Колико грађане кошта распродаја државне имовине?!

0
(Фото: Pixabay)

Водопривредни систем, изграђен у бившој Југославији, био је један од најразвијенијих у Европи. Данас је потпуно уништен и распродат у бесцење, а последице осећају сви они који живе и раде у плавним подручјима.

Водопривредни систем се годинама развијао и градио у складу са потребама друштва и бавио се планирањем, изградњом, одржавањем и реконструкцијом хидротехничких објеката, заштитом од штетних дејстава вода, заштитом од поплава, регулацијом река, одржавањем и праћењем сливова, изградњом канала за наводњавање, изградњом насипа, и свим другим неопходним радњама. Након 2000. године и последњих осам година од када је СНС на власти претворен је у систем који искључиво задовољава потребе приватника и њихове личне интересе за повећањем профита. Највећа грешка која је у претходном периоду учињена је то што је организација водопривредног система спроведена према територијалној подели, а не према припадајућим сливовима како је то раније било урађено. Према тој организацији водопривредног система, имамо ситуацију да једну обалу реке одржава једно Јавно предузеће, а другу обалу друго Јавно предузеће!




Према Закону о водама имамо три водопривредна предузећа: ЈВП“Србијаводе“, ЈВП “Воде Војводина“ и ЈВП “Београдводе“, уређена тако да не представљају јединствену целину! Прва два предузећа немају своју оперативу и погоне на терену већ су за њих извођење радова на одржавању и изградњи водопривредног система, завршавала досадашња водопривредна друштва. Они су искључиво наручиоци посла а новац добијају из буџета Републике Србије, односно из Покрајинског секретаријата за водопривреду, док ЈВП “Београдводе“ је градско водопривредно предузеће које има донекле своју оперативу и погоне у неколико општина попут Обреновца, Лазаревца, Гроцке, а делом се финансира новцем из буџета града Београда.

Шта је овде, у ствари проблем, који изазива сумњу да нешто није у реду?

У претходним годинама дешава се да се за функционисање комплетног водопривредног система, јавним водопривредним предузећима смањују неопходне и загарантоване финансије. То за последицу има много мање одржавање водопривредног система (објеката, канала, обала, насипа), односно много мање извођења радова који су били основни приходи водопривредним друштвима. С једне стране, последице овакве одлуке су свакодневне поплаве, а с друге стране, водопривредна друштва се уништавају, терају у стечај или ликвидацију, а затим приватизују.




Досадашња пракса из приватизације појединих водопривредних друштава је показала да су та друштва продата за много мање новца од њихове праве вредности, да приватни власник није поштовао важеће прописе и Закон о водама, да није одржавао објекте и површине из своје надлежности, што смо за последицу имали поплаве 2014. и 2016. године где је направљена штета вишеструко већа од износа за одржавање система или прихода приликом продаје тих водопривредних друштава, а последице од поплава остале су да их изнова решава држава!

Подсетићемо да смо пре три дана већ говорили о покретању поступка приватизације четири водопривредна друштва – ВПД “Горњи Банат“ из Кикинде, ВПД “Средњи Банат“ из Зрењанина, ВД “Тамиш Дунав“ из Панчева и ВДП “Подунавље“ из Ковина, а посебан је скандал што је то учињено 15. октобра 2020. године, дакле у техничком мандату Владе Србије. Иначе, поменута водопривредна друштва покрувају по неколико општина, а њихов укупни оснивачки капитал износи скоро скоро 300 милиона динара.

Дакле, и поред претходних катастрофалних одлука, Влада РС на челу са Аном Брнабић понавља грешке!



Србин.инфо / Радмила Васић

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.