Захтев Стејт департмента за Русе са Курила — или сте Јапанци, или нема у САД

Амерички Стејт департмент тражи да се становници руских Курилских острва изјасне као Јапанци, јер у супротном неће бити пуштени на територију САД.

Руско Министарство спољних послова је ова правила о визама назвало подршком реваншизму, али у њима се такође може пронаћи инспирација да се поново нагласи суверенитет Русије над територијама од Крима до Курилских острва.

У суштини, амерички Стејт департмент је предложио становницима Јужних Курила да издају своју домовину. Ако желе да добију зелену карту, односну дозволу за боравак у Сједињеним Државама, приликом предаје докумената мораће да наведу Јапан као место рођења. Врло је могуће да ће таква пракса бити уведена и приликом подношења захтева за редовне визе, пише издање „Взгљад“.

Захтев САД за становнике Курила прешао „црвене линије“

Као одговор, Министарство спољних послова РФ је оптужило САД да су прешле „црвене линије“ и да „промовишу ревизионизма“. Истина, треба напоменути да ревизионизам Вашингтона има јасне границе. Они не би хтели да преиспитују резултате Другог светског рата у односу на Јапан, јер је чак и његов послератни устав писан под диктатом Американаца.

Поред тога, нова правила предвиђају, на пример, да Јужни Сахалин, који су Јапанци такође изгубили 1945. године, не подлеже визним условима који су тако понижавајући за Русе.

Што се тиче територијалног спора око острва, Вашингтон је и раније подржавао Токио, па би чак било чудно да је другачије: уосталом, Јапан је главни амерички савезник у региону, а СССР је био главни непријатељ.

Односно, став Американаца се у суштини није променио. Поставља се друго питање: зашто се такви захтеви за добијање визе уводе баш сада и како на њих треба реаговати.

Стејт департмент вероватно покушава да закомпликује односе између Токија и Москве, користећи се чињеницом да је Земља излазећег сунца добила новог премијера. Јошихиде Суга је из исте странке као и бивши премијер Шинзо Абе, он је његов наследник и „десна рука“. Али ствар је у томе да се лични контакт између њега и руског председника још није догодио, док је интеракција Москве и Токија последњих година била одређена пријатељством Путина и Абеа.

Америчке сплетке

Ово отвара прозор могућности за америчке сплетке. Вашингтон гази на курилски проблем као на болно место, очекујући да Москва и Токио почну да се свађају званичним каналима. Чињеница да је период Абеа донео својеврсно „отопљавање“ за две земље очигледно је тешко пала Американцима, и они сада имају прилику да ситуацију врате у период међусобног неповерења.

Забијање клинова између Руса и Јапанаца је дугогодишња стратегија Американаца. Да није било њихових сплетки, фамозни мировни споразум био би закључен, ако не за време Хрушчова, онда за време Брежњева. Друга ствар је да би са руске стране било чудно за то оптуживати САД, јер је Русија као резултат њихове подривачке активности задржала све Јужне Куриле и није их делила са Јапаном. Ако су у совјетско време територијални уступци били могући, сада то изгледа незамисливо — Русија се неће одрећи острва.

Али што се чешће потеже ово питање, то ће теже ићи руско-јапанска сарадња, која је сада лишена допинга — личне „хемије“ двојице лидера.

Опет, Русија не може да остане равнодушна на потез Стејт департмента везан за визе, јер гурање руских грађана у могућност чак и симболичне издаје захтева реаговање.

Неће бити могуће да Русија одговори у потпуности истом мером јер она признаје САД у постојећим границама, а да их преиспитује било би превише.

Американци се када је реч о обрачуну са Руском Федерацијом већ дуго воде пре свега дрскошћу и једноставно не маре за законе логике. Кад граде елементе противракетне одбране у близини руских граница, они кажу да је то заштита од Ирана. Кад уводе санкције европским компанијама које граде „Северни ток 2“ то приписују заштити европских интереса. И тако даље, и томе слично.

Троловање уместо дипломатије

Ово више није дипломатија, већ троловање, па је дозвољено одговорити у истом духу. Рецимо, једнако дрско би било да се од грађана Тексаса и Калифорније, кад добијају руску визу, тражи да наведу да живе на бившим територијама Мексика које су окупирале америчке трупе. Рекло би се, где је Русија, а где је америчко-мексички рат, који је у самом Мексику познат као северноамеричка интервенција.

Али ако Вашингтон жели да спекулише о руским територијама стеченим током Другог светског рата, шта спречава Русију да узврати истом мером?

То се односи и на блиског америчког савезника, Украјину: није тајна да украјински граничари често траже од Руса који покушавају да уђу на територију те земље захтевају да одговоре на неумесна питања попут оног „чији је Крим“ и „ко је окупирао Донбас“. Отварање „зеленог коридора“ директно зависи од политичке „тачности“ одговора.

Ако већ нису Руси ово смислили, није на њима да се стиде контрамера. Без увођења визних правила Украјини, Русија може обавезати све они који долазе одатле да попуне упитник, у којем се, између осталог, може налазити ставка о признању Крима као територије Руске Федерације. Ако патриотизам не дозвољава Украјинцу да се потпише, нека онда иде назад, као свесно нелојалан према земљи домаћину.

Правно, то је безначајно, као и у случају захтева да се становници Курилских острва изјасне као Јапанци. Али то је прилично осетљиво са емоционалне тачке гледишта.

Будући да се већ стигло до скакања по „црвеним линијама“, нека онда оне сијају што више. Крим је Русија, она га неће дати никоме и навићи ће читав свет на ову чињеницу, а пре свега ће научити томе Украјину и Америку, док се другој земљи треба само захвалити на идеји. Да се они нису умешали у спор Руса са Јапанцима, онда би Русија можда причекала са захтевима за Украјинце.

Наравно, такве мере не одговарају традиционалној дипломатској пракси. Али у време када се у информационом рату који се води против Русије укидају и последња правила (укључујући правила пристојности), нема сврхе ослањати се само на традиционални арсенал — боље је угледати се на америчку дрскост и победити непријатеља његовим оружјем.

[table id=1 /]

Sputnjik