Милионе судских извршних предмета преузимају јавни извршитељи

0
(Фото: Depositphotos/SergPoznanskiy)

У наредне две године скоро милион старих извршних предмета биће пребачено са судова на јавне извршитеље, а неки од тих предмета су старији од 15 па и 20 година, пренеле су Вечерње новости. Већина тих предмета односи се на комуналне услуге, чија се камата током година нагомилала, па се поставља и питање да ли грађани треба да је плате због тога што су судови радили споро.

„Јавним извршитељима до сада су прослеђена 4.573 предмета по основу извршне исправе и 22.266 предмета по основу веродостојне исправе (комунална потраживања)“, изавила је Бојана Станковић, портпарол Првог основног суда у Београду.

Повериоци су најчешће, како се додаје, „Инфостан“, „Паркинг сервис“, „Водовод“, „Београдске електране“, Јавни сервис РТС (за ТВ претплату), као и једна банка у стечају.




Тај суд иначе важи за најоптерећенији суд у извршној материји. У 2020. години, од укупно 7.523 предмета по основу извршне исправе, у раду су остала 2.022, а по основу веродостојне исправе још 174.487.

Kако је Новостима изјавило неколико извршитеља, најављено им је да ће у наредне две године добијати по сто предмета месечно по човеку само из Првог основног суда у Београду.

РАЗВЕЗИВАЊЕ „ГОРДИЈЕВОГ ЧВОРА“

Према мишљењу правника Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ Јована Ристића, у овом случају је велики проблем што, јавност, иако је била обавештена о прошлогодишњим изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, опак није била довољно обавештена о појединим одредбама и њиховим последицама, као што је пребацивање свих старих извршних предмета са судова на извршитеље.

Ристић каже да је проблем нагомиланих, неизвршених комуналних предмета у судовима 2011. године послужио као један од главних разлога за доношење првог Закона о извршењу и обезбеђењу и увођење професионалних извршитеља.

Он сматра да је тај проблем требало решавати још тада, или прликом прве велике измене Закона 2015. године, а не сада, када су се камате нагомилале због спорости судова.




Према његовим речима, пребацивање старих предмета било је предвиђено за почетак 2020. године.

„То није лака операција, лакше је било написати законско решење него развезати читав тај ‘Гордијев чвор’. Пошто предмета има много, пребацивање очито мора да се ради по фазама, и мора да се изврши тријажа тих старих предмета, јер не испуњава сваки од њих услов за пребацивање“, каже саговорник Нове економије.

Он подсећа да према закону услове за пребацивање на извршитеље испуњавају само они предмети у погледу којих је донето решење о извршењу.

При томе се како додаје обустављају сва извршења по „багателним“ дуговањима, која не прелазе износ од 2.000 динара, а код којих до ступања законских измена на снагу извршење није започето, или је од последње предузете извршне радње прошло више од шест месеци.

Ристић сматра да у мозаику целе приче фали једна важна коцкица, која у јавности није помињана, а то је кршење права на суђење у разумном року.

ОТПИСИВАЊЕ KАМАТА KАО РЕШЕЊЕ

„У овом случају, када суд толико дуго, а ради се не о годинама већ о деценијама, не поступа по предметима по којима је дужан да поступа, а извршни поступак је по закону хитан поступак, онда се заиста поставља питање кршења права на суђење у разумном року“, напомиње Ристић.


Прочитајте још: 


Он каже да то питање могу да поставе и поверилац и дужник, јер поверилац, на пример 15 година није дошао до својих средстава, а дужнику су се нагомилавале камате, које су постале астрономски велике јер је из Закона о облигационим односима још 1990. године избачена одредба према којој камата не може да премаши износ главнице.

„Има (и) једна ствар која се дешавала у последњих годину и по дана, откако су усвојене измене Закона о извршењу и обезбеђењу. Могли сте да (је) видите када су комунална предузећа почела да нуде репрограме дугова. Врло је занимљиво што је обавезни део репрограма био потпуни отпис камате“, подсећа правник „Ефективе“.




Према његовим речима, нико није гласно причао зашто се у том случају камата отписује, него су потрошачима само понуђени ти репрограми. То је, како сматра био елегантан начин да се изађе из проблема, без уплитања приче о кршењу права на суђење у разумном року која је по државу шкакљива.

„Kо је прихватио понуђени репрограм, отписана му је камата, али не зато што је комунално предузеће не знам како великодушно, већ зато што је веома непопуларно кад се предмети стари под 15 или 20 година пребацују на извршитеље са свим тим каматама, које треба да плате потрошачи, а чије су нагомилавање својим непоступањем изазвали судови“, каже Ристић

Према његовим речима, не може да се дешава да суд не ради свој посао годинама или деценијама и да онда само слегне раменима, уз пребацивање „врућег кромпира“ извршитељима.


Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!

„Дуг за пружену услугу треба да се плати, али није правично уз њега наплаћивати и нагомилане камате које су, успут, настале кршењем права на суђење у разумном року. А о кршењу тог права држава је итекако дужна да води рачуна, па је чак донела посебан закон на ту тему који је ставља у неугодан положај спрам оштећених“, сматра Јован Рстић из „Ефективе“.

При томе се додаје о „милионима“ неизвршених судских предмета говори већ 10 година што значи да проблем није од јуче и да није фер да се терет његовог (не)решавања сваљује на грађане.

Kако су пренеле Вечерње новости и јавни извршитељи сматрају да би отпис камата дужницима могао да буде добро решење.



Нова економија / Новости

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.