Ноћна мора за екосистем: Реке у Србији, Црној Гори и БиХ — плутајуће депоније

Гомиле отпада одложеног поред река у Србији и Црној Гори, покупиле су реке набујале од топљења снега и обилних падавина и од њих формирале ноћну мору за екосистеме читавих регија — плутајуће депоније. У жижи јавности су тренутно две, на брани код Вишеграда у БиХ и Потпећком језеру у нашој земљи, али стручњаци тврде да их има још много.

Око четири хиљаде кубика плутајућег отпада стигло је током прошлог викенда на круну бране у Вишеграду као последица пуцања специјалне ланчанице, што би могло да угрози рад „Хидроелектране на Дрини“. Ланчаница која треба да задржава отпад, пукла је због велике количине воде која је последњих дана пролазила Дрином.

Из хидроелектране тврде да смеће потиче из Србије и Црне Горе и да се у горњем току Дрине налази десетине хиљада кубика плутајућег отпада који долази њеним притокама, а највише реком Лим. Управо на току те притоке, на Потпећком језеру код Прибоја, ових дана ситуација није много другачија него на Дрини. Река се претворила у плутајућу депонију.

Плутајуће депоније у Србији и БиХ

Томислав Поповић, в.д. извршног директора за техничке послове „Хидроелектране на Дрини“, за Спутњик каже да ланчаница која је преостала, спречава да смеће дође до машина.

„Вода која улази у машине вуче то смеће и оно одлази на решетке које су на улазним грађевинама. То нам ствара проблем. Машине не могу да развију довољно снаге, па то мора редовно да се чисти, много више него када толико отпада не дође“, предочава Поповић.

Отпад долази од људи из општина које се налазе узводно од бране, а који га одлажу на дивље депоније у близини реке, каже Поповић и додаје да хидроелектрана има право да га пропусти низводно, али да то не чини како не би угрожавала становништво. Према његовим речима, они годишње из Дрине изваде више од осам хиљада кубика смећа.

„Ако бисмо пустили то смеће, били би угрожени сви до Црног мора, као и само море. То су разни уређаји, од фрижидера до телевизора. Нема чега нема. Низ година уназад то решавамо систематски, купимо и чистимо, да не би нас неко прозивао. Понављам, по стоти пут, ни грам отпада одатле није наш“, напомиње Поповић.

Он очекује да ће још отпада доспети до бране у наредним месецима, с обзиром да због топљења снега и обилних падавина велика количина воде надолази у периоду од јануара до јуна.

Претња за читаве екосистеме

Председник Савеза еколошких удружења „Зелена листа Србије“ Марко Вукомановић окарактерисао је гомилање отпада код Вишеграда као еколошку катастрофу и указао на то да таквих плутајућих депонија има и у Србији и то много.

Lim, na jezeru Potpeć, kod Ribarskog naselja ????

???? Goran Prijovic pic.twitter.com/Tzc9qwFpVZ

— Savski nasip (@savski_nasip) December 31, 2020

„Ова је скренула пажњу зато што се појавила на фотографијама на друштвеним мрежама. Оно што се ту видело не представља реалну слику. Добар део тог смећа је негде на обалама или је потонуо. Оно што су грађани успели да виде, одражава само половину онога што се заправо ту налази“, истиче Вукомановић и напомиње да то смеће угрожава целокупан екосистем те средине.

Он се осврнуо и на ситуацију на Потпећком језеру:

„Чини ми се да је ту главни проблем пријепољска депонија, али је целокупном проблему допринела чињеница да ниједан град који се налази на току реке Лим нема санитарну депонију, већ се отпад неадекватно одлаже на сметлишта која се налазе у близини реке. Тако је малтене у читавој Србији“, указује на проблем Вукомановић и додаје да у Србији постоји само 13 или 14 санитарних депонија које у потпуности испуњавају техничке стандарде.

Да би се проблем загађења река решио у наредних 10 година, предочава Вукомановић, потребно је много новца — више од 10 милијарди евра.

У Палати Србије данас је поводом решавања проблема нагомиланог комуналног отпада у Потпећком језеру одржан састанак, коме су присуствовали министарка заштите животне средине Ирена Вујовић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Жељко Радошевић, директор Републичке дирекције за воде Наташа Милић, директор ЈВП „Србијаводе“ Горан Пузовић и директор ЈП „Електропривреда Србије“ Милорад Грчић.

Договорена је хитна интервенција и чишћење језера наредних дана, а акцију ће спровести ЈВП „Србијаводе“ и ЕПС. Отпад ће се одвозити на депонију „Дубоко“ у Ужицу.

На састанку је најављено и да ће ЈП „Електропривреда Србије“ у сарадњи са предузећем из Босне и Херцеговине хитно започети уклањање отпада на брани у Вишеграду.

[table id=1 /]

Стефан Ђурић / Спутњик