Примаријус др Милан Рогановић: Вакцине као бизнис или како бити далеКОВИД

Процењује се да ће зарада на овим вакцинама само током следеће године бити преко 14 милијарди долара, јер ће бити произведено милијарду доза и по хитном поступку ће бити планетарно одобрена.
СВЕ ШТО РАСТЕ, ХТЕЛО БИ ДА РАСТЕ ( ДУШКО РАДОВИЋ )

У својој краткој корпоративној историји aмеричка компанија ,,Модерна” је навикла да руши рекорде. Укупна тржишна вредност овог ,,биотех стартапа” нарасла је на невероватних 35 милијарди долара, иако фирма нема своје производе на тржишту.

Фармацеутска кућа „Модерна“ од марта 2020. је један од америчких лидера у развоју вакцине против корона вируса, а сада је саопштила да је ефикасност њене експерименталне вакцине 94,5%. Она је друга америчка компанија која је у последњих седам дана избацила вакцину са великом ефикасношћу против COVID-19. Прва је фармацеутски гигант ,,Фајзер”.

Представници ,,Модерне” су се, поред ефикасности њихове вакцине, похвалили и тиме да она не захтева чување на екстремно ниским температурама, већ је стабилна на температурама од 2 до 8 степени целзијусa 30 дана, а шест месеци може да се чува на температури од -20 степени.

Акције ,,Модерне” су у тренутку објављивања ефикасности њихове ковид вакцине скочиле за 30%, а за само 24 сата продајом својих акција финансијски и медицински директори ,,Модерне” су остварили профит од 27 милиона долара.

КАКО СЕ РАЂАЈУ ЏИНОВИ

Ова компанија за биотехнологију има седиште у Кембриџу, у Масачусетсу и бави се откривањем нових типова лекова и развојем технологије вакцина на тзв. mRNK платформи: генетички материјал је месинџер (информациона) рибонуклеинска киселина. Имају већ потписане уговоре о снабдевању у Северној Америци, на Блиском Истоку и другим регионима света. У августу је објавила да је постигла договор са америчком владом о испоруци 100 милиона доза своје вакцине, али и могућност савезној влади да купи до 400 милиона доза. САД су већ уложиле 955 милиона долара у развој ,,Модернине” COVID-19 вакцине, што је увећало укупну инвестицију до суме од 2,48 милијарди долара. Оно што се данас мање помиње јесте раније постигнут договор са швајцарском ,,Лонза Груп АГ” која се обавезала на производњу једне милијарде вакцина годишње.

И ОНИ ИМАЈУ РЕШЕЊЕ

Амерички ,,Фајзер” и немачки ,,Бионтек” су, такође, објавили да имају вакцину против корона вируса са ефикасношћу од преко 94%, а код старијих од 65 година око 64%. Такође се ради о РНК вакцини коју је, још у јануару 2020, патентирала немачка компанија, али je, због финансијских проблема, трошкове истраживања и стварања производних капацитета, по уговору, преузео фармацеутски гигант ,,Фајзер” са годишњим прометом од око 50 милијарди долара! ,,Дојче веле” наводи да је ,,Бионтек” средином ове године био у минусу за око 352 милиона евра, али су после објављивања успешног тестирања вакцине вредности деоница ове фирме порасле на око 18,4 милијарде евра. Процењује се да ће зарада на овим вакцинама само током следеће године бити преко 14 милијарди долара, јер ће бити произведено милијарду доза и по хитном поступку ће бити планетарно одобрена. Само је Влада САД у првој тури вакцина наручила 100 милиона доза за које треба да платити 1,95 милијарди долара. Мање је познато да немачка фирма има, такође, комерцијални уговор и са кинеском фармацеутском компанијом „Фосун фарма“.

ВРШЉАЊЕ ПО ГЕНИМА

У овој ковид вакцини генетички материјал је рибонуклеинска киселина (РНК) чије је ланац веома кратак и врло брзо се дели, па се вакцина мора чувати на изузетно ниској температури од чак -70 степени целзијуса, чиме се онемогућава даље скраћивање ланца и одржава постојаност вакцине. Вакцина се само пет дана пре употребе може чувати на температури од 2 до 8 степени и када се једном одмрзне, не може се поново замрзавати, јер губи ефикасност. Управо потреба да се вакцина складишти и чува на овако ниској температури чини производњу, транспорт и дистрибуцију веома сложеном и скупом. У белгијском граду Пурсу је већ подигнуто, поред производног погона, и стотинак огромних фрижидера на основу угљен-диоксида у чврстом стању за складиштење вакцине и поред тога што вакцина још није одобрена!

ВИДОВИТИ „ФАЈЗЕР“

Сто седамдесет година дугу историју „Фајзера“ пратиле су и бројне контроверзе. Међутим, бити толико далеКОВИД и 2015. године купити у склопу Фајзеровог глобалног ширења, за 15 милијарди евра, компанију ,,Хорсира” специјализовану за вакцине и инјекције, која је у сумњивој приватизацији хрватске ,,Пливе”, постала власник издвојеног центра за истраживања у Савском Марофу, је право чудо. Управо ће погон у овом хрватском сеоцету постати један од регионалних центара за складиштење и дистрибуцију вакцине на територији европског континента са свим неопходним фрижидерима за њено чување. Слично постројење са огромним фрижидерима је и у граду Каламу у држави Мичиген, где је лоциран производно складишни простор за Сједињене Америчке Државе. Да су сигурни у одобравање њихове вакцине говори и то што је „Фајзер“ дизајнирао и произвео низ кофера-хладњака за транспорт малих количина вакцина, наравно на температури од -70 степени целзијуса. У овај уносан посао се укључују и компаније за дистрибуцију, попут DHL или FED, које су почеле са изградњом својих фарми хладњака и комплета кофера за пренос мањих количина.

ШТА ЈЕ ОБИЧНА ВАКЦИНА?

Уобичајена вакцина подразумева уношење ослабљених (атенуираних) или умртвљених изазивача болести, или њихових делова, у људски организам. Према важећој медицинској доктрини имуни систем реагује на страна тела (антигене) антителима и меморише тај одговор у тзв. меморијске ћелије. У следећем сусрету са тим изазивачем организам реагује боље и ефикасније па се вирусна инфекција спречава или не долази до развоја тежих облика болести. Колико дуго постоји овако изазван имунитет зависи од много фактора.

А ШТА СУ ВАКЦИНЕ ЗАСНОВАНЕ НА ДНК И РНК?

Овакве вакцине су засноване на генетском материјалу (генетској информацији) изазивача болести. Ћелије организма у који се унесе вакцина преводе те информације у протеине који су делови вируса способни да изазову одбрамбени имунск

Вакцине на бази РНК, рибонуклеинске киселине, уносе се у организам у облику тзв, информационе РНК, која садржи ,,упутство” за изградњу антигена, протеина који провоцира одговор имуног система.

Вакцине на бази ДНК, дезоксирибонуклеинске киселине, слично функционишу, али молекули ДНК морају најпре да продру у ћелијско једро да би их информациона РНК препознала и потом ту поруку изнела из једра.Предност оваквих вакцина је могућност производње већих количина у кратком временском року и уз мање мере безбедности. Међутим, вакцине засноване на ДНК са собом носе могућност да уношењем страног генетског материјала у ћелују он продре у генетски материјал, геном, саме ћелије. Могуће последице су изазивање појава тумора или аутоимуних болести. Испитивања на животињама, наводно, нису потврдила такву могућност. Насупрот томе, вакцине засноване на РНК не продиру у ћелијско једро, али теоретски је могуће да вируси који су присутни у ћелији ,,препишу” РНК у ДНК и тако доспеју у генетску структуру домаћина.

НАНОЧЕСТИЦЕ И БЕЗБЕДНОСТ ВАКЦИНА

Овакве вакцине су релативно нестабилне и морају се стабилизовати, а потребне су им и транспортне материје, на пример наночестице. Нежељена дејства нису довољно испитана, тако да се пре издавања дозволе за серијску производњу и примену на људски организам и ови аспекти морају проверити у великим клиничким студијама. Проблем је и одабира који би вирусни протеин могао створити реакцију имуног система. Може се догодити да антиген неког вируса не створи имуност на инфекцију тим вирусом. Да је тако лако произвести и испитати овакве вакцине, већ би постојала ефикасна вакцина против ХИВ. Све то изазива оправдану сумњу у брзину којом се дошло до ковид вакцине.

ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ

О било којој вакцини да се ради, било који да је произвођач, са било које стране света да долази, ниједна не сме бити обавезујућа, ниједна не сме бити инстумент принуде и гушења слободе избора, мора бити познатог састава и испуњавати критеријуме ефикасности, поузданости и безбедности потврђених кроз довољно дуга клиничка испитивања по свим принципима медицинске етике и праксе.

[table id=1 /]

Борба за веру