“Све је лаж осим Бога”

3

Владика Атанасије (Фото: Митрополија)

Моји стари су причали “Све је лаж осим Бога”. Ја то нисам могла да разумем. Ваљда није лаж, да греје сунце, или да киша пада, или да је хладно, да је неко болестан здрав….
Како године иду све чешће ухватим себе, како другима говорим “Све је лаж, осим Бога” или варијацију “Ништа и ником не веруј, само Богу”.
Уверих се то много пута.
Ето синоћ је умро Атанасије. Био је владика СПЦ.
Почела је кукњава за њим по мрежама и ја нисам могла да се не запитам “Ко овде није нормалан?”. Ја и мањина људи око мене која су уживо видела, имала прилику да причају и контактира с Атанасијем(да не кажем да сам га знала) или гомила људи који потресени стављају слике, стихове, цвеће и свеће на профиле…?
Мора да сам луда ја јер се Атанасија сећам како глумата да је јуродив, како преко црквених правила издиже реч Љубав не би ли правдао своје кршење закона или непослушање.
Сећам се њега вазда међу децом са ушивеним зеком унутар мантије и осмехом, као “ја сам блесави декица, волите ме децо, нисам баш нормалан, ја сам јуродив (луд за Христа).
Некако ми није изгледао јуродив. Знала сам више јуродив их монаха. Изгледало је као неко фолирање не би ли му разне ствари пролазиле, које другим монасима не би. Али како сам учена да не судим, ја сам се као сви ви правила да не видим.
Други су говорили како је учен, начитан, школован, али то су биле речи, а ја нисам видела дела.
Онда сам га пар пута гледала међу другим монасима и учења има. Изгледао је мрзовољно, изгледао је врло интелигентно и уопште није био јуродив. Сконцентрисан и озбиљан бранио би своје ставове, који су мени изгледали модерни и другачији. Али ја сам се смиравала, јер су ме тако учили.
Правила сам се да не видим разлику, јер су се сви правили.
А онда ме је први пут саблазнио.
Епархијом је управљао(блаженопочивши) владика Артемије. Била је сиромашна, срушена, окупирана, јадна и нико је није хтео. Он је састрадавао са непобожним народом, учио их са својим монасима основе православља и једва их уводио у веру. Незнабожци, полукомунисти, слуђен страхом, болом, незнањем… Остављени сами себи, Богу… и цркви….
Једва да су знали да се прекрсте. Кампања “пристојног облачења у цркви” је једва урадила плодом и жене су носиле покривене руке дуге сукње, мараме, а мушкарци ципеле, покривене ноге и дуге рукаве. Почели су да пуштају браду, жене косу, да личе на свој пол, а не на пагане и мешана бића.
И били су послушни…
Негде у некој цркви Атанасије је на причешћу пришао мајци са женском бебом, скинуо беби мараму и наградио мајку, да су деца анђели те не морају да носе покривену главу. Мајка је рекла да зна, али да се добар пример учи од детињства… Што је њега разбеснео те је држао “беседу” хистеришу ћи и урадивши антикапању против пристојне одеће, желећи да поништи рад владике и монаха.
Жене су, а ја прва, бандоглава створења, која воле да пркосе и носе своје фармерке, али већина нас је прихватила да у цркви баш и можемо да носимо сукње, да су лепе и да тиме слушамо апостола Павла и његов савет… А не Атанасија.
Следећи пут, саблазнио ме је када је у Гњиланској цркви позвао све присутне и причестио. Све присутне.
И верне и радознале и оне који су постили и припремали се и оне који нису.
Зашто је то урадио?! Рекао је да су сви они “мученици и страдалници и да својим животом више посте од других Срба и да заслужују причешће”.
Ок. Ја разумем све. То што је рекао је вероватно тачно, али…. Правило је правило. 2 хиљада година је ту са разлогом и не можеш ти да мењаш правила како ти се ћефне. Постигао је да народ куди (блаженопочившег) владику Артемија, као много строгог и оног који превише тражи, а види ту је неки, исто владика, он даје причешће без припреме. Видиш да може….
Тад још нисам имала појма шта је то екуменизам и да су се ти јеретици дубоко инфилтрирали у наше редове са циљем да спреме унију. А необразован народ мислио”овај благи нам жели добро”…
Наивно.
Следећи пут је исто урадио за Васкршњи понедељак у цркви у Јужној Км.
Тада је већ оклеветани владика, намештен од тајних служби, Тадића, Дечана а и пре свега Америчке Амбасаде, био под истрагом. Атанасије је постављен за администратора те” закржљале и зилотске древне епархије”. Сад ће он да нас оправи.
Емотиван народ који је гледао 17.марта како му гори црква у јужном делу, напунио је сада већ реновирану цркву. Било је ту разних људи који нису баш ни побожни, али им је црква, као симбол града, била мила.
Атанасије је служио, а онда причестио на Васкршњи понедељак, читаву цркву, која је јуче, на Васкрс, јела месо, црвена јаја, млеко….
Читаву цркву. Некрштене комунисте, неисповеђене, атеисте, иноверце, али и православне који су се већ причестили јуче на Васкрс.
Када сам тај погубљени свет питала што су пришли, рекли су да не знају. Кући су се и сами питали. Али он је умео тако да заведе масе, да их позове и оправда, да их надахне неким новим духом екуменизма, да их похвали уместо покуди…
А онда је кренуо да глуми инквизицију.
Сви који су били за владику Артемија проплакали су крв од Атанасија.
Гонио је верно монаштво, у медијима нацрни сваког ко је био бранио владику Артемија, избацивао је народ из цркве, беседио лажне догме на самом факултету, где смо, морам да признам, дубоко саблажњени, САМОИНИЦИЈАТИВНО, организовали протест и викали му док онако важан пролази “Сатанасије, екуменисти”, што га је веома љутило, јер га је неколико верски образованих, провалило…
А онда су кренула писма.
Црвене коверте од “мајке цркве” где позивају да се одрекнемо правог епископа, прихватимо узурпатора или ћемо бити избачени.
Хахаха. Јао Мајко Божја Пресвета.
Опште помрачење мозга.
Тада су већ Теодосија зацарили. У медијима му хвалили памет, горостас и изглед и лепоту. Нико није причао о прогону. Нико није причао о патњи.
Јер црква кад гони, она има право. “Од Бога је”. Нико није доводио њихова недела у питање.
Али… То није гонила црква, драга браћо и сестре, то је гонила крипто-католичка дружина инфилтрирана у нашу свету Цркву. Гонили су јеретици, папирна чеда. Гонили су нас инквизитори.
И било је ужасно, опасно и детаљи би вас саблазнили до сржи.
Плашили смо се с правом за своје куће, послове, за своје породице. Јер то су били терористички напади. Прави правцати. Медији су ћутали. Прећутно подржавали. Јер коме одговара слаба струја? Раслабљенима, јадним, непобожнима….Њихове падове гаје и правдају им их. Они их користе. Ушушкавају их у лажима и губе им душу….
Свако ко хоће праву, стару цркву, непријатељ је нове, модерне, екуменистичике Цркве.
Непријатељ је Новог Светског Поретка.
Извињавам се што не плачем данас над Атанасијем. Мени и мојим очима није био мили, стари, јуродив монах и владика.
Ја сведочим(и спасих се) да је био екумениста, инквизитор и , јеретик….шпијун авве Јустина, не његово чедо….
А ви, верујте вашим очима, вашем искуству, вашој представи света….
Шта ја да вам радим….
Не могу вам ништа.
Вратите старе објаве на овој групи. Има слика, сведочења и доказа….
Мени то није важно. Бог све зна.
А мени је све што пишете ових дана о њему лаж. И све је лаж, сем Бога.

Прочитајте још:  Снага вере православне

+магдалина +

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

3 утиска на ““Све је лаж осим Бога”

  1. Nemojte da se dvoumite gospođo, vi ste ludi a ona gomila potresnih i tužnih ljudi zbog smrti vladike, su normalni.
    Vi ste pokazali svoje pravo lice, lice sendvičarke, lice bota i moralno dno. Vidi se da radite za šaku dinara ili neki bedni položaj, za ovaj izdajnički i mafijaški režim u Srbiji.
    Vaši stavovi se podudaraju sa stavovima režima, znači da ste deo te udružene zločinačke organizacije.
    Niko od zvaničnika Srbije nije došao na sahranu. To sve govori.

  2. Петар Јараковић
    Лаж је све изван Христа. Одпадници од Њега, који је “пут истина и живот” умишљају да су “истина”. По њима су и Свети Владика Николај, и Преподобни отац Јустини, и патријарх Павле у лажи, јер нису напустили Цркву Христову, православну и светосавску, коју је као Свету мајку грлио и Владика Атанасије. Ви и ваш несрећни Марко Радосављевић, отиснули сте се од Брода спасавајућег, са чамчићем без крме и крманоша на бурну пучину без повратка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *