Расте увоз помфрита, цене домаћег кромпира падају

1
(Фото: Весна Веизовић / Васељенска ТВ)

Глас због ниских цена последњих дана дигли су произвођачи кромпира у Србији. Код Горњег Милановца организован је протестни скуп због невероватне цене и од 10 динара, колико откупљивачи нуде за килограм овог поврћа док их производња, кажу, кошта – 13. Јасно је да економске рачунице нема а поврх свега у складиштима су остале залихе које немају купце, и поред ове минималне цене.

Локални медији јављају да су повртари из Моравичког округа незадовољни и да у последње три деценије не памте овако лошу ситуацију на тржишту.

Приноси су били одлични, а цена од 14 динара је никада нижа. Прошле године добијали смо 35 динара, наглашавају произвођачи и упозоравају да удела у свему овоме има велики увоз који угрожава домаћу производњу.




– Наше „фабрике” под отвореним небом пуне су неизвесности – рекао је један од произвођача за чачански „Озонпрес”.

У Србији се ово поврће гаји на површини од 25.000 до 28.000 хектара, а производња је према њиховом мишљењу довољна за домаће потребе али и светско тржиште. Да ли нам је оно и доступно?

Пре готово четири године у супермаркетима, у центру Београда, први пут се у већим количинама нашао и кромпир из Египта. На пијаце је пристизао и млади кромпир из Македоније и Албаније. И те 2017. огорчени произвођачи накупцима су чувени ивањички кромпир давали у бесцење за пет или десет динара. Неки су га из револта и бацали.




Стручњаци су тада за „Политику” објаснили да су проблеми у овом сектору почели да се продубљују још 2015. када су цене кромпира у ЕУ нагло и драстично снижене. Вишкови су почели да завршавају и у Србији због блокаде руског тржишта. Привредна комора те године је објавила да је продаја домаћег кромпира пала за 30 одсто. Као разлог навели су све већи увоз овог поврћа из Европске уније.

Производња кромпира је релативно скупа а у Србији, која је некада традиционално извозила кромпир у Италију, Румунију и Црну Гору површине под овом културом почеле су у једном тренутку да се смањују. Уз уситњену производњу и нешто ниже приносе почели смо да губимо корак с конкуренцијом.

– Ова година је била специфична. Агроеколошки услови били су идеални, никада нисмо имали овако велики род – објашњава професор Зоран Броћић с Пољопривредног факултета у Београду.

Он каже да је цена на тржишту, претходне две до три године, била прилично повољна за произвођаче. Тако да је 2019, односно 2020. резултирала са мало већим површинама него што су Србији потребне. Дошло је до хиперпродукције кромпира.




– Не можемо да га потрошимо и цене зато падају. У Моравичком округу велике количине су на залихама и продаја иде тешко. Са друге стране, имамо отворено тржиште за увоз. Иако су цене изузетно ниске, једна количина кромпира за супермаркете се константно увози – наводи наш саговорник. Истовремено, за произвођаче из Србије извоз је прилично ограничен, углавном на окружење – Црну Гору, Македонију, Албанију и то у малим количинама.

Према његовим речима, потрошња је смањена и због све мањег броја становника у Србији. Он сматра да је један други показатељ врло индикативан а то је количина помфрита коју Србија увезе. Достигла је 19.000 тона годишње, што значи да око 40.000 тона свежег кромпира не поједемо нашег, домаћег, него из увоза.

– Све су то фактори који су допринели да цена и уопште ситуација с кромпиром буде на том нивоу. Ове године је и због короне смањен промет кроз угоститељство за сигурно 10 до 15 одсто – објашњава професор Броћић.

Он очекује да ће због овакве ситуације један број произвођача сигурно одустати од производње јер је „то култура у коју се лако уђе и лако из ње изађе”.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Политика

1 Коментар

  1. „Економиста“ и „лекара“ све више а привређивање и здравље СВЕ ГРЂЕ, али ту су зато апотеке и коцкарнице и то по неколико у улици да нас „оздраве“ и „обогате“

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.