Фриленсери се одавно налазе под лупом порезника

Пореска управа тачно зна коме сваког месеца леже на рачун плата из иностранства и установила је да велики број фриленсера не плаћа порезе и доприносе. Њено прошлонедељно, прилично необично саопштење, иако благо по тону, није тек тако објављено и значило је озбиљно упозорење. Испоставило се да је Синиша Мали, министар финансија, био у праву када је рекао да је најава провере био леп гест Пореске управе, која није морала да најави контролу грађана који из Србије раде за фирме из иностранства, а немају регистрована представништва овде или пак зарађују новац преко друштвених мрежа.

Пореска управа је потврдила за „Политику” да је идентификовала све грађане који су остваривали приходе из иностранства, не наводећи број, али је нагласила да ће моћи континуирано да их контролише, као и да предузме све законом прописане мере у циљу наплате. На наше питање колико њих не плаћа порезе и доприносе, речено нам је да су поређењем података о уплатама из иностранства са поднетим пријавама идентификовали велики број физичких лица која нису поднела пореске пријаве, обрачунала порез и припадајуће доприносе и измирила своје законске обавезе.

Пошто међу фриленсерима влада дилема како се опорезују њихове зараде, у Пореској управи објашњавају да се приход који физичко лице оствари у иностранству опорезује Законом о порезу на доходак грађана и Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Фриленсери имају обавезу да поднесу пореску пријаву у року од 30 дана од сваког појединачно оствареног прихода. Пореска основица је бруто приход умањен за нормиране трошкове, чија висина зависи од врсте уговора, то јест врсте прихода које је то лице остварило. Стопа пореза је 20 одсто.

– Обрачун доприноса зависи од тога да ли је то физичко лице осигурано по основу запослења, односно по другом основу у Србији или не. Уколико је осигурано, обрачунава само допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 25,5 одсто, а уколико није осигурано, поред доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, обрачунава и допринос за здравство по стопи 10,3 одсто – објашњавају у Пореској управи.

Уколико физичко лице остварује приход из иностранства које има третман зараде, у обавези је да обрачуна порез на остварену зараду. Пореска основица умањује се за месечни неопорезиви износ. Пореска стопа износи 10 одсто.

Основица за обрачун доприноса за обавезно социјално осигурање јесте зарада коју је то физичко лице примило, при чему се обрачунавају доприноси за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 25,5 процената, за здравствено осигурање по стопи од 10,3 одсто и за осигурање за случај незапослености по стопи од 0,75 одсто.

– Пореска управа је, у складу са најбољом светском праксом, упутила позив пореским обвезницима да самоиницијативно поднесу пореске пријаве. Међутим, уколико и поред упућеног позива не поднесу пореске пријаве и не измире своје обавезе, прописане су прекршајне казне по Закону о пореском поступку и пореској администрацији, као и кривично дело пореске утаје сходно кривичном законику – наводе порезници.

Физичко лице које остварује приходе из иностранства, а за остварене приходе не поднесе Пореској управи пореску пријаву, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, казниће се новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара. Уколико физичко лице не уплати порез утврђен у пореској пријави, казниће се и новчаном казном у износу од 50 одсто утврђеног пореза, а не мање од 5.000 динара.

Кривичним закоником прописано је кривично дело пореске утаје за лице које, у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о стеченим приходима, не пријави стечени приход или у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази милион динара. То лице казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном. Уколико износ ове обавезе прелази пет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од две до осам година и новчаном казном. Кад износ обавезе прелази петнаест милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од три до десет година и новчаном казном.

Како се опорезују фриленсери у иностранству

Када је реч о опорезивању фриленсера у другим државама, на сајту „Стартит” наводи се да порез на доходак фриленсера у Румунији износи 16 одсто. Што се пензијског осигурања тиче, могу да плаћају пун износ од 26,3 одсто, али и 10,5 процената, чиме се њихова пензија умањује. Уколико зарађују мање од 300 евра, могу да изаберу да не плаћају то осигурање, али онда немају права на пензију.

Немачки фриленсери не плаћају порез на добит, али плаћају порез на доходак (14–42 одсто), као и ПДВ од 19 одсто, мада он може бити и нижи у зависности од услуге коју пружају. У Белгији је порез на доходак 25–50 одсто у зависности од висине зараде, а они који зарађују више од 25.000 евра годишње улазе у ПДВ систем, који је 21 одсто.

Маријана Авакумовић / Политика