Ко је Камала Харис?

Иако се већ неко време нагађало да би кандидат Демократске странке за председника САД Џозеф Бајден за свог потпредседника могао изабрати неког афроамеричког политичара или јавну личност (помињала се чак и бивша прва дама Мишел Обама), како би ухватио копчу с расно мотивисаним протестима који су преплавили Америку током јуна и јула, односно неутралисао сопствену токсичну „белост“ и вишедеценијску привилеговану припадност систему и политичком естаблишменту који је израбљивао и тлачио тамнопуте грађане и друге припаднике мањина, избор Камале Харис свеједно је изненадио многе познаваоце прилика у Вашингтону.

Пре свега због тога што је госпођа Харис, која је такође била кандидат за номинацију Демократске странке, током страначких изборних дебата била изузетно оштра и критична према Бајдену као противкандидату, оптужујући га да је у вршењу својих бројних функција врло мало учинио за црначку заједницу и за мањинска права, као и да је током 1970-их шуровао с републиканским сенaторима с југа који су покушавали да спрече присилну федералну десегрегацију школа. „Иако не верујем да сте расиста и слажем се с вама да је потребно наћи средње решење прихватљиво за све, било ми је болно да слушам како хвалите двојицу сенатора који су изградили своје каријере на раздвајању раса у овој земљи. Не само да сте их хвалили већ сте сарађивали с њима на спречавању десегрегације. Била је једна девојчица у Калифорнији која је тада ишла у други разред и која је била део напора да се ’беле’ и ’црне’ школе помешају. Та девојчица била сам ја“, емотивно је Бајдену током једне од дебата очитала буквицу Камала Харис, а након тог много пута поновљеног телевизијског снимка дебате подршка Бајдену почела је драстично да се осипа.

У МАНИРУ ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ

Та „девојчица из Калифорније“ Камала Харис, рођена 1964. у Оукленду од оца с Јамајке и мајке из Индије, у међувремену је завршила право на Хауард универзитету, након чега је већи део каријере провела у калифорнијском правосуђу, где је, како сама тврди, „пробијала лед политичког и легалистичког патријархата“.

Постала је први окружни тужилац женског пола у Сан Франциску, а након тога и прва жена јавни тужилац за читаву савезну државу Калифорнију. Име је у правосудним круговима у почетку градила борбом против педофилије и сексуалних злочина над малолетницима, али и доследном криминализацијом напада на ЛГБТ особе, а као јавни тужилац у Калифорнији подигла је државну стопу осуђивања за тешке злочине са 50% на готово 80%. Изабрана је за Сенат 2016. где је службовала у одбору за правосуђе и где је привукла пажњу најшире јавности када је жестоко ислеђивала Трамповог кандидата за судију Врховног суда Брета Каваноу због оптужби за сексуално злостављање жена у младости. Камала Харис одавно слови за звезду у успону у Демократској странци, неку врсту „женског Барака Обаме“, а своју кандидатуру за председника објавила је у маниру филмске звезде пред вишемилионским аудиторијумом у популарној телевизијској емисији лезбејске комичарке Елен Деџенерис.

Иако је током дебата у Демократској странци врло негативно говорила о Џозефу Бајдену, након што је обуставила своју кампању у децембру прошле године, између осталог и због недостатка финансијских средстава, заступала је став да читава странка треба листом да стане иза Бајдена јер, као умерени и искусни кандидат, има највеће шансе да победи Доналда Трампа. Отуда није превелико чудо то што је Бајден прешао преко њених ранијих напада и поверио јој потпредседничко место на гласачком листићу, јер њеним укључењем у кампању добија сарадника и саборца са изузетно пожељним карактеристикама и вредним адутима. Неоспорно је да је Харисова харизматична, енергична, фотогенична и култивисана појава (говори неколико страних језика), а њен пол и егзотично порекло чине је идеалним кандидатом идентитетског поимања политике јер, поред феминистичке агенде, игра и на карту чињенице да је мултикултурно и мултирасно дете имиграната који су дошли у Америку због напредовања у науци (мајка јој је онколог, а отац професор економије).

Она је буквално фото-робот пожељне мултикултурне и егалитарне Американке из будућности како је замишљају гласачи и присталице Демократске странке. У исто време, иако има готово идеалан бекграунд из прогресивистичке и либералне тачке гледишта, Харисова се никако не може сврстати међу екстремисте и леве радикале, већ има репутацију умереног политичара левог центра који прагматично размишља, има развијен слух за интересе крупног капитала и уме да игра по неписаним правилима, баш као што деценијама важи и за Бајдена.

МРЉЕ И КОНТРОВЕРЗЕ

С друге стране, Харисова у блиставој правничкој каријери има и неколико крупних мрља и контроверзи које ће Трамп и републиканци настојати да експлоатишу. Вероватно највећи „костур из прошлости“ јесте дугогодишња веза с бившим градоначелником Сан Франциска Вилијем Брауном, који је у време њиховог забављања био у браку. У време отпочињања везе, почетком деведесетих, Харисова је имала 29 година и била је помоћник окружног тужиоца у малом калифорнијском округу Аламеде, док је Браун имао 60 и био је градоначелник великог града, па је тешко избећи непријатне конотације и инсинуације да је амбициозна млада правница градила каријеру и путем кревета.

Браун, иначе презрен и озлоглашен у свом граду службовања због бројних корупционашких афера, огласио се 2019. отвореним писмом у листу „Сан Франциско кроникл“ у коме је признао да је у више наврата помогао својој тадашњој љубавници Харисовој да лансира своју правничку и политичку каријеру у Сан Франциску тако што ју је именовао у различите престижне градске институције и законодавне одборе. Иако су у Америци породичне вредности одавно пале у други план, ова афера из прошлости може нанети приличну штету тандему Бајден–Харис јер многи у САД, а нарочито жене, и даље с неодобравањем гледају на растурачице бракова и жене које напредују захваљујући сексуалним везама са старијим и утицајним мушкарцима.

Доналд Трамп је у више наврата истицао да би волео да Камала Харис буде на демократском листићу, било као председнички кандидат било као кандидат за потпредседника, као и да ће стратегија републиканаца бити да је прикажу као ултралибералног кандидата чији су ставови о здравственој заштити, опорезивању, контроли личног наоружања и заштити животне средине опасно блиски радикалној левици која је последњих година ојачала у редовима демократа. Многи конзервативци такође врло гласно изражавају резерве у погледу Камалине истинске привржености и лојалности америчкој нацији и вредностима на којима је она изграђена, имајући у виду њено свеже имигрантско порекло и флуидан идентитет, што је често у прошлости замерано из десно оријентисаних кругова и Бараку Обами, коме се оспоравало и место рођења у САД, па самим тим и могућност да, по америчком уставу, уопште обавља функцију председника.

ДИВЉЕЊЕ ЗА ХИЛАРИ

Ове стрепње конзервативаца и америчких патриота нарочито добијају на тежини ако се за озбиљно узму теорије завере, које се све гласније чују са различитих страна политичког спектра, а које тврде да се Камала Харис заправо кандидује за председника, а да ће Џозеф Бајден, након планиране победе, већ у првој половини мандата бити или физички уклоњен (можда и путем короне) или проглашен здравствено неспособним за обављање највише функције, услед узнапредовале деменције која се све теже крије у кампањи током његових често конфузних и погубљених наступа у којима има озбиљне потешкоће да заврши започету реченицу. Тешко је отети се утиску да је Бајден само прелазно решење и да демократски естаблишмент не рачуна дугорочно на „Успаваног Џоа“, који ће у новембру напунити 78 година и који би у случају победе постао најстарија особа икада изабрана на место председника САД. Мало је вероватно да би он уопште био у стању да се за четири године бори за реизбор и други мандат, па би и у том случају Камала требало да послужи истовремено и као свежа крв за садашњост и као гаранција континуитета за будућност.

Што се тиче спољне политике, а верујемо да то све у Србији највише занима, Камала Харис је у том погледу врло блиска клинтонистичком и интервенционистичком кампу унутар Демократске странке, а у својој аутобиографској књизи „Истине до којих држимо: Америчко путовање“ на више места је изразила дивљење према Хилари Клинтон и начину на који је водила Стејт департмент за време њеног мандата државног секретара. Нарочито је похвалила Хилари Клинтон и Обаму за супротстављање „ратном злочинцу“ Асаду и за покретање рата у Сирији за његову смену. Укратко, Камала Харис се, баш као и Џо Бајден, залаже за врло активну глобалистичку спољну политику у којој би Америка далеко више инвестирала у мултилатералне организације и војне савезе, агресивно се супротстављала Русији и Кини на свим фронтовима, и кроз сарадњу с невладиним организацијама промовисала либералне вредности и људска права.

„За разлику од тренутног становника Беле куће, ја ћу се доследно и жестоко супротстављати Путину у одбрани демократских вредности, људских права и међународног правног поретка“, изјавила је недавно пред Саветом за иностране послове и додала да је „највећи успех америчке спољне политике послератна заједница међународних институција, закона и демократских држава које су се изградиле уз нашу помоћ“. У истом говору, као једну од тих „демократских држава“ које је Америка „изградила“ апострофирала је и Косово, што верујем да сасвим јасно говори шта Срби могу да очекују од Камале Харис ако, несрећним сплетом околности, постане потпредседница или евентуално председник САД.

Марко Танасковић / Печат