ТРАГИЧНА МУТАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Том изјавом мудри аутори Универзалне декларације о људским правима(УДЉП) нису оставили места за сумњу у то шта подразумевају под појмом породица. „Као што се види по прецизној и одмереној терминологији Универзалне декларације“, приметио је покојни професор Ричард Вилкинс, „породица није само конструкт људске воље или маште. Породица има дубоко важну везу с природом“ која „започиње са стварностима репродукције… и протеже се на силе које обликују саму цивилизацију… Укратко, породица је ‘природна и основна ћелија друштва’ управо зато што све већи број доказа сведочи да опстанак друштва зависи од позитивних исхода који произилазе из природне заједнице мушкарца и жене“.

Еленор Рузвелт, која је играла кључну улогу у изради декларације као председавајућа Комисији за људска права, усрдно се надала да ће она постати „међународна Магна карта свих људи на свету“ и да ће служити као „заједнички стандард постигнућа за све народе свих нација“. И тако се и десило, јер је преко стотину држава широм света следило тај пример и у својим уставима — као што се види у Светској породичној декларацији — потврдило исту ванвременску истину да је породица природни и основни градивни елемент друштва, било да је означена као јединица, језгро, ћелија, база, темељ, камен темељац или неком другом речи.

У међувремену, саме Уједињене нације биле су доследне и посвећене породици, као што се видело 1959. године по Декларацији о правима детета у којој се инсистира на томе да деца треба да имају могућност за „здрав и правилан физички, психичи, морални, духовни и друштвени развој у условима слободе и достојанства“, и да „где год је то могуће, да расту под родитељском негом и одговорношћу“. И у разним документима УН-а и конференцијама, поновљена је улога породице као природне и основне ћелије друштва. Даљи корак предузет је 1994. године када су УН почеле да славе 15. мај као Међународни дан породице, а ту годину обележиле као Међународну годину породице.

Године 2004, на десету годишњицу Међународне године породице, Генералној скупштини се обратио представник САД-а Вејд Хорн и том приликом изнео једну од најмоћнијих изјава о породици икада изречених у просторијама УН-а још од израде нацрта УДЉП:

„Породица је универзална и незамењива заједница, укорењена у људској природи и основа за сва друштва у свако доба. Као колевка живота и љубави према свакој новој генерацији, породица је примарни извор личног идентитета, самопоштовања и подршке деци. То је такође прва и најважнија школа живота, јединствено погодна за подучавање деце интегритету, карактеру, моралу, одговорности, служби и мудрости… Најважнија обавеза државе… јесте да поштује, брани и штити породицу као институцију“.

Ми који смо били присутни тог дана били смо итекако свесни да те речи нису пријале многим слушаоцима, јер су Уједињене нације, у наручју раскошно финансираних НВО, почеле да се одричу своје посвећености заштити породице. Главна прекретница догодила се 1994. године с конференцијом у Каиру чија је тема било становништво и развој, а након које је наредне године уследила конференција у Пекингу која се односила на жене. Иако су бројне нације биле уздржане на тим конференцијама, као услов за њихово придруживање консензусу о коначним документима наредних година вршен је све већи притисак како би се свака нација ускладила с противпородичним и противживотним принципима које УН форсирају. Два делегата у два различита наврата из две различите земље, рекли су ми готово идентичним речима, „УН уништавају наше породице!“ Још једна делегаткиња изашла је из напете преговарачке седнице и поверила се да је њеној земљи управо запрећено ускраћивањем помоћи ако не буде гласала „како треба“ о веома важном питању које се тиче деце. Одмах је додала да ни она ни њена земља неће попустити пред таквим претњама.

Интензитет борби око живота и породице на конференцијама и комисијама УН-а тешко је замислити ако нисте лично присуствовали тим догађајима, али Габријеле Куби је понудила овај користан резиме:

„У року од неколико деценија [од свог оснивања], УН су постале институција која ће користити своју моћ и ресурсе да промени слику човечанства која је проглашена у Декларацији о људским правима и да замени универзалне моралне вредности релативистичким постмодерним ‘вредностима’ као темељима културе… Данас се УН и његове моћне подорганизације боре за разарање мушког и женског сексуалног идентитета, и елиминацију брака и породице“ као део „глобалне сексуалне револуције“ која тражи „уништавање слободе у име слободе“.

Председник Трамп ушао је у историју супротстављајући се УН-у када је упозорио Генералну скупштину: „Глобалне бирократе немају апсолутно никаквог права да нападају суверенитет нација које желе да заштите животе невиних.“ Његова администрација је тада захтевала да генерални секретар „уклони помињање ‘сексуалног и репродуктивног здравља’ и његових изведеница“ из Глобалног плана хуманитарног одговора, и најавио да се „тиме даје јасан знак. Агенције УН више не могу изнова тумачити и погрешно тумачити појмове око којих је постигнут договор, а да за то не сносе одговорност“. Администрација је такође наставила са историјском Декларацијом о Женевском консензусу којом су 32 нације потврдиле да „сваки човек има урођено право на живот“, и да је „породица природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту од државе и друштва“. И коначни извештај који је сачинила администрација Комисије за неотуђива права осудио је погубну праксу – која је била раширена у Уједињеним нацијама – подривања основних права у име права: „Настојање да се легитимна расправа прекине преиначавањем спорних преференција политике као фиксних и неупитних императива људских права промовише нетолеранцију, спречава помирење, обезвређује основна права, и негира права у име права“.

С новом Бајденовом администрацијом, Сједињене Државе чине пун заокрет и придружују се редовима ЕУ и моћних невладиних организација, саучесницима УН-а у подстицању глобалне сексуалне револуције. Колико је ово забрињавајуће? Ако је, како је описао историчар Вил Дурант, „породица била најважнији темељ сваке цивилизације познате у историји“, онда не чуди сазнање које је објаснио Мајкл Новак, бивши амерички амбасадор у Комисији за људска права УН-а: „Оно што јача породицу, јача и друштво“. А како се породица може ојачати? Новак одговара: „Улоге оца и мајке, и деце у односу на њих, апсолутно су најважније средиште друштвене силе“ без које нема цивилизације, јер „кроз историју су нације могле да преживе многе катастрофе – инвазије, глад, земљотресе, епидемије, депресије – али никада нису успеле да преживе распад породице“. Позивамо вас да се придружите Међународној организацији за породицу да се у овом најкритичнијем тренутку ујединимо и омогућимо вођама широм света да бране оно што с правом називамо нашим „највећим благом“ – породицу.

[table id=1 /]

ИЗВОР: ИФН

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА http://srbinaokup.info/?p=116699