Kол`ко кошта три киле Србина, живе ваге?!

Kолико год ми бежали од теорија завере, оне нас свакодневно сустижу, додуше не у облику теорије – већ живе праксе.

Пре само неколико година бројни „теоретичари завера“ како су их, желећи да дискредитују њихове анализе називали бројним погрдим именима, говорили су о многим пројектима које светске владе планирају да спроведу над нама. Највећи број анализа био је посвећен успостављању једне светске владе, потпуној контроли и смањењу популације.

Све је то дакле тада, не тако давно звучало као сценарио из неког филма научне фантастике, али онда је тај сценарио постао наша реалност. ГМО храна, експерименти на људима, биолошко оружје, чиповане личне карте, електронске здравствене књижице, геј бракови, контрола становништва, зависност од банака, убијање сваког вида нормалности и отворена промоција безбожништва.

И све то легално, уведено у грађанске законе, народу презентовано као одлука већине, светске демократије – то је пут који сте бирали… Kојим иду сви они напредни.

Грађански закони

У јавности се све више говори о грађанским законима. Предлози закона које изгласавају партијски полушници, наводни представници србског народа најблаже речено су скандалозни. Већина њих се своди на олакшавање пословања и пљачке западних (а чак и комшијских монтенегринерско-кроатских) колонијалиста у Србији, а истовремено на штету србског народа. На пљачку и експлоатацију свега вредног већ смо и навикли. Међутим, изгледа да их је тишина у Србији толико охрабрила па су решили да, све у име људских права, озаконе и убијање становника и трговину органима.

Ради се наиме о два спорна предлога грађанског закона, сваки за себе довољно скандалозан а спојиви представљају праву катастрофу и наводе на оправдан страх.

Први о ком се спекулише у јавности јесте еутаназија. Предлог овог закона провлачи се већ годинама. Ипак ниједна власт није била толико напредна попут данашње да га и „провуче“ и успостави. Сем што се овим законом на пробу ставља морална и законска одговорност, он је у директним супротностима са нашим хришћанским учењем.

6. Божија заповест гласи – не убиј. Чак и у случају да пацијент сам повлачи конце, који би му уколико се донесе овај закон били пред носом и стална отворена опција, самоубиство је смртни грех.

У неким европским земљама овај закон одавно је снази. У Белгији, која га је прва донела, од скора је дозвољена еутаназија и на деци. У Холандији се рецимо која предњачи у скоро свим табу идејама и тежи ка потпуној слободи без ограничења, без морала, без савести и без страха, од скора говори и о могућности да на дементним пацијентима изврши еутаназија и без њиховог пристанка. Но, то за безбожни Запад није ништа чудно.

Други закон који је на друштвеним мрежама изазвао лавину негативних коментара јесте о донирању органа. Наиме, како у Србији веома мало људи има донорске картице, а Срби упркос медијском испирању мозга, још увек нису толико „напредовали“ и нису вољни да их неко сецка после смрти. Додуше, има и тога што када се помену органи прва асоцијација на то су Шиптари и Kосово и Метохија, на хиљаде несталих Срба и муке у којима су страдали Срби док су им шиптарски терористи у сарадњи са Западом вадили органе и продавали их на црном тржишту.

Право на ову одлуку треба да има свако. Али према предлогу закона који спрема ова власт, а који је потпуно обрнут свакој логици и здравом разуму, донатори органа, бићемо сви. То „право“ без наше одлуке и сагласности добијамо по рођењу. Наиме, како наводи доктор Миленко Стојковић, разлог томе је мањак донора: „Све земље које имају принцип претпостављене сагласности донорства имају довољно ткива за трансплатацију, а ми тренутно имамо најмање донора у Европи“.

Стога је ова власт нашла решење, да бар у нечему будемо први, и то ни мање ни више, него у донирању органима.

Па ће се тако у новом Закону о трансплатацији наћи „претпостављена сагласност“, пластично речено они претпостављају да хоћемо да дајемо органе, а како у последњим тренуцима живота, у којима се и ваде органи, нисмо у стању да кажемо да ли они добро претпостављају, тако ће органе вадити на своју руку.

Значи, уместо као што је до сада било, да свако ко жели да буде донор, оде и свесно да своју сагласност, од сада потпуо обрнуто, мораће да оде и откаже своју сагласност! Не сумњамо да ће овај процес бити бирократски отежан и да ће таксе на њега народ приморати да ипак дозволе да буду транжирани после смрти.

Kомбинација ова два грађанска закона, која свакако подупиру један другог, од Србије већ у најави чине земљу у којој ће цветати тржиште органима. Узимајући у обзир властодржце којима ни на који начин није стало до својих грађана, који су својим радом довели до тога да људи умиру од глади, несавесне лекаре, министра здравља популарније знаног као „доктор Смрт“ и непобитну чињеницу да је сав њихов рад заснован на уступцима према западним налогодавцима, и још као шлаг на торту пример какви су закони и колики је немар политиканата према сопственим грађанима – онда је ово дефинитивно време када се сваком нормалном пали лампица за узбуну, јер овим наша власт легализује убијање и трговину органима својих грађана!

Такође, уколико је сваки грађанин по рођењу донатор органа, нисмо ли на тај начин сви ми покретне мете бројних лудала, мафијаша или очајника који ће често урадити било шта, а неретко и убити некога због исте крвне групе, како би сопствени живот продужили.

В. Димитријевић је управо на ову тему добро закључио , када је рекао: „У свету, пре свега у сиромашним земљама, људски живот нимало не вреди. Осим ако се не схвата као роба. Они који светом управљају знају врло добро шта се дешава, али не предузимају ништа озбиљно да ову појаву спрече.“ Управо зато јер су они ти који су је и изазвали.

Неко ће опет рећи – теорија завере. На жалост, данас је теорија завере када Вучић прича да ће се 2017. живети боље, а пракса завере је наша сива садашњица где су нам шиптарски терористи најмањи проблем, јер имамо своје који доносе овакве законе!

Весна Веизовић

Напомена: Чланак је првобитно објављен 24 januara 2016

[table id=1 /]