ЗАKЉУЧАВАЊЕ НЕМАЧKЕ ЗБОГ KОРОНЕ УТИЦАЋЕ И НА СРБИЈУ: Уколико ускоро не стану на ноге прете нам ДВЕ ОПАСНОСТИ
Да практично највише економски зависимо од Немачке показују и подаци о расту извоза робе из Србије у ту државу.
На тешку, и здравствену и економску ситуацију у Немачкој, званичници упозоравају већ неко време, а да борба постоји и тек предстоји јасно је и из најновијих мера које су већ сада продужене на јануар.
Стање у немачкој економији, у најкраћем, добро описује податак да је 28 одсто тамошњих приватних фирми користило државну помоћ у новембру.
Месец дана раније било их је 24 процента, и такав раст за тако кратко време, тврде упућени, никако није за занемарити. Лоша вест је истовремено и да ће Немачка обуставити помоћ у у садашњем обиму према малим предузетницима. Домаћи економисти тврде да подаци из Немачке брину и Србију, и то с разлогом.
Још од почетка пандемије константно се истицало да ће околности у највећим европским економијама утицати на развој ситуације и у Србији, а имајући у виду да су управо те земље наши највећи економски партнери.
Да практично највише економски зависимо од Немачке показују и подаци о расту извоза робе из Србије у ту државу, који је прошле године повећан за 184 милиона евра и достигао 1,7 милијарди евра.
Поред тога што извоз Србије у Немачку чини око 12 одсто укупног извоза, колико су две економије повезане говори и податак да немачке компаније у Србији, њих око 400, запошљавају око 60.000 људи.
Према речима председника Привредне коморе Србије, Марка Чадежа, и та бројка је сигурно дупло већа, јер постоје српске фирме које достављају робу тим предузећима.
Тешка ситуација у Немачкој најочигледније на два начина може да се одрази на Србију, како је то објаснио професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
– Ако немачке компаније које послују у Србији буду имале проблема у матичним фабрикама, због ванредног стања, смањене производње или привременог заустављања, биће смањене и потребе за производњом и код њихових српских партнера и коопераната – казао је Савић.
А, то последично значи удар и на раднике, и на плате, и на стандард, и опет у круг – удар на потрошњу и производњу…
Други проблем односи се на српски извоз, који ће очекивано бити мањи, имајући у виду и смањену потрошњу и производњу у Немачкој, као и отежану транспортну комуникацију.
Савић наводи да свакако неће све стати, али да мањи извоз може да буде последица тешкоћа приликом преласка граница, отежаног саобраћаја и свега осталог што повлачи “закчључавање”. Ипак, сматра да је “нешто научено” из првог таласа те да ће штета бити мања него у марту, на почетку пандемије.
Kаква је ситуација у Немачкој
А колико је ситуација у Немачкој озбиљна види се најпре по томе што су мере уведене 2. новембра продужене те се њихово преливање очекује и у јануару.
Телохранитељ руског председника извршио самоубиство у Кремљу!
Наиме, због тешке епидемиолошке ситуације у Немачкој су затворени барови, ресторани, културне и спортске установе.
С обзиром на високе бројеве новозаражених, канцеларка Ангела Меркел изјавила је верује да би те мере ограничења контаката могле бити продужене и на јануар.
Уз то су још уведене и мере ограничења броја особа на окупљањима, као и минималну површину за муштерије у малопродаји. Оно што можда и највише тренутно брине, пре свега угоститеље, јесте потенцијална забрана рада скијалишта и одлазака на одмор о којој се говори, што би допринело ионако тешкој ситуацији у туризму.
Немачки министар економије Петер Алтмајер изјавио је да “државна помоћ фирмама не може да траје унедоглед.”
Алтмајер је обећао да порез неће бити повећан пре избора који су заказани крајем 2021, министрово упозорење је у складу са изјавом шефа особља канцеларије Ангеле Меркел, који је рекао да не постоји та државна помоћ која би потпуно збринула приватне компаније.
И док државна помоћ заиста може да помогне компанијама да преживе кризу, то неће проћи без последица, оценио је лист Ханделзблат.
Боље него у првом таласу
С друге стране, економиста Александар Стевановић оценио је да ће се садашње затварање европских земаља много мање одразити на српску привреду, него оно на почетку пандемије у марту и априлу. Најпре зато што ово није закључавање тог интензитета као на старту, а друго зато што сви имају много више искуства и знања како би требало да се понашају.
[table id=1 /]
Блиц
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
