Зашто протестују Срби у Њујорку

Послије три седмице протестних вожњи испред резиденције источно-америчког епископа Иринеја и неколико неуспјелих “рунди“ преговора између парохијског одбора и епископа, послије низа писама угледних парохијана епископу и Синоду, послије таласа подршке Србима Њујорка из других парохија, епархија, па и континената, деси се да јавно гласило објави чланак чији наслов каже да се њујоршки Срби “отимају око 88 милиона долара“.

Упркос томе што је овај чланак портала Објектив био заиста објективан, и уз пуно разумијевање за потребе интернет новинарства заснованог на сензационализму и потурању клик-мамаца, страх од чињенице да већина данашње публике не чита даље од наслова тјера познаваоца (не)прилика у њујоршкој парохији да рашчисти забуне и пободе заставу, која се вијори над протестима Срба у Њујорку, тамо гдје јој је мјесто.

Подршка проти Живојину Јаковљевићу није само подршка попу, него човјеку коју се усудио да стане пред гусјенице политике владике Иринеја.

Православни Срби Епархије Источно-америчке нису у протесту против владике Српске православне цркве ни због 88 милиона долара, нити бране позицију неког свештеника којег владика премјешта мимо њихове воље.

Не, Србе њујоршке парохије узнемирила је вишегодишња безобзирна политика владике Иринеја Добријевића, у чије су старање допали, а подршка проти Живојину Јаковљевићу није само подршка попу, него човјеку коју се усудио да стане пред гусјенице владичине политике.

Дакле, парохијани су устали у одбрану проте Јаковљевића пошто га је владика без основа смијенио и премјестио “по потреби службе“, и то у претешком тренутку за све православне Србе, док је патријарх Иринеј лежао болестан, пред упокојењем.

Коме је потреба да једног од најпоштованијих и најобразованијих свештеника у читавој Сјеверној Америци шаље из пострадале њујоршке парохије у Џонстаун, стари индустријски градић од 20000 становника, у Пенсилванији?

Подмеће се и да је воду замутио прота Јаковљевић, а не владика Иринеј, да би се оставио утисак да је смјена Јаковљевића ствар заслуге, а не инструмент владичине политичке амбиције, којој су парохијски интереси сметња, а свако ко их брани и заступа – опасност.

Да владика Иринеј већ није покушао прогон проте Јаковљевића, па и да повјерујемо у ту некакву потребу. Али притисак на Јаковљевића траје већ најмање годину и по дана.

Да владику Иринеја није у Епархију допратила лоша репутација о којој бруји читаво Српство, од неславног помињања у депешама Викиликса, недостојним једног српског православног владике, до аустралијских скандала, па да и повјерујемо да су његови њујоршки потези само “потреба службе“. Али, нажалост, владика није дошао у џаку, него с “дебелим досијеом“ у свијести српског православног народа, који је, опет нажалост, наставио да “дебља“ у Америци.

Међутим, њујоршка парохија не протестује ни због депеша Викиликса, ни због Аустралије, па ни због нелегалних уставних промјена и регистрације паралелних црквених структура, због којих је у Америку долазио и блаженопочивши патријарх Иринеј, него зато што је она сама нападнута.

Свакоме ко познаје прилике у парохији и ко је испратио мучна догађања започета трагичним пожаром који је прогутао цркву Светог Саве на Менхетну на Васкрс, 2016. године, јасно је да је Јаковљевић уклоњен јер већ скоро двије године брани уставом загарантована права њујоршке парохије од апсолутистичких накана владике Иринеја.

То треба да се подвуче, да не би било забуне.

А забуну намјерно производи шачица парохијана и чланова Повјереништва блиских владици, ширећи по друштвеним мрежама подметања и замјене теза. Наиме, у јавним иступима Душице Протић, чланице епархијског правног савјета, те интерним писмима Жике Томића и Зорке Милић, напада се сама личност проте Јаковљевића и његове пастирске и предводничке способности и учинак, да би се оправдала смјена “по потреби службе.“

Прота Јаковљевић се у овим нападима карактерише као слаб предводник који у чланство парохије није могао да сабере више од 150 парохијана, при чему се малициозно игноришу двије чињенице: прво, ни у далеко боља времена, кад су Срби у Њујорку имали цркву, парохија у просјеку није имала више чланова; а друго, од децембра 2016. до септембра 2019., учлањивања није ни било јер није било одржавања парохијске скупштине, не по вољи проте Јаковљевића, него по вољи владике Иринеја.

Подмеће се и да је воду замутио прота Јаковљевић, а не владика Иринеј, да би се оставио утисак да је смјена Јаковљевића ствар заслуге, а не инструмент владичине политичке амбиције, којој су парохијски интереси сметња, а свако ко их брани и заступа – опасност.

Да ли би парохија устала да брани слабог и недораслог пастира од доброг владике?

Да ли би се српски православни вјерници Њујорка и околине без пријеке потребе и велике наклоности према свом духовнику усудили да уличним протестима негодују против одлука свога владике?

Да ли би се друге парохије у којима је служио Живојин Јаковљевић дизале у хришћанској солидарности са њујоршком парохијом и излагале већ оштро запријећеној казни владике Иринеја, да је Јаковљевић слаб пастир и недорастао духовник?

Ко мисли да се њујоршка парохија дигла из бијеса и да би светогрдила, тај превише себи даје за право и треба много боље да упозна парохијане чије поступке осуђује зарад милости владике Иринеја.

Из предочених захтјева је јасно да владика Иринеј тражи да му се парохијани склоне с пута и да се не петљају у управљање својом парохијом.

Подсјетимо, од децембра 2016. парохија нема свој Управни одбор, него њоме управљају Повјереништва која владика поставља и смјењује. Владику је и прошлог прољећа побуна парохијана приморала да закаже парохијску изборну скупштину, али је, упркос том обећању, обновљени притисак парохијана био неопходан да подсјети владику шта је обећао и да га примора да заиста одобри одржавање скупштине у септембру ове године. Кад је пред септембарску скупштину покушао да из списка кандидата избаци парохијане које није одобравао, парохија је запријетила бојкотом скупштине, што је владику поново приморало да прикочи.

Данас, скоро три мјесеца од избора, тај изабрани парохијски одбор стоји без функције за коју је биран, а пред владичиним ултиматумом: пристаните да се не мијешате у свој посао, па ћу вас благосиљати. Другим ријечима, из предочених захтјева је јасно да владика Иринеј тражи да му се парохијани склоне с пута и да се не петљају у управљање својом парохијом.

Владика нарочито инсистира на томе да он, тј. његови људи, воде преговоре о продаји тзв. ваздушних права градње, која су у власништву парохије и процијењена су на 88 милиона долара. Владика на челу тог подухвата жели да остави горепоменутог Томића, који је, узгред буди речено, изгубио изборну трку за мјесто предсједника парохијског одбора од Вељка Добриловића.

Срби Њујорка се надају да се нови патријарх и Синод неће оглушити о њихове молбе.

Трошење парохијског новца је ем неконтролисано ем парохија нема увид у те токове и уопште није битно да ли се ради о 8 милиона, колико је, према наводима Управног одбора досад потрошено без контроле и надзора парохије, или о 88 милиона, колико износи сума понуђена од стране купца ваздушних права градње с којим се тренутно преговара, такође без учешћа парохије.

А о томе ко се отима за паре говори и чињеница да се највећи дио владичиног ултиматума парохијском одбору састоји од захтјева да се одбор не петља превише у финансије парохије и да аминује досадашње финансијско пословање, без могућности да најприје добије увид у њега. Практично, владика Иринеј захтијева од одбора да одустане од своје намјене, смисла постојања и законске обавезе, да буде марионета, глинени голуб или можда жртвени јарац, у случају да нека будућа истрага изнесе на видјело штетне радње.

И док одбор бије своју битку са владиком, парохијани се не само окупљају у све већем броју, него је и подршка на друштвеним мрежама све гласнија, а све је више храбрих парохијана који личним иступима кураже и оне мање куражне. Све је мањи страх од пријетње да ће владика Иринеј избацивати вјернике из парохијског чланства, по чему је познат, иако су неки парохијани убијеђени да се у епархијским канцеларијама спискови кандидата за избацивање већ увелико састављају.

Нема изгледа да ће се протести прекинути, јер досадашњи преговори не показују спремност владике да сагледа и разумије интересе парохије.

Многе су очи упрте и у Београд, гдје ће апостолски жријеб за пар мјесеци устоличити новог патријарха Српске православне цркве. Срби Њујорка се надају да се нови патријарх и Синод неће оглушити о њихове молбе.

Владан Ивковић / СРБИСТ

[table id=1 /]