Ко је био митрополит Амфилохије
У четвртак вече 29.10. око 23h упокојио се црногорски митрополит Амфилохије Радовић.
Амфилохије Ристо Радовић поријеклом је био из Мораче. Као момак уписује Раковичку богословију ,а касније постаје ученик једног од наших највећих богослова 20 вијека , аве Јустина Поповића. 1962. завршава Богословски факултет у Београду.
Након тога одлази у језуитски интернат/ факултет у Риму који је и највиша образовна институција Језуитског реда Папски Орјентални институт и тада га 1965 прима у своје одаје чувени папа Павле XI.Ту је био школски другар са актуелним васељенским патријархом Вартоломејем.
Након тога одлази у Берн па у Атину гдје након 7 година проведених у Грчкој докторира са највишом оцјеном на тезу о Св Григорију Палами. Годину дана након тога проводи на Светој Гори гдје упознаје и старца Пајсија.
Замонашен је у грчкој 1967 ,а 1968 постао је јеромонах. 1985 постаје епископ Банатски, а 1991 прелази у Црну Гору. У Црној Гори у та ратна времена креће у обнову светиња и повећава број свештеника. Предавао је на бројним теолошким школама до 2005.Био је активан у политичком живту Црне Горе гдје је на почетку сву подршку давао Милу Ђукановићу кога је и прогурао на власт умјесто Момира Булатовића.
И у даљој историји вукао је потезе на руку Мила Ђукановића ,а у главном на штету српског корпуса у Црној Гори. 2003 године са лажиепископом Иринејем Буловићем примљен је код папе Јована Павла || када је од њега добио бискупско признање кардиналски крст и прстен папиних бискупа. Залагао се за јерес екуменизма у православној теологији и спроводио је у пракси посљедњих година.
Постао је миљеник запада ,по свједочењу др. Косаре Гавриловић због уцјене која је била постављена пред њега и Атанасија Јефтића у САД. 2007 до 2010 мијењао је болесног патријарха Павла. 2010 године по налогу САД и Шиптарских власти на Косову са Атанасијем Јефтићем протјерује свог брата и духовнио дијете свог учитеља Јустина ,владику Артемија ,а потом и његово монаштво. Након тога потпомаже процес против владике пред свјетовним судом ,а у теологији спроводи учења Јована Зизјуласа и јавно хвали Римске папе као “свете оце”. 2013 приликом протеста против Мила Ђукановића позива народ да остане у кућама. Након тога са њим скупа ради на пројекту Црногоске цркве и као жртва тог пројекта Мило пада са власти ,али Амфилохије преко свог пулена Здравка Кривокапића избацује из нове владе људе опасне за Мила и тиме му прави безбједну одступницу. Прошле године благословио је крштење транвестита жене као мушкарца у “храму” у Подгорици,тада је добио бројне похвале од Педерске заједнице у ЦГ.
Преминуо је усљед болести изазване вирусом ковид19 не дочекавши бијелу пану поглавара црногорске цркве. Та идеја свакако не умире са Амфилохијем и ту остаје јако опасна и проблематична личност масона Гојка Перовића.
Предсједник ЦГ Мило Ђукановић од Амфилохија се опростио ријечима :
“Из дугог периода наше сарадње, током којег смо размјењивали мишљења о важним питањима за развој савремене Црне Горе, памтићу његов допринос стварању позитивне атмосфере уочи референдума на којем је наша земља обновила независност мирним и демократским путем”.
Нека би Господ опростио Амфилохију све за шта се покајао до посљедег момента ,био милостив и настанио га суоротно од мјеста ђе иду они са којима је друговао.
Амин!
Ђ. К.
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Drama je interneta što je seosku budalu promovisao u donositelja istine.”
Može li autor teksta da pojasni na kakvim argumentima zasniva tvrdnju da je Gojko Perović mason. Napisati takvu stvar bez argumenata je neozbiljno i diskredituje autora teksta. Voleo bih ako je to istina da se dotični javno stavi svuda i stalno na stub srama.
Мило лелекнуо Митрополита!
Наводно има снимљено тајно на телефон, не смију да објаве снимак, а ово је транскрипт:
Куда си ми одлетио – мој соколе!
Од дивнога јата нашег? – брате дивни!
Што се даде докторима? – Бог их клео!
Зар не знаде да ће они – безумници!
Тебе плућа пробушити? – мудра главо!
Моја снаго изгубљена – сило духа!
Моја рано без пребола – рано љута!
Мој језиче одсјечени – он’јемје ме!
Крило друго нашег орла – поломљено!
Како ће нам сада с једним – он лећети!
Што не чува мудру главу? – ђенерале?
Што врагове њом наслади? – кам да им је!
Што ме слага да ти нећеш – умирати!
С ким ћу сада храм дизати? – на Ловћену!
Круну Цркве Црногорске – куку Дукљи!
Коме браћу ти остави? – Црногорче!
Нејакога оца Гојка – куку самом!
Што не може митру носит – куку нама!
И невјештог Велибора – што ће манит!
И старога баба Фрања – куку њему!
Ђе ће другог таквог наћи? – достојнога!
Су ким ћемо кућу градит? – Црни доме!
Са Мирашем остави ме – јаох мене!
Са ким ћу се разговарат? – с лудијема!
Ко ће србе на изборе – мене водит!
Ког ћу сада ја хапсити? – хапсили ме!
Сад ће срби главу дићи – немали је!
Да посрбе Монтенегро – све платили!
Ко ће њих сад умирити? – нек их с тобом!
Ко ће њих сад научити – полуђели!
Да им у власт мјеста нема? – немало их!
Ко ће њим сад објаснити – манитима!
Да им треба смирен бити? – Цркву слушат!
Да ми се је помамити – мене црном!
Боље мене с тобом узми – кад те нема!
Куку мене без тебе довјека – леле мене!
Лелеее!