Специјалне снаге НАТО-а припремају се за тајни продор у Русију

Публикација америчког Министарства одбране «Stars and stripes» и званично је најавила размештање нове базе америчких специјалних снага у Летонији. Прецизније речено, то је више «одскочна даска» за америчке специјалне снаге са седиштем у Великој Британији. Очекује се да ће нови објекат проширити операције НАТО-а у балтичком региону.

САД су на базу потрошили 3,7 милиона долара, а све кроз Европску иницијативу задржавања, што је програм Пентагона који финансира напоре за „спречавање руске агресије“ на источном боку НАТО-а. „Овај пројекат, заједно са другим важним европским одбрамбеним иницијативама, представља нашу непоколебљиву посвећеност нашем пријатељу и савезнику Летонији“, рекао је током церемоније отварања базе, потпуковник Хуан Мартинез, амерички представник Команде за специјалне операције у Европи.

Заправо, искрено говорећи, ово уопште није одбрамбени објекат. Током последњих пет година, Пентагон је потрошио стотине милиона долара на Балтику на побољшање војне инфраструктуре и извођење додатних вежби, припремајући себи мостобран на северу Русије. Стога ови трошкови, само условно имају одбрамбену сврху.

Може се чак рећи да са становишта руских одбрамбених интереса, стварање од стране САД, у балтичким државама, прихватног и сервисног места за конвертоплане CV-22 из састава 352. крила америчких снага за специјалне операције, прелази „црвену линију“. И то пре свега због планова за употребу ових ротационих машина, која ни под тачком разно не могу бити одбрамбено оружје, јер је намењено за превожење десанта, а искрцавање је, признаћете, чисто офанзивна операција. Тако нови објекат за посебне намене има сервис за возила, складиште муниције и два хелиодрома. Према Мартинезу, средства су намењена да омогуће снагама за специјалне операције да „брзо уђу и изађу из подручја операција, као и одржавање технике“.

Шта ово значи? На које се „подручје деловања“ овде мисли? Захваљујући новом објекту за НАТО специјалне снаге у балтичким државама, током критичног периода, имају приближно четири сталне специјалне групе које се могу истовремено убацити у руску позадину. На крају, CV-22 Osprey способан је да слети на брод, а може да понесе и 24 падобранца. Поред тога, ова машина може да слеће и узлеће са ограничених површина. Максимална брзина ове летелице у авионском режиму је 565 km/h, а борбени радијус 690 km. Радијус дејства када се користи за десанте је 722 km.

Односно, ако је потребно, ови конвертоплани могу спустити групе специјалних снага НАТО-а на условно место од Риге до Туле, што и јесте њено „подручје операција“. Овде је наравно потребно значајно упозорење. НАТО специјалне снаге ће све то моћи да ураде само ако ови конвертоплани могу да савладају руску линију противваздушне одбране (ПВО). Али с обзиром на то да су ове машине углавном направљене од композитних материјала и да могу да лете на изузетно малим висинама, у принципу овај задатак не изгледа немогућ. Они могу остати невидљиви за руске радаре.

Чини се да би се могло рећи – па шта? Шта могу било које четири групе специјалних снага да учине против руских оружаних снага?

Али то нису само четири групе. Ове јединице могу да издвоје из свог састава осам група посебног састава, које се, пак, могу даље поделити у парове. А то онда нису четири, већ 24 ултра-мале групе. И свако од њих је способно да организује саботажу у великим руским предузећима, укључујући, на пример, нуклеарне електране, током одређеног периода. Или да поремете распоређивање снага руске војске у предратном периоду.

Немци су током ратних година, присетимо се, једноставно променили путоказе, елиминисали контролоре саобраћаја и поставили своје – и осујетили размештање савезничких снага, чије су формације једноставно преусмериле на погрешна места. Поред тога, предали су координате места окупљања трупа и опреме у своје седиште, а на назначене координате авијација је извела ударе авио-бомбама.

Групе специјалних снага НАТО способне су да организују атентате на команданте великих формација руске војске. Поред тога, њихов задатак може укључивати покушај тровања или контаминације залиха воде. Никада не знате која још „добра“ дела овај „пионирски одред“ може да обави! А с обзиром на чињеницу да нови објекат такође може да постане одскочна даска за локалне специјалне снаге, међу којима је много оних који говоре руски, питање бројања ових група од стране војних контраобавештајних агенција и Федералне службе безбедности (ФСБ) је веома компликован.

За кога је изграђен нови објекат?
Ко ће тачно кренути са овог одскочног аеродрома? Ништа се не говори о америчким специјалним снагама које могу да користе ове машине и ово базно место. Желимо да подсетимо да су током вежби у балтичким државама вежбали борци ловци из 19. групе специјалних снага Националне гарде САД. Они, међутим, зна се, испуњавају функцију инструктора.

С обзиром на то да Американци своје проблеме покушавају да реше снагама својих савезника, логично је претпоставити да ће своје балтичке колеге послати у руску позадину. С тим у вези, могуће је да ће нову базну локацију користити првенствено локалне јединице специјалних снага Летоније и Естоније. Такве јединице су створене, делују, а већ су стекле и борбено искуство у Авганистану.

Снаге за специјалне операције Летоније представља SUV – специјална оперативна група, која се састоји од штаба, три ескадрона (А, Б, Ц), ескадрона за борбену подршку и ескадрона за обуку. У почетку, када је одред створен, више је усмераван на антитерористичке задатке. Међутим, особље такође вежба извиђачке и диверзантске акције и вођење нетрадиционалног (партизанског) ратовања. Према Мартинезу, још један пројекат у Летонији који је близу завршетка је објекат који ће повећати број опреме и особља које се може преселити у ову балтичку државу на обуку или као одговор на кризу.

Са учешћем Естоније

Поред тога, подсетимо се још једног сличног и не мање важног објекта у балтичким државама. Американци су уложили 10,8 милиона долара за модернизацију естонске ваздухопловне базе Емари. Посао је завршен у јулу 2020. Од маја 2014. године, естонски савезници у НАТО-у користе ваздухопловну базу Емари заједно са литванском ваздухопловном базом Зокнјај у Шаулјау.

НАТО ловци остају у бази четири месеца, после чега се ротирају. До краја августа 2014. године, четири данска ловца Ф-16 била су смештена у ваздушној бази Емари. Даље, четири ловца Eurofighter Typhoon из ваздухопловних снага Немачке, Шпаније и Велике Британије редом су била размештена у бази.

База се такође активно користи за краткотрајна базирања НАТО авиона током вежби. Током септембра 2015. базу су посетили ловци пете генерације Ф-22 из 95. ескадриле америчког ваздухопловства. После тога донета је одлука о размештању америчких јуришних авиона А-10 у овој ваздушној бази.

Може се претпоставити да естонски специјалци могу да користе модернизовану ваздухопловну базу Емари за припрему и пребацивања својих специјалних снага ваздушним путем у руску позадину. На крају крајева, Естонија има и своје снаге за специјалне операције, које су првобитно формиране на основу извиђачког батаљона. У естонски ССО спадају: војна јединица специјалних снага Maavagi (ово је главна јединица естонских специјалних одбрамбених снага), Merevagi (специјалне снаге естонских поморских снага) и Ohuvagi (специјална јединица ратног ваздухопловства).

Да подсетимо да су, позивајући се на „руску агресију“, прибалтички суседи пре неколико година ставили акценат на развој специјалних снага и организацију партизанских акција, следећи летонску пословицу „Мала мачка руши велика кола“. На пример, у Литванији су створене такозване Добровољне регионалне одбрамбене снаге (КАСП). КАСП се састоји од око 500 људи професионалног војног особља и 4.900 добровољаца. Међутим, поред добровољаца, Литванија има своје снаге за специјалне операције од 2008. године, које се састоје од штаба и батаљона ренџера «Витуса Великог», службе посебне намене, команде за подводне операције и посебне оперативне јединице везе са хеликоптерима.

Све ове снаге не припремају се за одбијање наводне „руске агресије“, већ у складу са агресивном концепцијом НАТО-а спремне су да делују на руској територији. Не треба заборавити да Литванија има дугу границу са Калињинградском регијом који ће бити подвргнута нападу током кризног периода – а Литванци ће, заједно са Пољацима, бити ударна песница напада специјалних јединица НАТО.

Декларативно говоре о одбрамбеним задацима уз показивање забринутости због могућности „руске агресије“, балтичке земље су све више увучене у агресивне планове Сједињених Држава и НАТО-а. На тај начин, руководства ових земаља стварају стварну, за разлику од измишљене руске, претњу њиховим земљама. Заправо, у случају напада на Русију из балтичког правца, управо ће те територије постати једно од главних места за употребу руског оружја.

[table id=1 /]

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2020/12/10/1074558.html