Академик Србољуб Живановић: Страдања Срба, Јевреја и Рома у јасеновачким логорима смрти

0
Академик Србољуб Живановић

Пошто нове генерације Срба често заборављају шта се десило са Србима у римокатоличкој Независној Држави Хрватској, и пошто о злочима римокатолика Хрвата ништа не уче у својим школама, морао сам да поново напишем нешто о ономе сто сам лично видео приликом истраживања масовних гробница римокатоличког и хрватског терора у Јасеновцу и у Доњој Градини, 1964 године.

Неке владике Српске Православне Црквесада заборављају оно што је некада написао и објавио свети владика Николај Велимировић о жртвама српског народа у Хрватској. Он је био велики противник нациста, па су га Немци зато заточили у манастир Војловицу код Панчева, па затим у злогласни концентрационо логор у Дахау. По његовим речима тада му се јавио сам господ Исус Христос. Такође, поједине владике Српске Православне Цркве не читају на пример Меморандум из 1942 године острадању СПЦ током постојања Независне Државе Хрватске, од стране римокатолика Хрвата и свештеника римокатоличке цркве. Римокатолици Хрвати су тада побили све владике СПЦ и све свештенике (после свирепог мучења) који нису успели да избегну у Србију. У свим прогонима против Срба, Јевреја и Рома нарочито су се истицали свештеници римокатоличке цркве.

Поред њих, злочине су вршили крижари, крижарке, часне сестре, орлови и други римокатолички активисти, посебно Фрањевци из Сирког Бријега, Мостара, Сарајева и других самостана. Наравно, римокатоличка црква се увек трудила да пикрије злочине свога свештенства и римокатолика Хрвата током више векова борбе против православља. у Аустроугарској царевини, као и за време постојања Југославије, као и у Независној држави Хрватској. На сличан нацин су се римокатолици понашали и прликом грађанског рата у Југославији током деведессетих година, када су Срби масовно протерани из тадашње Републике Хрварске. Римокатолички свестеници и сада у Републици Хрватској воде непрестану борбу против свих Срба и Јевреја у Хрватској. За време постојања краљевине Југославије није се писало и говорило о злочинима Хрвата, римокатолика да се не би увредио Хрватски народ. Ни за време комунистичке диктатуре у Југолавији није се о томе говорило због политике тз. „братсва и јединства“. У садашње време се о томе не говори због тз.“регионалне сарадње“. То недозвољава ни Европска Унија, НАТО и Американци.




Тако су римокатоличке папе увек подржавале своје римокатолике Хрвате на штету Срба, Јевреја и Рома. На пример и кардинал Рацингер, када је постао папа је подржавао и благосиљао хрватске кољаце из Јасеновца и других места. Папа Јован Павле Други је беатификовао усташког злочинца, загребачког надбискупа Алојзија Степинца, кога сада слави цела Хрватска. Он је приликом посете Бања Луци беатификовао главног идеелога усташтва Ханца Ивана Мерца и то баш у самостану Петрићевац из кога је фратар Вјекослав Мајсторовић – Томасевић изврсио покољ српске деце у основној школи у Дракулици, у руднике Раковац итд. На целу Бања Луке се тада налазио и фрањевц Гутић, који је срушио саборну цркву у Бања луци. О свему томе може се прочитати у Хрватској штампи из тог доба. Зна се да су римокатолички свештеници силовали девојке и младе жене, паа их после силовања убијали. Они су пљачкали Србе, Јевреје и Роме и чинили и друге злочине.

Према америчким изворима (а они су преробили све немачке изворе) преко 140 римокатоличких свестеника је окрвавили своје руке. Злочине је уствари чинио сав хрватски народ и хрватска држава, која је донела најгрозније расистичке законе. Хрватски сељаци су убијали своје комшије Србе да би им отели летину, стоку, алат и да би се уселили у њихове куће. Хрватски ђаци су силовали своје учитељице. Исто су радили и студенти, интелектуалци, војска итд. Римокатолкиње Хрватице и сада уче своју децу да мрзе Србе, Јевреје и Роме. У НДХ Срби и Јевреји су морали да носе траке. Било им је забрањено да живе у појединим деловима града. Морали су да иду као стока средином коловоза, а не тротоарима. Све кафане су истакле натписе: „Србима, и Јеврејима и псила забрањен улаз“. Хрвати Роме уопште нису бројали, већ су само бележили број вагона у којима су Роми депортовани у Јасеновац. Сада ппоједине владике СПЦ прелазе преко тог страдања Срба, Јевреја и Рома од стране римокатолика, њихових папа и државе Ватикан.

Међунардодна комисија за истину о Јасеновцу која је заседала у Њујорку почетком деведесетих година (тада је још увек постојала Југославија) под председништвом америчког професора Бернарда Клајна из Њујорка је утврдила да су римокатолоци Хрвати убили у Јасеновцу преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја (а не 33 000) и 80 000 Рома, а међу ж ртвама је било 110 000 деце испод 14 година старости (сада се помиње само 20 000 деце са Козаре, коју је пописао Дргојло Лукиц). . У тој Комисији није билони Срба, ни Хрвата, нити било кога са територије Југославије, већ само струцњаци са свих пет континената. Садашњи „историчари“ у Србији и поједине владике СПЦ не спомињу ове наводе Међународне комисије.

Ја лично сматрам да се никада не мозе утврдити тачан број жртава у Јановачким логорима. Хрвати су живе и везане мртве бацали у Саву и Уну. Воде Саве и Дунава су избацивали лешеве на обале, па су ти лешеви сахрањивани на локалним гробљима као НН особе. Ми не знамо колико су особа Хрвати закуцали за дрвеће да би лагано умирали у тешким мукама. Ми смо затекли у Јасеновцу много таквог дрвећа. Једно дрво се и сада може видети у Доњој Градини као „Топола Ужаса“. Не знамо ни колико је особа спаљено у тз.Паћилијевом крематоријуму, колико је њих скувано у казанима за прављење сапуна (ти казани се и сад могу видети у Доњој Градини), колико је жртава убијено и затрпано у насипима, колико је њих помрло од глади, временских непогода (били су заточени на отвореном простору, разних инфекција и инфестација итд. Ја сам лично посматрао лешеве које је Дунав носио из Јасеновца, и то данима и месецима, дању и ноћу. Дунав је тако избацио и гомилу лешева код Београда. И сада се код куле Небојше налази једна масовна гробница, која је сада зарасла у коров, О тој гробници је писао и владика Атанасије Јефтић, као и архитекта Пеђа Ристић. Ја никада не могу да заборавим леш једне жене коју је Дунав избацио на обалу, тамо где сам се ја играо са мојом малом сестром. Имала је на себи неки џемпер црвене боје. Сећам се да је и проток Саве код Београда био загушен лешевима из Јасеновца, Немци су морали минама да разбијају те нагомилане лешеве да би ослободили проток Саве. Смрад од тих распаднутих лешева се ширио преко целог Београда.




У току ископавања масовних гробница у Јасеновцу и у Доној Градини видело се да се јаме разликују по садржају. У Јасеновац су довођени људи које су Хрвати предходно опљачкали у више од 1100 места у тадашњој НДА. Код тих људи више није било никаквих предмета. У Доњу Градину су довођени људи директно из места где у их покупили. Двођени су до ивице масовне гробнице, ту су их убијали и бацали у јаму са свим стварима које су носили с собом. У тим гробницама смо налазили и цуцле за млеко, шерпе, флашице за млеко итд. Било је и штака и других налаза.

Нико од Хрвата није хтео да учествује у раду те комисије судских антрополога. Само су Словенци и Срби били чланови Мене је за рад у Јасеновцу порипремао професор судске медицине свеучикишта у Загребу професор Анте Премеру. Он је као предратни комуниста био заточен у Јасеновцу, где је очима стручњака посматрао какве злочине чине римокатолици Хрвати. Њега приморавали да вади лешеве ртава из масовних гробница и да их спаљује, да би се умањио злочин. Када су борци коначно ушли у Јасеновачки логор, затекли су два вагона пепела од спаљених лешева. Тадашњи доживотни председник Југославије, Јосип Броз Тити никада није хтео да посети Јасеновац, иако је туда пролазио више пута. Комунистичка партија Хрватске никада није дозволила да се о жртвама Јасеновца говори.

Владике Српске Православне Цркве који се сада залажу за помирење са римокатолицима, који такође учествују у раду Комисије за признавање злочинца Степинца са светитеља римокатолика требало би да прочитају оно што је раније објавила СПЦ у својим гласилима. Могли би да прочитају и радове Предрага Драгића Кијука, Магнум Цримен римикатолицког свештеника Новака Виктора и других. На жалост, разни историчари у Србији се труде да изврћу цињенице. Такав је и директор Музеја геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина и слични. Такав је и владика славонски СПЦ јован Ћулибрк који сада умањују број јасеновачких страдалника. Сви они сада раде против настојања владе Србије и Републике Српске да се истина сада обелодани.

Академик Професор Др. Србољуб Живановић,

Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британија



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.