Бранко Миљковић – принц поезије којег је убила прејака реч

Овог фебруара навршава се шездесет година од смрти песника Бранка Миљковића. Бранков родни град Ниш ову годишњицу обележава изложбом „Писма и посвете“ из заоставштине једног од наших највећих песника 20. века.

Више од сто личних и пословних писама, честитки и посвета из заоставштине Бранка Миљковића први пут се нашло пред очима јавности, шест деценија после његове смрти. Оваква изложба, каже аутор, употпуњује портрет песника.

„Расветљава књижевни, али и социјални амбијент једног времена – говоримо о педесетим и шездесетим годинама прошлог века на територији читаве Југославије. Тако да је то један интересантан период, књижевници кажу да је ово био један прелазни период у стварању модерне књижевности у Србији и осталим крајевима тадашње Југославије“, каже Јелена Богдановић, кустоскиња књижевне заоставштине Народног музеја Ниш.

Писма су изложена у Спомен-соби, уз сталну поставку предмета из Миљковићеве заоставштине које је породица песника поклонила музеју. Бранко Миљковић је рођен у Нишу 1934. и до своје трагичне смрти у Загребу у 27. години објавио је пет књига песама.

Добитник је Октобарске награде града Београда, а његове песме преведене су на петнаест језика. Више манифестација, књижевних конкурса и награда носи његово име. Његова поезија окупља и данас младе Нишлије у књижевном клубу Ватра и живот.

„Деца радо приступају клубу зато што је читав живот Бранка Миљковића једна велика загонетка, а његова поезија је одраз његовог живота, па је и сама поезија загонетка“, наводи Драгана Пешић Главашевић, библиотекарка ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу.

Иза српског „принца поезије“ остали су и есеји, критике и преводи дела руских и француских песника, боемска и бунтовничка биографија и неразјашњени детаљи трагичне смрти, као и епитаф: Уби ме прејака реч.

[table id=1 /]

ЈЕЛЕНА МАРИНОВИЋ / РТС