Од “неће шетати” до “није брак”: Зашто је легализација истополних заједница узбудила Србију?

Србија је начинила још један корак ка легализацији истополних бракова. Закон би могао да буде усвојен на лето. Велика победа или тек почетак борбе?

Прве покушаје шетњи припадника ЛГБТ популације обележило је брутално насиље.

Ипак, годину за годином, “Прајд” окупља све више учесника, инцидената и порука “Неће шетати” готово да и нема, а вест о предлогу закона долази после 20 година од почетка активне борбе за права ЛГБТ популације.

Kратка историја Прајда

Први пут су 2001. године припадници ЛГБТ популације изашли на улице да траже своја права. То је био и први покушај организације параде поноса – под слоганом “Има места за све”.

Тада су и организаторе и оне који су подржали припаднике ЛГБТ популације напале групе које се оштро противе истополним заједницама. Окупљање је обележило насиље на улицама Београда у коме је више људи повређено.

Осам година касније, 2009. покушана је организација друге “Поворке поноса”. Иако су организатори добили подршку медија и јавних личности, стизао је и велики број претњи. Биле су најављене строге мере обезбеђења, присуство великог броја припадника Министарства унутрашњих послова.

Ипак, дан уочи одржавања, организатори су одустали од поворке, јер је МУП донео одлуку о премештању скупа из центра града на плато испред Палате Србија, што је протумачено као забрана шетње.

Упркос речима тадашњег министра унутрашњих послова Ивице Дачића, који је тврдио да скуп није забрањен, већ премештен из безбедносних разлога, организациони одбор “Поворке поноса“ сматрао је да је поворка забрањена.

“Поворка поноса” одржана 2010. године остаће упамћена по сукобима на улицама српске престонице.

Од 2014. године, у Београду се сваке године организује “Прајд”.

Параду поноса 2017. године обележило је и присуство премијерке Србије Ане Брнабић, која је и сама припадница ЛГБТ заједнице. Шетњи је први пут присуствовао и градоначелник Београда, а на тој функцији је тада био Синиша Мали.

Парада планирана за 2020. годину одложена је због епидемиолошке ситуације, те је слоган био “Солидарни и у четири зида”.

Значајан корак, али…

У уторак је вест о предлогу закона о истополним заједницама обрадовала припадније ЛГБТ популације и оне који подржавају њихову борбу за права.

Kако је тада рекла министарка за људска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, закон би требало да се нађе у Скупштини до краја пролећног заседања.

У изјави за Б92.нет председник Геј лезбејског инфо-центра Предраг Аздејковић рекао је да очекује да ће закон бити усвојен и додао да се “Влада, а и министарка Чомић не би упуштали у цео процес да нису сигурни да ће то бити усвојено”.

Истовремено, Горан Милетић, директор организације Сивил рајтс дифендерс за Европу, рекао је за Б92.нет да је ово “историјски корак за ЛГБТ заједницу у Србији”.

Он је објаснио да је закон кљуц̌ан за све особе које су у з̌ивотној заједници са особама истог пола, јер ће захваљујући њему “моц́и да наслеђују једни друге у слуц̌ају смрти, да посец́ују у болницама или затвору, да стиц̌у имовину заједно, да остваре здравствено осигурање на основу запослења партнера итд”.

“То не кос̌та нис̌та грађане Србије, нити ц́е се због овога било коме умањити права, али нама који добијамо могуц́ност да з̌ивимо са онима које волимо – то веома много знац̌и”, додао је.

… само први од шест захтева
Иако значајан, ово је само први корак и нада за испуњење и осталих захтева ЛГБТ заједнице у Србији.

Наиме, усвајање Закона о регистрованим партнерствима први је од шест захтева.

Други захтев је усвајање Закона о родном идентитету и побољшање здравствених услуга за транс особе.

Трећи је брза и адекватна реакција државних органа и јавна осуда представника власти на говор мржње и злочине мотивисане мржњом према ЛГБТ+ заједници.

Четврти је усвајање локалних акционих планова за ЛГБТ+ заједницу.

Пети захтев је извињење свим грађанима Србије који су пре 1994. године били судски и на друге начине прогоњени због своје сексуалне оријентације и родног идентитета.

Шести захтев је образовање и едукација младих о сексуалној оријентацији и родном идентитету.

Такође, велико питање остаје и право на усвајање деце. У Србији то право још није регулисано, те остаје да се види да ли ће доношење овог закона донети помак и што се овог питања тиче.

Шта кажу грађани?

Судећи по анкети портала Б92.нет, грађани ипак не подржавају вест о предлогу закона о истополним заједницама. Стигло је више од 17.000 гласова, а већина грађана се на питање да ли су сагласни са легализацијом истополних бракова одлучило за опцију “не”.

Судећи и по коментарима читалаца – две подељене струје план који значи “више од ничега – мање од брака” – није баш превише помирио.

“Закон о истополним заједницама не значи брак и усвајање деце”

Закон о истополним заједницама не значи склапање брака између истих полова и усвајање деце, изјавила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.”То је људско-правашки закон, регистровањем истополне заједнице он остварује уставом гарантовано право да су сви једнаки пред законом. То нема везе са породичним законом, он уређује права и обавезе заједнице у којој су људи који имју лично својство да желе да живе са особом истог пола јер је воле”, рекла је Гордана Чомић одговарајући на питања новинара након друштвеног дијалога “Социјална политика и здравствена заштита”.

[table id=1 /]

B92