Србија као повод за свађу између Северне Македоније и Бугарске

0
Скопље (Фо­то EPA-EFE/Ge­or­gi Li­cov­ski)

Република Северна Македонија највећа саплитања у свом напретку претрпела је управо од својих суседа. Најпре од Грчке, с којом је Преспанским споразумом решила деценијски спор, а затим јој је бреме на путу ка европској заједници наметнула Бугарска, ударивши на идентитет њеног народа и на легалитет и легитимитет стварања македонске државе.

Бугарска, бивша чланица Варшавског пакта, не само да је изазвала разочарање македонских грађана непоштовањем потписаног Споразума о добросуседским односима већ својим поступцима све више долива уље на ватру коју је разбуктала у суседној држави. Братски однос са Северном Македонијом није изневерила само Република Србија. Но, управо то је трн у оку владајућој структури Бугарске.

Наиме, премијер Македоније честитао је македонским Србима Дан Светог Саве и најавио наставак учења српског језика у македонским школама. У Скопљу ће бити отворен и Српски културни центар, чија ће изградња почети ове године, како је најавио Заев, а истовремено ће бити реализован идејни пројекат за изградњу Македонског културног центра у Србији. „С нашим суграђанима из Србије промовишемо традиционално добре односе с Републиком Србијом”, нагласио је премијер.




Управо је овај гест био повод за оштро реаговање Бугарске на српско-македонске односе. Заменик бугарског премијера и министар одбране Красимир Каракачанов, коментаришући честитке које су македонски премијер Зоран Заев и лидер македонске опозиционе партије Христијан Мицкоски упутили српској заједници у Северној Македонији, негодовао је због најаве Заева да ће српски језик бити враћен у македонске школе као изборни предмет и да ће бити изграђен Српски културни центар у Скопљу. Каракачанов очигледно није упућен у то да је српски језик већ враћен у македонске школе. Наиме, иницијатива да се предмет Српски језик и култура врати у основне школе у Македонији покренута је 2017. године, а реализована је 2019.

Директор Управе за унапређење језика етничких заједница у Влади Северне Македоније Милутин Станчић за „Политику” подсећа: „Српски језик је укинут средином 2007. за време претходне власти, предвођене партијом ВМРО-ДПМНЕ. Уз прећутно аминовање коалиционог партнера Демократске партије Срба у Македонији, ресорно Министарство образовања и науке донело је Концепцију за деветогодишње основно образовање, чиме је факултативна настава укинута и уведен је изборни модел. Тиме је пружена могућност изучавања језика мањина изборним предметом Језик и култура. То је било омогућено основцима Власима, Ромима, Бошњацима, не и Србима и Турцима, образложењем да имају редовну наставу. То је, несумњиво, додатно утицало на удаљавање деце која су се изјашњавала као Срби. Захваљујући актуелној власти, с премијером Зораном Заевим на челу, ова влада је вратила то ускраћено право Србима. Поновно системско враћање тог права представља значајан корак у образовању српске деце у Македонији. Свакако, то је и важан допринос унапређењу и јачању међудржавних односа.”

Ови кораци сметају македонском суседу, који је имао прилику да покаже своју добронамерност према „братском народу”, а који сада истиче неоправдано јачање српског утицаја у Македонији. Поводом отварања Српског културног центра у Скопљу, Каракачанов је упитао да ли ће се у том културном центру говорити о томе да је, како је навео, Краљевина Србија окупирала Вардарску Македонију 1913. године, назвавши Србе македонским џелатима. Према његовим речима, логичније би било да Северна Македонија обележава национални празник Бугарске – 3. март, када је Бугарска, заједно с данашњом Македонијом, ослобођена од Османског царства. „Нажалост, садашња политичка елита у Скопљу преферира да одаје почаст џелатима свог народа”, рекао је Каракачанов. И шефица бугарске дипломатије Екатерина Захаријева подржала је став Каракачанова критикујући одлуку власти у Скопљу да се у школски програм врати (већ враћен) српски језик.




Каракачанов је ову ситуацију оценио као „веома чудну балканску верзију стокхолмског синдрома” или, како је навео, „београдско-московског синдрома”. „Пријатељу Заев, колега Мицкоски, за ковид смо вам послали вакцину, али за стокхолмски синдром није откривена вакцина, нити постоје лекови”, поручио је Каракачанов. (Вакцину је упутила РСМ само Србија.) С друге стране, бугарски премијер Бојко Борисов македонском премијеру Зорану Заеву поручио је да је Бугарска увек спремна да помогне својим најближим пријатељима и комшијама. Не можемо а да се не упитамо како се назива синдром који управо они презентују? Изгледа да није реч само о амнезији.

Овакав став бугарске владајуће структуре према Северној Македонији и Србији има за циљ да издејствује победу на предстојећим парламентарним изборима, који ће се одржати 4. априла. Овакав поступак заправо је огледало нестабилности њиховог програма на домаћем терену, пред бугарским народом, те се за стабилност пољуљаног трона на парламентарној сцени хватају за сламку, мешајући се у билатералне односе Северне Македоније и Србије, и то задирући у најосетљивију област – образовање деце. „Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили”, рекао је један уман човек, Доситеј Обрадовић.

Ипак, треба нагласити да су традиционални братски и рођачки односи између Републике Србије и Северне Македоније толико јаки да их ветрови из суседних земаља не могу нарушити. С друге стране, нису безазлени за локалну стабилност.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Жељко Шајн / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.