цвета, а деца пуна ганџе (дроге, прим. А. С.) деца су украс гета!“

ИЗВОР: Часопис Светионик, eparhija-zicka.rs / АУТОР: Александар Сенић