Чудо у манастиру Тумане: Неготинка целивала руке светитеља молећи за излечење, тумор нестао за 2 дана!

0
Манастир Тумане (Фото: Foto: PrintscreenJutjub/Телевизија Храм)

Листа чудесних исцељења у манастиру Тумане све је дужа, а истовремено расте и број верника који свакодневно долазе тражећи помоћ од Светог Зосима и Светог Јакова.

Игуман Димитрије је недавно објавио да је у манастиру Тумане прошлог јуна исцељена једна жена из Неготина.

„Жена из Неготина целивала је руке светитеља молећи га да јој помогне јер је за два дана требало да оперише канцер. Јавила се из болнице. Операција је отказана јер тумора просто више није било „, посведочио је игуман Димитрије Плећевић.

Исцељење је недавно на својој кожи осетио и голубачки парох Мирослав Милошевић.




„На славу Божију ово дивно чудо сатворио је Господ молитвама Светог Зосима на служитељу олтара. Одузела ми се рука тако да нисам могао да је померим пет центиметара од тела. Лекари су ми предвиђали вишемесечни опоравак.

Одслужио сам литургију и са вером дошао код светитеља. Спустио сам руку на мошти Светог Зосима. Док сам стигао кући, а то је 10 километара од Тумана, рука ми је била здрава. Ово је истина Божија“, сведочи Милошевић и захваљује туманским свецима.

Жељко Лазаревић из Смедерева је крајем октобра саопштио да је његов син чудесно исцељен од леукемије након молитве у манастиру.




„Мој син Борис добио је леукемију прошлог априла и у Тиршовој је био месец дана. Сазнао сам за Тумане и решио да дођем. Мој син није био у стању да дође са мном јер је ослабио 16 килограма. Дошао сам без њега и био на молитви. Чим смо се вратили из Тумана крстили смо Бориса. Једва је стајао на ногама током крштења, али се крстио. После трећег дана од крштења званично смо добили папир од доктора из Тиршове да је ушао у ремисију и да је фактички победио леукемију. Све се десило за свега четири дана – објашњава Лазаревић.

Један од редовних посетилаца манастира Вељко Марковић каже да је пуком случајношћу присуствовао молитви за исцељење малог Војина.

„Затекао сам игумана Димитрија на клупици са двоје младих уплаканих људи, нисам хтео да приђем, видим да је велика мука, али игуман ме позвао. Дрхтавим гласом сам покушао да их утешим, отац се бори као мушкарац, не плаче, али гори унутра, мајка рони сузе, нема снаге… Дете им је на институту због менингитиса, није му добро, а оца Жељка боли што је 10 пута до сада обећавао себи да ће са децом доћи у Тумане, али му се није дало“, наводи Марковић и наглашава да је пре две године и сам био у истој ситуацији јер му је син био тешко болестан.


Прочитајте још: 


Игуман Димитрије је према његовим речима одмах затражио да се сви присутни, укључујући монахе и јеромонахе, окупе поред моштију светитеља и затим поведе молитву.

„Молитва за малог Војина је трајала неких двадесетак минута. Игуманову беседу ћу памтити цео живот. Долазим кући после два сата вожње, звони ми телефон, зове ме Жељко, коме сам заборавио да дам број телефона. Јавља ми да су га звали са института и да се Војин пробудио и да ће сутра да га можда скину са тубуса. Почео сам да плачем. Слава Богу и туманским светитељима“, написао је Марковић.



Курир

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.