Властодржци ћуте и прикривају: Шиптари формирају „Канцеларију за Прешевску долину“

Шиптари са југа Србије добиће своје представнике у сепаратистичкој квази скупштини лажне државе, косовска документа, а све захваљујући „Канцеларији за Прешевску долину“, која је формирана под патронатом “Владе у Приштини и техничког премијера Авдулаха Хотија”. За историчара Драгомира Анђелковића, реч је о покушају стварања лажних паралела са Канцеларијом за КиМ у Београду.

Циљ формирања нове „Канцеларије за Прешевску долину“, по оцени Анђелковића, јесте да се „замаже истина“ и копирају српске институција као што је Канцеларија за Косово и Метохију.

„Пре свега, територија која се зове Прешевска долина не постоји. Друго, Албанци су сада на све спремни да што више отежају дијалог Београда и Приштине, па и овакве ствари не треба да нас чуде. Али у сваком случају, не сме да се заборави да је Косово и Метохија саставни део Србије исто као и југ Србије и да је то у надлежности наше државе“, истиче Анђелковић.

Лажна паралела и јефтин трик

У суштини, напомиње наш саговорник, ради се о лажној паралели и јефтиним триковима албанских сепаратиста са Косова, како би у даљи процес преговора Београд и Приштине увукли и Албанце са југа Србије.

„То су покушавали и до сада, али им није пролазило. Они покушавају да на инсистирању на реципроцитету избегну формирање ЗСО, што су већ раније прихватили“, подсећа Анђелковић.

Он додаје да ће Приштина такође настојати да афирмише Заједницу албанских општина, што је, како напомиње, потпуно неосновано, јер Србија има много више основа да затражи српску заједницу, на пример у Републици Албанији, где и даље постоје српске енклаве.

Како Србима, тако и Албанцима

Приштински политиколог Рамуш Тахири сматра да је нова Канцеларија веома налик на Канцеларију за Косово и Метохију која постоји у оквиру Владе Србије. На питање да ли се ради само о „копирању“, Тахири каже да Приштина жели пун реципроцитет у односу на Србију и српске захтеве.

„Да ли је то добро или не, не знам, то ће време показати, али и то да ли ће и како међународна заједница то прихватити“, каже наш саговорник.

Према речима Тахирија, Канцеларија ће имати свој буџет, а бринуће, између осталог, и за то да образовни програми на југу Србије буду у складу са албанским програмом, исто као што Срби имају на Косову образовне програме усклађене са Београдом. Да ли ће се међу набројаним наћи и захтев да се паралелно са формирањем ЗСО на Косову и на југу Србије формира Заједница албанских општина, како каже Тахири, ствар је одлуке.

Предизборни маркетинг

„Не знамо тачно како ће и којим током све да се креће, али је добро да је дошло до састанка Хотија са представницима Албанаца (са југа Србије) и да је успостављена комуникација која је потребна. Такође, не можемо знати ни да ли ће Албанци из Прешева бити укључени у дијалог, али потреба да се брине о својим сународницима је иста и код Албанца, као и код Срба“, напомиње Тахири.

Додуше, Тахири подсећа и на чињеницу да су у Приштини у току предизборни догађаји, па оставља простор да у свему има и предизборног маркетинга.

Авдулах Хоти је иначе са представницима Албанаца са југа Србије разговарао о програму рада „Канцеларије за Прешевску долину“. Сусрет одржан у понедељак био је прва активност тог програма за 2021. годину. Према речима Хотија, није било озбиљнијег и систематичнијег приступа за побољшање права Албанаца у тзв. Прешевској долини.
Председник Демократске партије Албанаца и бивши председник општине Прешево Рагми Мустафа рекао је да је оснивање и функционисање „Канцеларије за Прешевску долину“ реципрочна радња према Влади Србије.

[table id=1 /]

Спутњик