ЛУКАШЕНКОВА СУДБИНА У МИЛОСТИ РУСИЈЕ: Кремљ се све више дистанцира од њега, а он ћути иако му се тресе тло под ногама

Протести у Минску и другим белоруским градовима против “вечитог” председника Александра Лукашенка трају скоро четири месеца, при чему опозиција увек изнова налази креативна решења да пркоси репресији полицијске државе. Вође опозиције су у затвору или у изгнанству, протести до сада нису донели значајније резултате, а демонстранти ризикују да остану без посла. Упркос томе, спремност на протест није спласнула, јер је гнев већи него страх од моћног државног апарата.

Москва уморна од Лукашенка

Невероватна издржљивост противника режима тера председника Алескандра Лукашенка, који очигледно игра на карту времена, на непрекидну будност. Осим тога, све више забрињава Москву, независно од тога што је Кремљ подржао председника током актуелних протеста.

Однос руског председника Путина према Лукашенку није толико добар, као што се на први поглед можда чини. Москва је одавно уморна Лукашенка, пише „wиенерзеитунг.ат“. Последњих година партнерске државе све чешће долазе у сукоб. Летос, непосредно пре председничких избора у Белорусији, Лукашенко је оптужио Русију за мешање у изборе на његову штету. Кремљ је тада подржао популарног опозиционог кандидата Виктора Барбарика, кога је Лукашенко ухапсио пре избора под сумњивим оптужбама. И данас је у затвору обавештајне службе КГБ. Због таквих оптужби на рачун Русије многи демонстранти су се још у августу понадали да ће се Русија умешати и ставити на њихову страну.

Москва не жели револуцију

Када је у септембру постало јасно да је Москва спремнија да подржи Лукашенка него да се помири са демократском револуцијом, која би могла да се прошири и на Русију, опозиција у Белорусији дубоко се разочарала. Углед „братске државе“ пропао је у анкетама, баш као и спремност за даље кораке ка интеграцији с Москвом.

Будући да се узори белоруске омладине ионако налазе у западним земљама, попут Пољске и балтичких земаља, а не у џиновској империји која се распада, у Москви страхују да би Белорусија, пре или касније, могла да се прикључи западном табору, што би изазвало геополитичку револуцију. То би била катастрофа за Русију, за коју је Белорусија од огромног војно-стратешког значаја. Када Лукашенко више не буде могао да контролише стање у Минску, и сам ће постати дестабилизујући фактор.

Лукашенко ћути

Зато посматрачи у Белорусији сматрају да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров приликом најновије посете Минску требало да изврши притисак на Лукашенка.

– Изгледа да Русија хоће да натера Лукашенка да контролисано и корак по корак преда власт – каже политички аналитичар из Минска Артјом Шрајбман за „Винер цајтунг“, оцењујући да у процесу преноса власти Кремљ вероватно жели да диктира услове.

Питање је да ли ће Лукашенко пристати на тако нешто. Иако је недавно наговестио могућност одласка након уставних реформи, које Русија такође упорно захтева, није навео када би то могло да се деси. На уставним реформама у Минску ради се већ годинама без конкретних резултата, тако да Лукашенко можда само покушава да добије у времену.

Кремљ очигледно жели да осигура утицај у Минску, а да притом не изазове контрареакцију друштва, као што је то био случај у Украјини. Белорусија и после Лукашенка треба да остане близак партнер Москве.

Врло је лако могуће да ће Лукашенко још пре промене власти бити приморан да направи велике уступке по питању даље интеграције Белорусије у јединствену државу са Русијом. Иако у друштву постоји отпор према томе, такав корак би Русији донео велику предност: јасну ситуацију, такође и за Лукашенковог наследника, пише “Винер цајтунг”.

[table id=1 /]

Блиц