Србија лежи на 10 посто глобалних резерви литијума које стране компаније експлоатишу и трују и народ и природу!

Потражња за литијумом константно расте широм света, поготово откако се произвођачи аутомобила све више оријентишу на електрична возила која напајају управо литијум-јонске батерије. Тако и Калифорнија жели да њена Imperial Valley постане „Литијумска долина“, и то је за њих, према информацијама које су јуче и званично објављене, „ново злато“.

Земље које су тренутно водеће по експлоатацији литијума су Аустралија, Чиле, Аргентина, Кина, Зимбабве, Португали и Бразил, а највеће резерве литијума у Европи, према досадашњим проценама, налазе се управо у Србији. Тако би овај алкални метал лако могао да постане и „српска нафта“, јер се на територији наше земље налази 10 одсто његових светских резерви.

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „златом 21. века“, пре свега због репутације раста у електроиндустрији, а многи и металом чија је експлоатација јако компликована.

Мобилни телефони и електрични аутомобили функционишу са литијумским батеријама, а пошто гиганти попут Тесле, Гугла и Епла планирају значајна улагања у сектор електричних возила, то би могло да доведе до додатног раста тражње. „Блумберг“ је недавно изнео процену да ће се до 2030. године потрошња батерија с литијумом повећати осам пута.

Јадарит на 20 локација у Србији

Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.

Стручњаци наводе да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.

Према доступним информацијама, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

Из владе је у више наврата изјављивано да Србија много очекује од налазишта литијума. Напомињано је и да је екстраховање литијума компликовано, а донета је и одлука да се литијум не извози слободно.

Очи упрте у једну компанију

Управо у том правцу се крећу и очекивања мештана Лознице и околине. Наиме, мештани се надају да би уз експлоатацију и прераду руде у њиховом крају могли да се изграде и производни погони, а то би значило и нова радна места.

Из Немањине 11 почетком ове године помињали су компанију ‘Рио Тинто’, с причом да је намера да се овде пресели њихов развојни центар који је тренутно у Аустралији, као и да у Србији буду све научне и истраживачке делатности и сва лабораторијска испитивања.

Други корак би био лоцирање трећег важног партнера у целој причи, а то је партнер који ће користити тај литијум да овде развија батерије или електричне аутомобиле.

Минерал на дубини до 720 метара

Влада Србије у марту је уредбом утврдила Просторни план подручја за експлоатацију и прераду минерала јадарит – „Јадар“. Овај документ је плански основ за развој рудника, индустријског постројења и неопходне инфраструктуре, као и за заштиту, коришћење и уређење простора посебне намене „Јадар“.

Подручје просторног плана је 293,9 квадратних километара на територији Лознице и Крупња, а само лежиште јадарита лоцирано је у долини реке на пољопривредном земљишту. Минерал је на дубини од 100 до 720 метара.

Према овом документу, зона рударских активности простираће се на 854,8 хектара, зона производно-индустријских активности биће на површини од 646,5 хектара, док ће за депоновање индустријског отпада, изградњу приступних саобраћајница и пратеће инфраструктуре бити коришћена зона од 358,5 хектара, преноси Блиц.

[table id=1 /]

Прочитајте још: 

• Моралес за РТ: Литијум подстако пуч. У Боливији смо могли дефинисати цену литијума за цели свет (Видео)
• Незадовољни грађани Србије све гласнији против инвестиције Рио Тинта у рудник јадарита
• На Светски дан чистог ваздуха Београд најзагађенији на свету