Уредништво борбе за веру: Када ће бити изабран патријарх српски, и када ће престати

На мејл нам се јавило више наших читалаца који су нас замолили да изађемо са ставом око упражњеног трона патријарха српског и разних шпекулација око датума избора патријарха. Став „Борбе за веру“ је следећи: избора новог патријарха неће бити. Бар не у догледној будућности. Следи образложење.

НАША ПРЕДВИЂАЊА СУ УВЕК НЕДВОСМИЛЕНА

Нашим редовним читаоцима познато је да су наша саопштења и ставови увек недвосмислени и да никад нису писани у стилу „мож’ да бидне, ал не мора да значи“, како то чини дневно – политичка „аналитика“. Наравно, такво писање носи ризик да предвиђање омаши, пошто је свако збивање на личном и општем плану условљено покајањем, па Господ према томе мења своје намисли. Но, пошто смо уверени да, ако се овако настави, масовног покајања неће бити, дајемо, као и увек кад пред собом имамо чист преглед ситуације, децидиран став.

ДОБА КОРОНЕ ЈЕ ТРАЈНО СТАЊЕ – ТО СМО НАЈАВИЛИ

Доба короне (corona — „круна, венац“ (Антихристов, наравно)) у које је свет ступио с пролећа ове године, биће трајно стање. Да бисмо показали и подсетили да нисмо „закаснели пророци“, подсећамо на наш став из јуна 2020. године, који смо изнели у тексту „Апокалипса данас – шта се збива и шта ће ускоро бити“ (овде:) На почетку лажне пандемије корона вируса и претварања света у глобални карантин, упозоравили смо:

„Овакве ствари се не почињу да би се завршиле.“

Било је више него очигледно да је сатана одрешен из пакла (ср. Откр.20,3).

Ми смо, дакле, рекли „Овакве ствари се не почињу да би се завршиле“. То исто, на само мало другачији начин, уочи Великог поста ове године, рекао је и митрополит морфски Неофит:

„Ово је последња нормална седмица коју ће човечанство живети. Од сада па надаље, улазићемо непрестано у један нови начин живљења, у коме ће страх преовладавати“ (овде:)

ЗЛОУПОТРЕБА П(Л)АНДЕМИЈЕ ОД СТРАНЕ НОВОТАРАЦА

Доба Антихристове круне, од самом старта, искористили су новотарци. Они су, преко ноћи, у литургијски живот Цркве увели новотарије о којима су маштали десетинама година, а које никад не би успели да уведу у нормалном времену. Отпор верног народа је био довољно јак. Увођење богослужбених новотарија, у нашој Цркви, на пример, заустављено је на нивоу до ког се дошло пре петнаестак година. Но, у новонасталим околностима новотарци, као религијски експоненти Антихриста, епскрексно су увели његов култ „санитарних мера“.

КОРОНУ ЋЕ, ТОБОЖЕ, ИСКОРЕНИТИ ТЕК АНТИХРИСТ

Доба короне трајаће све док га Антихрист не буде окончао, приказујући себе као „христа“ који је по други пут дошао на Земљу. Он ће свету донети (лажни) мир, тобож искоренити корону, глад и све невоље које су мучиле свет. Заправо, решиће све оне беде које су он и његови поданици и донели свету – корону и друге болести из пакета биолошког рата који они воде против човечанства, ратове и материјално сиромаштво. Али, праве проблеме неће моћи да реши – како је рекао Свети Јефрем Сирин, кад буде наступила глад јер земља неће рађати, он ће својим следбеницима рећи да није Бог и да не може да им помогне. Тек тада ће на Земљу доћи невоље какве нису биле од постања света нити ће бити.

КОРОНА, ОКУПАЦИЈА СПЦ И ИЗБОР ПАТРИЈАРХА

Ово трајно – „корона стање“ одговора и окупаторима СПЦ. Па зар може за њих бити ишта пожељније? Сада су сву власт добили „на тацни“. Шта ће им патријарх, када ће и надаље Београдском патријаршијом управљати закулисне силе овог света, међу којима је и Фрањин Ватикан, а преко свог човека – епископа бачког Иринеја Буловића, сарадника свих режима и служби које показују довољну моћ. А он, индиректно, преко антиканонске и пучистичке институције зване Синод. На челу Синода тренутно је окорели екумениста Хризостом, мада је то мање важно. Могао је бити и било који други. И за време блаженопочившег патријарха Павла и за време покојног патријарха Иринеје, Српском Црквом, односно Београдском патријаршијом управљао је Иринеј Буловић. Како он то успева? Одакле потиче његова моћ? Буловић је, рекосмо, човек закулисних сила, међу којима су оне закулисне из Ватикана, на челу са папом глобалистом, кључне. Он је, подсећамо, носилац бискупског крста и прстена. То јест – криптокатолик. Не прави католик, јер ни у шта право не верује, него криптопоклоник озбиљне светске моћи. И то високог ранга. Притом је, донедавно, био главни човек Фанара. А Фанар је под контролом Американаца. А онда је, тактички, на први поглед, да се Власи не досете, прешао на другу страну. Буловић је, логично, сада у одличним односима и са врхом Московске патријаршије, јер су тамо интронисани главни папини људи – патријарх Кирил и митрополит Иларион. Но, да би имао реалну моћ – да „ведри и облачи“, односно да кадрира по својој вољи, Буловићу је потребна подршка српских световних власти. Јер, како ће се он, рецимо, обрачунати са неким неподобним владиком, како ће га сменити, ако нема власт имајуће на својој страни? Ту је потребна нека уцена, неки компромитујући материјал, подршка хајкашких медија, потребна је сарадња полиције, да прокаженог владику детронизује… Зато је он био „добар“ са свим властима, од Милошевићеве, па на овамо.

У прилог наше анализе, говори и чињеница да је Синод укинуо Сабор! Пазите, извршна тело укинуло је законодавно тело! Иако канони јасно налажу одржавање Светог Архијерејског Сабора сваке године (и то два пута!), у Београдској патријаршији је прошло и без пролећног и без јесењег. И не само да га је укинуло, већ не налази за сходно нити да објави саопштење о разлозима! Зашто? Зато што они нас, верни народ, третирају као бесловесно стадо, које је ту искључиво „за шишање вуне“. Али, мало су се више заиграли! Народ се све више опамећује, па овим издајницима ускраћује давања, односно паре.

37. Апостолско правило:

“Два пута нека бива сабор Eпископа, и нека међу собом испитују догмате благочестија и решавају црквене спорове, који се истакну: први пут четврте недеље Педесетнице, а други пут дванаестог дана мјесеца хиперверетеја (октобра).”

(Ап 34; 1. вас 5; 2. вас 2; 4. вас 19; Трул 8; 7. вас 6; Антиох 20; Лаод 40; Картаг 18,73)

КОЈИ ГОД БУДЕ, БИЋЕ ЊИХОВ

Шта имамо на крају? Имамо потпуну институционалну окупацију СПЦ. Патријарх им је, као што рекосмо, сувишан. Мада ни његов избор не би ништа променио.

Који год да дође, биће њихов.

Молимо вас, поштовани читаоци, да то имате у виду.

Стратегија Буловића се састоји у пуштању својих људи у први план – тако је у овом часу пустио своје људе из маргиналних епархија, Сергија и Херувима, да величају властодршце у Србији, да би ојачао своје, а не њихове, позиције у Београду (при чему је њима вероватно, у будућности, подалекој, обећао неку бољу епархију, што се из Сергијевог обраћања јавности види).

И, на крају крајева, пошто знамо да ће будући шеф Београдске патријаршије, то јест патријарх, потенцијално ступити на престо у доба Антихриста, и што ће му руке бити везане – осим ако не реши да буде мученик, што је, формално – логички, могуће замислити, али у шта је тешко веровати, шта нас се тиче његов избор?

ГДЕ ЈЕ СПЦ, ГДЕ ЈЕ СПАСЕЊЕ?

Ми, правоверни, смо Српска Православна Црква, а екуменисти, модернисти и коронопоклоници не!

И док год постоји и једна једина парохија у којој Службе служи свештенство које неодступно стоји у учењу Цркве и Светом Предању, које не примењује корона-мере и богослужења врши према светопредањском поретку наше Цркве – дотле ће постојати и Српска Православна Црква. А то ће бити – нека нико не сумња! – до Другог Доласка Господа нашега Исуса Христа и Страшног Суда.

[table id=1 /]