Каква ће бити спољна политика Немачке након Ангеле Меркел?

Следећи немачки савезни канцелар могао би да буде Армин Лашет или Маркус Зедер. ДВ анализира каква спољна политика се може очекивати од једног, а каква од другог?

„Од савезног канцелара се очекује да је искусан у спољној и европској политици.“ То је нови председник Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и премијер Северне Рајне Вестфалије Армин Лашет изјавио почетком фебруара у разговору за агенцију Ројтерс. Он је на тај начин желео да се покаже као неко ко је у предности у односу на свог супарника у борби за канцеларску кандидатуру.

Али, баварски премијер и председник Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Маркус Зедер брзо је узвратио. Објавио је да је управо три четврт сата разговарао с француским председником Емануелом Макроном и да је установио да постоје „велике подударности“ у гледиштима. У разговору вођеном на енглеском било је, између осталог, речи и о заједничким пројектима у авио-саобраћају и планираном европском борбеном авиону. С обзиром на то да су у Баварској седишта важних предузећа која се баве војним и цивилним авио-саобраћајем прометом, Зедер је тиме сакупио бодове и у спољној политици и у спољној трговини. А пре тога се у октобру залагао активнију улогу Немачке у спољној политици.

Већа улога Немачке

То је само један пример како се та два политичара који би желели да дођу на место канцелара позиционирају пре него што конзервативци из ЦДУ и ЦСУ донесу одлуку о томе ко ће бити њихов кандидат за место првог човека немачке владе на савезним парламентарним изборима крајем септембра. Одлука о томе требало би да буде донета до 23. маја.

Јоханес Фарвик, професор међународних односа са Универзитета у Халеу, указује да пред Лашетом и Зедером није лак задатак. „Сваки наследник канцеларке која има деценију и по спољнополитичког искуства и која је очеличена кроз бројне кризе, мораће тек да научи да игра ту улогу. Истовремено, тежина Немачке на међународној сцени последњих година знатно је порасла и испод тога неће моћи да иде ниједан будући канцелар. Напротив, смена на дужности повећаће притисак да се он позиционира по кључним питањима“, каже Фарвик.

„Европљанин“ и „неисписан лист“

Лашет има више искуства у спољној, а нарочито европској политици. Одрастао је у Ахену, близу тромеђе Немачке, Белгије и Холандије. И веома рано је развио свест о томе колико је важна прекогранична сарадња. И током пандемије Лашет је као премијер Северне Рајне Вестфалије бранио отворене границе. Од 1999. до 2005. био је и посланик у Европском парламенту, тамо се бавио спољном и безбедносном политиком. И увек се залагао за више храбрости у европским интеграцијама.

Маркус Зедер нема таквог искуства. Професор Фарвик за њега каже да је по питању европске политике „још неисписан лист папира“. Торстен Бенер, шеф берлинског Института за глобалну јавну политику иде још даље. Зедер „има мало или нема никакве емоционалне везе с европским пројектом и неће се устезати од опортунистичких агитација против Брисела, ако му се то учини политички корисним“, каже Бенер.

Трансатлантска ренесанса неће бити бесплатна

Оно што је заједничко обојици политичара јесте то да желе више да се концентришу на Европску унију и Француску, него на САД. Ангела Меркел је 2003. као председница ЦДУ, странке која је тада била у опозицији, демонстративно отпутовала у Вашингтон и подржала Џорџа В. Буша у рату у Ираку, иако се велика већина Немаца, укључујући и савезног социјалдемократског (СПД) канцелара Герхарда Шредерера томе одлучно противила.

Током четири Трампове године трансатлантски односи били су тешки. „Америка је увек за нас била земља слободе и демократије“, са жаљењем је подсетио Лашет у говору приликом његове кандидатуре за место председника ЦДУ. Лашет је притом мислио на упад присталица Доналда Трампа у зграду Капитола у Вашингтону у јануару 2021. И Зедер је недавно признао да је током Трамповог мандата његова љубав према Америци била на тешкој провери. Обојица сада велике наде полажу у новог америчког председника Џозефа Бајдена. Он је на недавној виртуелној Минхенској конференцији о безбедности партнерима поручио: „Трансатлантски савез се вратио“.

Али, Бајденово приближавање Европи није безусловно. Он је рецимо, као и његов претходник, захтевао да партнери повећају своје издатке за одбрану и преузму већу одговорност у безбедносној политици. Зедер се с тим начелно слаже, али наглашава: „Нисмо ми деца – ми смо партнери, а не вазали или подређени.“ То је Зедер изјавио пре неколико дана новинској агенцији АП. И Лашет подржава циљ НАТО да чланице издвајају два одсто свога БДП за обрану, од чега је Немачка још далеко.

Зедер: Баланс између интереса и вредности

Препрека ренесанси трансатлантске сарадње је немачка политика према Кини и Русији. Изгледа да и Бајден, као и раније Трамп, сматра да је Берлин због трговинских интереса превише попустљив према владама тих двеју земаља.

У том погледу сигурно се ништа неће променити ни ако канцелар постане Лашет или Зедер. Лашет је, истина, недавно говорио о „такмичењу система“ Запада и Кине, али истовремено није желео да искључи могућност да кинески концерн Хуавеи учествује у изградњи мобилне мреже 5Г, на шта Вашингтон гледа веома критично. А Зедер је прошлог лета у вези с Кином у разговору за јавни сервис ЗДФ оценио: „Највећи изазов немачке спољне политике идућих година ће, чини ми се, бити проналажење правог баланса између интереса и вредности.“ То није чврстина коју Вашингтон очекује.

Самостална политика према Русији

Рудолф Хäнсел: Отворено писмо председнику Републике Србије, Александру Вучићу

Што се тиче Русије, и Лашет и Зедер су против обустављања изградње гасовода Северни ток 2, што захтева Вашингтон. Лашет такође желим да се атентат на руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног – који он оштро осуђује – јасно одвоји од питања трговине гасом. А Зедер је посетом Москви пре годину дана наставио традицију баварских премијера да воде сопствену баварско-руску трговинску политику, коју не оптерећују разлике у политичким мишљењима.

Наступ на међународној позорници

Политички аналитичари не очекују битно другачију спољну политику од оне коју је водила Ангела Меркел, без обзира на то да ли ће нови канцелар бити Лашет или Зедер. Напротив, Торстен Бенер види код обојице склоност да наставе досадашњу политику, при чему ће, сматра, наићи на препреке. „С једне стране, зато што се курс Ангеле Меркел не може само тако наставити, због противречности. А с друге стране, зато што ће могући коалициони партнер, нарочито ако то буду били Зелени, инсистирати на промени курса спољне политике. Ту пре свега мислим на политику према Кини, јер је једнодимензионална канцеларкина аутомобилска спољна политика Немачкој нанела огромну штету“, каже Бенер.

На крају, Фарвик закључује: „Обојица су политички професионалци који до сада нису имали спољнополитичка тежишта. (…) Али, обојица ће сигурно брзо открити колико је спољна политика важан задатак за канцелара. Лашет има више спољнополитичког искуства него Зедер, али обојица су добро умрежени на међународној сцени и обојица подједнако способни да на тој позорници наступе“.

[table id=1 /]

Аутор Кристоф Хаселбах / Дојче веле

БОНУС ВИДЕО: