Сергије Нилус: Учење Православне Цркве о Антихристу и Другом Христовом Доласку

– Из књиге “Близу је пред вратима”; издавачка кућа “Романов” Бања Лука –

Пред крај света, како учи Црква, пред Други Христов Долазак, по попустиљивости Божијој, појавиће се антихрист, последњи беспримерни противник Христа и Његове Свете Цркве. У његове дане Господ ће послати на земљу два Своја пророка, Еноха и Илију, јер је безгранична Његова љубав и милосрђе, да се они боре против антихриста и да спрече вернике да му приђу.
Пророци ови сићи ће на земљу у телу (плоти), чувствено, и проповедаће против антихриста три и по године, јачајући и у последњем човеку веру у Господа Исуса Христа, Јединородног Сина Божијег, Спаситеља Света и у Његову Свету Апостолску Цркву.

„Христова Црква, налазећи се у стању странствовања на земљи, истовремено пребива и у стању непрестане борбе са својим непријатељима. Битка против јудаизма и властног јудејског синедриона завршила се падом неверног Израиља13; али његов непријатељски дух преселио се у Рим. Од Нерона до Максентија, ретко који од римских императора није себи поставио за циљ да, са више или мање суровости, прогања и гуши хришћанство; дуготрајни прогони, један за другим, били су усмерени са нарочитим циљем да се са лица земље искорене поклоници Исуса, да се уништи Христова Црква.

Подигавши сав пагански свет са свим његовим снагама у борбу против Цркве, исконски непријатељ рода човечијег, намерио је да сруши и уништи Царство Божије, то јест Цркву. Али уз Божију помоћ и трпљењем светаца уништено је и ово оружје ђавола: Хришћанство је победило пагански Рим, победило идолопоклонство.

Када су исцрпљене паганске снаге у борби против Цркве, непријатељ је већ смислио ново оружје за наставак борбе – зборницу различитих јеретика и лажних учитеља. Рано је непријатељ почео да сеје коров међу чисту пшеницу речи јеванђељских: још од Апостолских времена појављивали су се лажни учитељи и неистинита учења (I Јован. IV, 1-13); и надаље је Црква у својим редовима стално наилазила на непријатеље, који су изопачавали њено учење.

Али ово оружје до IV века било је било споредно у рукама непријатељског ђавола. Кад је Црква почела да побеђује пагански свет и на његовим рушевинама да јача своје спољашње благостање, тад је ђаво наоружао против ње велику војску разних јеретика, да бих уз њихову помоћ ослабио, поколебао и срушио у самом темељу, њену веронауку. Же- сток и опасан беше бој Цркве васељенске са тим вразима. Од аријанства до иконоборства, једно за другим, ницали су намесници јереси, уносили немир међу свет, умели да поколебају и повуку за собом лакомислене, простодушне, неискусне у вери људе.

Кад су се завршила времена у ком су се одржали ва- сељенски сабори, победила је Црква и овог непријатеља. Али, Црква и даље није живела у спокоју: појавиљивали су се те јеретички Рим, те Лутер на Западу, те жестоки фанатизам поклоника лажног пророка Мухамеда на Истоку, те јереси и расколи у руској држави…

Али сва ова битка није ништа у поређењу са оном бит- ком, коју ће започети ђаво против Христове Цркве, у последње дане, пред Други Христов Долазак на земљу у Судњи дан, кроз антихриста. То ће бити последњи, беспримерни противник Христа и Његове Свете Цркве, о ком Свети Апостол Јован каза: „долази“ (I Посл. II, 18), то јест, доћи ће. Ево зашто велики учитељ Свети Јован Дамаскин писаше: „треба знати да ће доћи антихрист“.

Какав је последњи антихрист? Кад ће се јавити, и какав је његов крај?

Разрешење ових питања наћи ћемо у речима Божијим и пре свега учењу Самог Господа Исуса Христа.

Разотривши да Јудејци не верују у њега, као Сина Божијега, Месију обећаног Израиљу, Господ рече: „Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити“ (Јован, V, 48). Под „другим“, који је супротност Господу и по особинама и по делима, као и по односу према њему Јудејаца, треба имати у виду последњег антихриста, као одређено лице, које ће убудуће прихватити Јудејци.

„О коме то Он (Христос) говори, – пише Свети Златоусти,

– „доћи ће у име своје“? Овде Христос мисли на антихриста… Ако Мене ви гоните, – каже он, – из љубави према Богу, мно- го боље би било да тако поступите са антихристом… Анти- христ ништа слично неће рећи, то јест да га је послао Отац, да је дошао у име свога Оца и по вољи Његовој; сасвим супротно, он ће насилнички отимати све што њему не припада, називати себе богом свега, како пише Павле: „Који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће нам сам сести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог“ (2 Сол. II, 4). И гле, управо ово значи да ће доћи у име своје. Али, Ја, – каже Христос, – нисам дошао тако, већ у име Оца Својега. Довољан је био и тај доказ да они не љубе Бога, јер нису примили Оног, Ко им говори о Себи, да је послан од Бога. Али у овом случају Он показује и другу страну њихове бестидности, дакле да су вољни да приме ан- тихриста“. (Златоусти, т. VIII, 272-273 стр.).

Спаситељ се „другоме“ супротавља деловањем Својим у име Оца: неверју Јудејаца у истинског Месију („не примате ме“), Спаситељ супротставља њихову веру у неистинитог „другог“ („њега ћете примити“). Христос је јединоличан, и под именом „други“, кога он супроставља Себи, неопходно је разумети да је то једно, одређено лице.

Дакле, последњи антихрист је одређени појединац, кон- кретно лице; он још није дошао (доћи ће), и у будућем ће га примити Жидови; одбацивши Христа, они су спремни да приме антихриста.

Тако објашњавају ово место и други Свети Оци. Теофилакт Бугарски, приликом тумачења овога места, пише: „Ја“, – каже Христос, „сам дошао у име Оца својега… А, доћи ће други у име своје, то јест антихрист, који ће дока- зивати да је само он једини бог. Дакле, Мене, који сам дошао у име Оца, ви не примате, а њега примате“ (На Јована зач. 17, 138-139 ст. Изд. 1898.г.).

Подробније се о антихристу говори код Апостола Павла у Посланици Солуњанима, где је, по речима из књиге „О вери“, описан изглед антихриста (л.269)… Апостол Павле учи, да ће се пре Другог Доласка Христа Спаситеља, јавити антихрист, да ће антихрист бити одређено лице, човек незаконит, којим управља Сотона, издаваће се за бога; ради саблажњавања људи проповедаће лажно учење, чему ће се приклони многи слабићи, изводиће лажна знамења и чудеса; биће моћан цар, према опису који налазимо код пророка Данила и Тајновидца; почеће да прогања хришћане, од којих ће тражити да му се клањају као богу, оне, који ниће хтети да га следе, бациће у смрт (Дан. XI, 37; Апок. XIII 7-8 и 15 ст.), родиће се од девице нечисте, жидовке од колена Данова (Бит. XLIX, 17; Иполит, изд. II, стр. 16-17 и књига „О вери“, 270); господариће само 3 ½ годие, како читамо о томе код Пророка Данила: „ И даће му се у руке све до времена, и времена и пола времена“ (VII, 25 и Јероним, XII, 67); погинуће антихрист кад Христ Спаситељ дође да суди живима и мртвима (2 Сол.II, 8).

Узвисивши се над свим царевима и над сваким богом, антихрист ће изградити град Јерусалим и обновити срушени храм, сву земљу и места вратиће Јудејцима. Затим ће, ослободивши их од ропства, он објавити да је њихов цар (Блажени Иполит, т. II, 160 стр.), како је и Христос рекао, да ће Јудејци примити антихриста за Месију“.

О томе, да ће доћи пророци Илија и Енох, говори се у Писму и код Отаца:

О Еноху: 1) у књизи Постања читамо: „вером ће Енох узнесен бити да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто пре његова узнесења беше му потврђено да је угодио Богу (гл. V, 24) 2) Код Сираха: „Енох угоди Богу и би узнесен, образац покајничком роду (XLIV, 15), 3) Апостол Павле: „вером Енох беше узнесен да не види смрти; пошто пре његова узнесења, беше му потврђено да је угодио Богу“ (Јевр. XI, 5). „Једном ће лећи човек и умрети, потом ће га судити (II,27).

На темељу овога Свети Оци су учили да је Енох један од пророка, кога ће убити антихрист, јер није окусио смрти, а међутим, неизоставно мора сваки човек једном умрети, а по- том ће му се судити.

Преподобни Теодор Студит и Преподобни Максим Грк: „погледај Еноха, угодног Богу, није ли Бог издвојио њега сред развратника, који су се трудили да и њега разврате, и Бог га је преселио у непозната места, где он и до данас пребива, јер ће бити претеча другог доласка Христова“ (Том II, према издању из 1890.г. 571 страница).

Преподобни. Максим у слову „О неизрецивој Божијој Промисли“ пише: „Енох се истински молио Богу, те се узнесе да смрти не увиди. Услишана би молитва његова, узнесен беше живим, да заступник буде свима који исповедају да је Он истинит и призивају Га; како је написано, не умре Енох у сродницима својим, њега човекољубива намера сачува жива до појаве богопротивника антихриста, да са блаженим Илијом посети и утврди у вери и љубави својој благоверни народ хришћански и обрати у нашу непорочну веру, докле- год достојни спасења Јудејци буду, уједно да и нечастивог богопротивника онога разоткрије и објави за лажова и ласкав- ца, кроз творење предивних чудеса преподобних пророка Својих (Т. II. Издање 1860.г. 189-190 стр.).

О Илији:

Да други светионик буде свети Пророк Илија, о томе сведоче казивања из књиге Царева: „и кад иђаху даље… гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо“. (4 Цар.II. 11-12).

Исус Син Сирахов: „подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима; како је написано да разоткрије, да угаси гнев пре љутње и обрати срце очево ка сину, и успостави ко- лено Јаковљево (XLVIII, 9-10).

Пророк Малахија: „он је послао вама Илију Тесвићанина, пре него наступи дан доласка Господњег великог и преосвећеног, да устроји срце оца према сину и срце човека искрено према њему, да не буду поражени на земљи на крају“ (IV, 5-6).

O њему пишу Свети Оци:

Свети Амброзије: „кад је (Христос) требало да сиђе са небеса и узнесе се на небеса, Он узе Илију, којега ће да врати на земљу благовремено“ (Књига 1 о покајању, гл.VIII, 17 стр. према издању из 1901.g.).

И на другом месту: „Неко ће рећи: јер, заиста, Илија савршено није имао жудњу за телесним односима. И због тога је узнесен на небо и због тога ће се јавити у слави са Господом, јер ће он бити претеча доласка Господњега“ (О девствености и браку, III, према издању из 1901.г.).

У Прологу: „Овај ће у другом доласку Христовом са Ено- хом доћи да разоткрије свеконачно бешчашће и утеши благочестиве вернике“ (20 јула 227 л. И об).

Блажени Теодорит, тумачећи пророчанство Малахије, пише: „ја ћу вам послати Илију Тесвићанина, и означити време, сјединићу вас: „пре него наступи дан доласка Господњег великога и преосвећенога“. Тако је назвао дан другога доласка; извешатва шта ће учинити велики Илија када дође. Он ће отварати срца оца ка сину и срца човека који је искрен према њему. И показујући циљ, због кога ће Илија доћи раније, рече: сајединиће их да се не порази земља до краја. Да их Ја, који вас све нађох у неверју, не бих бацио у вечне муке. Илија ће доћи раније, да вас извести о Мом Доласку и убедиће вас Јудејци, присајединиће без сваке сумње и пагане који су поверовали у Мене и саставити у јединствену Моју Цркву. Оцима ће називати Пророке Јудејаца, као при- зване раније, а синовима пагане, као спасене после Јудејаца. Овако и ми да данас убеђујемо Јудеје да буду благочестиви, али они остају и даље непокорни, завидећи нашем спасењу, како је праведно рекао Пророк, да ће Илија отворити срца оца ка сину, јер ће уверити Јудејце да ступе у разговор и општење са нама“. (Т. V, према издању из 1857.г. 175 стр.).

Свети Јован Златоусти: „послушај како Малахија предвиђа исто ово, или још боље, почуј оно што Бог рече кроз пророка: „послаћу вам, каже Он – Илију Тесвићанина. Ради чега ће га послати? Да отвори срце оца ка сину (Малах. IV, 5, 6). Како има да буде Суд тај страшан и ужасан, и да не би Судија осудио на казну неке који нису ово осетили, Илија ће, дошавши и предсказавши да је близу – пред вратима наста- нак судњега дана, учинити људе благоразумним; јер што је речено некада раније, обично се заборавља, те ће Названи Пророк и доћи, и обновити то у нашем сећању“ (Т. VI, 474. стр).

Свети Анрдеј Кесаријски, тумачећи IХ главу Апокалипсе, пише: „многи учитељи су мислили, да ће овим двама сведо- цима, управо Еноху и Илији, при крају дато бити време од Бога да пророкују три и по године, што је означено као хиљаду двеста шездесет дана. Обучени у костријет показиваће они, да су плача и суза достојни саблажњени и одвлачиће их од саблазни антихристове која ће постојати тада. Њихов пророк Захарије казује им да види две маслине и свећњак од злата, јер се храна за светлост виђења добија светим уљем добрих дела. (125 стр. према изд. Братства Светог Петра, 1889. године)

Блажени Иполит, папа Римски исто тако тумачи ово ме- сто (Изд. I, 161, стр, II, 69 по навед. издању).

Преподобни Јеврем Сирин: „али пре него буде ово, Господ по милости Својој, послаће Илију Тесвићанина и Еноха (Т. II, 258 стр. према издању з 1895.г.).

Свети Андреј Кесаријски наводећи 4 стих Х главе Апока- липсе: „те рече ми, да ли ваља опет пророковати међу људима и народима и царевима многима“, – написа: „овим се показује или то, да неће скоро после виђења Божанствене Апокалипсе доћи до испуњења виђенога, већ ће Блажени, преко Јеванђеља свога и преко овог Откривења чак до краја проро- ковати онима који читају о будућности; или, да он неће оку- сити смрти, да би при крају дошао, спречавајући прихватање антихристове саблазни“.

Свети Андреј Кесаријски је делио мишљење неких да ће на свршетку света ради проповедања и разоблачивања антихриста доћи и Јован Богослов.

Блажени Августин: „у последње време, пред страшни суд, Јудејци ће поверовати у истинског Христа, то јест у нашега Христа, када им разјасни Законе Илија, овај велики и чудесни Пророк“ (Т. V, 257 стр.).

Блажени Јероним: „бесмислице јудејске састојале су се у томе како ће се за време хиљадугодишњег царовања обнови- ти Јерусалим“.

Свети Андреј Кесаријски: „многи за време антихристово због чврсте и непоколебљиве вере удостојени биће пророчког дара и биће убијени од ђаволових штитоноша“ (према изд. из 1889, 189 стр. Москва).

Блажени Јероним: „блажен онај, који преко означеног дана очекује, после смрти антихиста, још четрдесетпет дана, када ће Господ и Спаситељ доћи у свој својој величини. Али зашто се након умртвљења антихриста, у току четрдесетпет дана ништа неће чути, то само Бог зна. Ми само толико можемо рећи, да одгађање царства светих јесте искушавање трпљења. (Т. XII,139 стр.).

Блажени Иполит: „нечисти ће разаслати наређења по целој области уз помоћ демона и чувствених људи; сви ће они говорити: „појавио се велики цар на земљи; идите сви да погледате колико је моћна његова сила. Ето, даје вам хлеб и дароваће вам вино, богатство многопоштовано и велике почасти. Идите сви ка њему!“. И, гле, због недостатка средстава да набаве храну, сви ће поћи и поклонити му се… И да би их означио нечистим жигом својим, ласкавац ће им дати мало хране. И, гле, све оне, који поверују у њега, он ће запечатити жигом својим, а оне, који неће пожелети да му се по- коре, подвргнуће неиздржљивим казнама, суровом мучењу и свемогућим лукавим довијањима, каквих никад није било… После тога, кад људима стави жиг и они не нађу никакву хра- ну, ни воду, долазиће код њега и говорити му, препуни очајања: „дај нам да попијемо и поједемо: сви ми слабимо од глади и најразличитијих потреба: нареди, да нам небо да воду и одагнај звери, које прождиру људе“. Тада ће лукави са презривим осмехом, препун великог нечовештва, одговорити њима: „о, небо! Оно не жели да подари кишу; и да у земљи да израсту плодови њени. Одакле ћу храну да вам дам?“ Тада, чувши речи овога лукавога, несрећници ће схватити, да је он зли ђаво и у очајњу ће туговати и плакати много, и говорити један другоме: о, несреће! Како смо се приклонили њему? Како је могао да нас веже саблазнима? Како нас је то уловио у своју мрежу?“… Велика невоља ће настати тада, али Господ неће оставити род човечји без утехе… Дани ће протећи брзо и царство антихриста ће се срушити скоро“ (Дела Иполита, из. 2. 74-79 стр).

Дакле у смислу слабљења, уништења, рушења антихри- стове цркве и може се разумети, да ће антихрист бити пора- жен од Бога, јер без сумње неће бити дуг временски период од тренутка рушења антихристовог царства, пораза његове власти и доласка на земљу Господа Цара Славе.

Свети Кирил Јерусалимски: „али никако не буди радознао поводом времена… Не смеш одлучно рећи: ово ће бити тада, и не предај се мирноме сну, стражите дакле“.

Блажени Августин: „свему што треба да дође, томе је ве- ровати; али ни како, ни кад, по ком редоследу, ни како ће оно бити, то ће најбоље показати тада сами догађаји“.

Свети Григорије Двојеслов: „из Старог Завета сазнали смо да је Илија узнесен на небо. Илија је узнесен на небо ваздушно, тако изненада беше одведен у потајну област васељене, у којој живи у великом спокојству тела и духа, све докле год се на крај света не врати назад и не плати дуг смрти. Јер је срушио смрт, али није од ње побегао“.

(Беседа на Јеван. СПБ, 1860.г. књ.II Стр.100).

Да ће антихрист бити човек сведоче Оци.

Свети Златоусти, тумачећи II главу 2 посланице Апостола Павла Солуљанима пише: „овде он (Апостол) говори о антихристу и открива велике тајне. Шта је то отпадништво? Отпадником он назива самог антихриста, јер ће он погубити многе и довести их до отпадништва, да би речено је, преварио, ако буде могуће, и изабране. Назива га и човеком безакоња, јер ће извршити хиљаде безакоња, и подстицаће друге да то чине. А сином погибељи га назива зато што ће сам погинути. Ко ће он бити? Сотона? Не, већ човек неки, који ће примити сву силу његову“ (Т. ХI, 592.стр.).

Још учи Златоусти да ће Јудејци примити антихриста (Т. VIII, стр. 278); „највише од свих, саблазан ће снажно утицати на Јудејце, јер они нису примили Христа, нису поверовали у Њега“. (Тумачења, 2-га посл. Сол.. 63 стр. Према издању 1888.г.).

Свети Кирил Јерусалимски: „када наступи време да дође истински Христ по други пут, противник ће користити очекивање људи простодушних и поготово оних, који су обрезани, да објави некога човека-врача, веома искусног у вештини обмањивања чудним стварима и врачањима, који ће завладати римским царством, лажно се називајући христом и овим називом саблазниће Јудејце, који очекују помазаника, а оне који су пагани, привући ће волшебним маштаријама. Доћи ће онај, речени горе антихрист, када се испуни време римског (светског) царства и приближи се крај света“.

Свети Иполит: „Изненадно ће се појавити мали рог, какав има антихрист, када се истина на земљи уништи, и када цео свет дође до краја“.

Свети Златоусти: „Још кажу, да је сакривен Христос, да је у пустињи, не излази“ (Ме.ХХIV, 26). Говори тако о Свом славном другом доласку да ће изаћи лажни христоси и лаж- ни пророци и антихрист, показаће знаке велике и чудеса, да не би пао у његове руке и не би залутао код последњег. Тако ће пре Христа доћи антихрист“. (Т. II, 442 стр.).

Блажени Теодорит: „Благоугодно је Богу да се антихрист јави у време свршетка света. Јер му Божија промисао неће дати да се јави раније“ (Т. VII, 547 стр.).

Блажени Августин: „Христос ће доћи да суди живима и мртвима не раније него на свршетку света. Јер му Божија промисао неће дати да се јави раније“ (Т. VII, 227, 264. стр.). Блажени Јероним: „Све књиге пророка и јеванђељска ис- тина уче о два доласка Господа Спаситеља, да ће најпре доћи у понижењу, а потом у слави. И Сам Господ сведочи да ће то бити пред свршетак света када ће доћи и антихрист. (Т. III, 214-218 стр.). Христ неће доћи пре него што се појави анти- христ пре Њега (Т. III, 216 стр.), кад буде крај света доћи ће антихрист, који ће настати од малог народа, то јест од наро- да јудејског (Т. ХII, 118 стр); пророчка реч нам је описала уништење и крај света и какво ће бити поколење људи пред долазак антихриста. (Т. ХIV, 113 стр.); пастир неразумни или неискусни је антихрист; о њему се говори да ће доћи кад буде крај света“ (Т. ХV, 142 стр.)

Блажени Теофилакт Бугарски у тумачењу посланице Апостола Павла Солуљанима пише: „антихрист и Илија – знамења су општег краја“ (1 посл. V гл. 88 стр. према изд. 1888. г.). И у Тумачењу Апостола је речено: доћи ће, рече, при свршетку света антихрист“ (Л. 196.).

Свети Златоусти: „Не чуди се, што ће он (антихрист) имати очи човечије: јер се о њему говори да је човек“ (Т. VI, 529).

Свети Григорије Богослов: „ко је антихрист? Звер, испуњена отровом; човек много моћан“.

Блажени Теодорит: „пред долазак Владике, у облику човека доћи ће погибли човек, безбожни демон, крадљивац Божијег имена. Назвао је антихриста човеком безакоња и си- ном погибељи и видљивим природним бићем, тиме показујући и откривајући разнолику делотворност греха“. (Т. VI, 7, 9-84 стр.).

Назвавши га човеком безакоња, јер је он по природи својој човек, који је примио у себе дела ђавола, а – син је погибли, јер је погибао човек, подражава Бога и Спаситеља нашег и како је Господ узео човечји лик, тако је и он“ (Т. VII, 546-550).

Свети Кирил Јерусалимски: „доћи ће антихрист… најпре као човек учени и умни, показаће скромност, целомудрије и човекољубље, потом… као човек отпадник и безаконик“ (Огласит. Поученије, стр. 206-208, према изд. из 1888.г.).

Блажени Теофилакт Бугарски: „ко је он (антихрист) као такав? Је ли Сотона? Не, но неки човек, који узеше сву његову силу“. (Тумач. 2 посл. Сол. 48 стр. према изд. из 1888.г.).

Блажени Иполит: „Господ и Спаситељ наш Исус Христос Син Божији, за Његово Царско и славно достојање предска- зано је да је лав; у таквом облику и антихрист је предвиђен, као лав, због особина тиранина и насилника. Па и уопште, кушач жели да се уподоби Сину Божијем. Лав-Христос, лав и антихрист. Јавио се Спаситељ, као јагње; на такав начин показаће се и онај, као јагње, иако ће изнутра остати вук. Обрезан је дошао Спаситељ на свет, тако ће се јавити и онај. Послао је Господ Апостоле свим народима; тако ће послати и он своје лажне апостоле. Сабрао је Спаситељ Своје расејане овце; на сличан ће начин сабрати и онај расејани народ јудејски. Дао је Господ печат верујућима у Њега, тако ће жиг дати и онај. У облику човека се јавио Господ, у облику човека ће доћи и онај“ (Творења Бл. Иполита, из. 2, стр. 13-14. стр. 68).

Свети Андреј Критски: „Колено Даново, јер од њега ће се родити антихрист, није убројано са осталима (VII, гл. Апок.), а уместо њега поменуто је колено Левија, које, као свештеничко, не убраја се у колена“ (Тумачење Апок. према изд. Из 1889.г., 87 стр.). И на другом месту: „Антихрист, пореклом је од корена јеврејскога, од источног дела Персијске земље, где је колено Даново“ (стр. 199).

Свети Иринеј Лионски „Јеремија је открио не само његов (антихристов) изненадни долазак, него и колено, од којега ће потећи, говорећи: „од Дана ми ћемо чути рзање његових брзих коња, и од звука рзања коња у скоку потресаће се сва земља, и он ће доћи и прождерати земљу са тим, да на пуни земљу и град са његовим житељима. И зато се ово племе не сматра у Откривењу спасеним“. (Књ. V, гл. ХХХ-664 стр.).

Да ли ће заиста антихрист успоставити јудејско царство, Јерусалим и храм, о томе читамо код Отаца:

Свети Иринеј Лионски: „Апостол је открио и то, на шта сам ја не једанпут указивао, да је у Јерусалиму био изграђен храм по заповести Истинитог Бога… У њега ће и сести противник, трудећи се да се представи као Христ“ (Књ. V, гл. ХХХV, стр. 648). „Урадиће он (антихрист) за време својега царовања: преселиће царство у тај град (то јест Јерусалим) и седеће у храму Божијем, саблажњујући оне који му се клањају, као да је он Христ“ (Гл. ХХV, стр. 600).

Свети Кирил Јерусалимски: „Он (антихрист) ће сести у цркву Божију. У какву цркву? Разуме се, у разорени јудејски храм. Да не буде оног, који би могао да помисли да је то онај храм у ком смо ми! Али због чега ово кажемо? Да не помис- ле да ми говоримо због ласкања себи. Кад антихрист дође ка јудејцима, као Христ, и од Јудејаца затражи поклоњење, да би што више њих саблазнио, испољиће велику ревност пре- ма њиховом храму, да им улије помисао да је он од рода Да- видова, и да мора да сагради храм, који је саградио Соломон. Доћи ће он када од јудејског храма не остане камена на ка- мену који се неће разметнути, како је одредио Спаситељ“ (15-оглаш. Поука, § 15, стр. 208, према изд. из 1893.г.).

Блажени Иполит: „узвисиће се над свим царевима и над сваким богом, он ће изградити град Јерусалим и обновити разрушени храм, и целу земљу и пределе вратиће јудејцима“ (Дела његова, з. I, стр. 160). И на другом месту: „обновиће он такође и камени храм у Јерусалиму“ (Из. 2, стр. 14). „Он ће призвати себи сав народ јудејски са свих страна, у којима су они расејани: он ће их присвојити, као своју сопствену децу, обавестити их да он обнавља земљу и успоставља њихово царство и храм, и све то са циљем, да му се поклоне, као Богу“ (стр.37).

О царевима, који ће царовати заједно са антихристом. Свети Кирил Јерусалимски: „доћи ће онај, гореназвани, антихрист, кад се испуни време римског царства и већ се приближи свршетак света. Одједанпут, устаће десет римских царева, који су царевали, можда, у разним местима, али у једно те исто време, а после њих једанаести ће бити антхрист, који ће уз помоћ вештине чаробњаштва освојити за себе Римску државу, уништиће тројицу, која су пре њега ца- ровала, а под својом влашћу имаће седморицу царева“. (15-оглаш.поука, §12, стр. 206-207).

Свети Андреј Кесаријски: „звер та антихрист, осми пак, који ће устати после седам царстава, да саблазни и опустоши земље, од седморице је он, који ће израсти од једног од тих царстава. Јер ће доћи он не из неког народа од поменутих, већ као цар Римљана, који погубно и погибељно повероваше у њега, и после овога ће поћи на погибију Геене“ (Тумач. Апокал. 217, стр.).

Свети Иринеј Лионски: „Данило, поводом краја послед- њег царства то јест десет последњих царева, између којих се дели царство њихово, и у које ће доћи син погибељи, говори, да ће звер имати десет рогова и у средини њих ће израсти други малени рог, и да ће три рога од првих бити уклоњени са његовог лица (Књ. 5, ХХV, 648 стр.).

Блажени Јероним: „при крају света, кад буде разрушено царство римско, владаће десет царева, који ће делити међу собом свет римски, и устаће једанаести цар, мален, који ће победити три од десет царева. Кад их убије, седам ће се дру- гих царева потчинити победнику (антихристу)“ (Т.ХII, стр. 62).

Слово блаженог Иполита: „он (антихрист) заволеће народ јудејски; пред њима он ће вршити знамења и страшна чудеса, али та знамења и чудеса неће бити истинита, већ лажна, и чиниће их ради тога да би саблазнио сличне њему нечастиве људе. Уколико буде могуће, и изабране он ће одвојити од љубави према Христу.

У прво време биће милостив, љубави пун, спокојан, религиозан, понашаће се као миротворац, са мржњом ће гонити неправду и гнушати се дарова; неће се предавати идолопоклонству и љубиће Писмо… биће гостопримив, сиротињу љубиће, милосрдан биће. Затим ће почети да прави чудеса: лечиће губаве, подизати немоћне, истеривати демоне, бринути о сиротанима, васкрсавати мртве, помагати удовицама, бринути о сирочадима, све ће љубити… И све ће то вршити са поквареном и погибељном замисли и жељом да све приволи да га начине царем. И заиста, тек кад народ и гомила света, увиде такве врлине и толико велику одважност његову, сви ће једноумно доћи до истог решења да је добро да он постане цар.

А највише јеврејски род, више него сви остали, првенствено ће привлачити љубав тиранина; и рећи ће тада Јудејци један другоме: „зар се у нашем роду нађе тако добар и праведан човек? „Поготово ће, како рекох горе, Јудејци маштати о томе да он постане цар, са влашћу која му доликује, и доћи ће код њега да кажу: „сви се теби повинујемо и у тебе све наде полажемо, сви те сматрамо највећим праведником на целој земљи; сви ми се надамо уз твоју помоћ да нађемо спасење, а кроз твоја уста ми смо већ добили праведан и непоткупљив суд“.

О Гогу и Магогу

Свети Јефрем Сирин и Јован Златоусти су сматрали да су Гог и Магог народи који су угњетавали Јевреје ускоро по њиховом повратку из Вавилона (Дела Јефрема Сирина, т. V, 58 стр; Златоуст, т. V, 688).

„Реч Магог употребљена је први пут у књизи Постања (Х, 2). То је један од синова Јафета. У пророчанству Језекиље го- вори се о Гогу и Магогу; одатле су пренесена њихова имена у Апокалипсу са тим истим значењем, какво је било код Језекиље, али са различитом применом. Гог код Језекиља осликава славног и страшног освајача, који упада са мно- гобројном војском у земљу народа Израиљског (ХХХVIII, гл. 15-16 стр.) … Гог је био оруђе гнева Божијег против Израиља, али потом је сам због суровости и бешчаћша такође постао предмет освете гнева Божијег. Реч Магог означавала је или земљу, или народ, којима је владао Гог…

Из Апокалипсе видимо да су се предсказања понекад код једних те истих речи односила и на суд Божији над бешчашћем последњих времена од постојања света, време дола- ска, царства и господарења последњег антихриста. Појам Гог у сва времена је означавао властелина свирепог, ратоборног, који је заповедао разноплеменицима и многобројним мноштвом војника, који су газили законе Божије; означавао је крвожедног злочинца, непријатеља Бога, вере и Цркве Његове и поклоњења Њему. Гог је антихрист; Магог је војска његова. Гог означава оног ко сабира, а Магог – скупљене народе“. (Бл. Јероним, Тумачења на 7 стр. ХХ главе Апокал. 259). Ослобођени Сотона на крају времена подигнуће њих у бој са градом Божијим. „Гог и Магог“ – то су народи у којима је до времена затворен као у бездану, ђаво14.

O жигу антихриста

Свети Андреј Кесаријски: „потрудиће се он (антихрист) да на све буде стављено начертаније погибељног отпадника и ласкавца, делом на десној руци, да би се она одстранила од правих дела, делом на челу, да би научили да буду дрски у саблажњавању и тами. Али неће примити ово они који су запечатали лице своје Божанственом светлошћу. И трудиће се да жиг (име) звери рашире посвуда приликом куповине и продаје, да би онима који га не прихватају следовала насилна смрт због недостатка нужних ствари. Распознавање жига, као и свега другог што је о њој (звери) написано, откриће само будно стражарење и време“. „Сада“, – каже Св. Андреј,

– „спознати засигурно какав је то жиг, да ли је то име анти- христа, немогуће је: благодат Божија сакрила је то. То је спољњи знак. Са унутрашње стране, они који приме жиг ли- шени биће дела праведних и благих: они ће бити дрски приликом саблажњавања и биће упорни у пребивању у тами.

Уз помоћ демона, начини лик зверињи и учини да она проговори, заповедивши да се побију сви који се звери не поклоне, а покушаће и да нареди да се свима уреже погубно име отпадника и обмањивача на десну руку, како не би имали снаге да чине добра дела, а такође и на челу, да би обма- нуте научио да буду одважни у превари и тами.

Људи неће сазнати дан доласка Господа не због тога, што неће знати колико времена ће да потраје несносно време антихриста, већ због тога што велики број њих антихриста не признају за антихриста. Ово су они који верују лажи (Зато ће им Бог послати силу преваре, да верују лажи! 2 Сол. II, 11), имена којих нису записана у књизи живота Јагњета (Ап. ХIII, 8), који ће бити толико безбедни и тако дубоко уроњени у земне интересе, како је било у дане Ноја и Лота (Лук. ХVII, 26-29).

Ово је у главним цртама учење Светих Отаца о антихристу и другом славном и страшном доласку Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Ово се садржи у учењу Православне Цркве…

[table id=1 /]

Књига се може поручити на мејл:

[email protected],

код

http://www.romanov.rs/

БОНУС ВИДЕО: