ТЕРАЈУ ИХ НА ОДМОР ДОК СУ “ЗАКЉУЧАНИ”: Послодавци користе затварање радњи да запосленима умање дане одсуства

Широка овлашћења која пружа Закон о раду послодавци су искористили да им у време док радње не раде “пишу” одморе и на тај начин смање ионако минималан број дана планираних за одсуство са посла.

Иста ствар догодила се и током претходног затварања због епидемије ковида 19, па су многим радницима годишњи одмори до лета готово преполовљени. Сличну праксу су чак имали и у државном сектору. Тада су уместо рада од куће писана решења о коришћењу старог годишњег одмора. Оправдање послодавца било је да би им свакако ови дани пропали, пошто морају да их искористе најкасније до 30. јуна.

Радослав Топаловић, председник Самосталног синдиката трговине, каже да до сада нису имали ниједну пријаву запослених, али то не значи да оваквих ситуација није било.

– Нико од радника се није жалио – каже Топаловић. – Закон о раду даје велика овлашћења послодавцу када је годишњи одмор у питању, а запослени се, да би сачували какав-такав посао, не обраћају инспекцији рада, нити синдикату. Газда, по закону, има право да одреди време почетка, али и трајање годишњег одмора, тако да су радницима тиме руке практично везане.

Радница у једном познатом ланцу парфимерија у Београду каже да сви запослени одлуку газде прихватају без икаквог противљења, јер сматрају да нису у позицији да се буне. У противном, били би замењени колегама са тржишта рада, а они би завршили на улици.

– Сваки захтев који стигне из управе се код готово 90 одсто запослених испоштује – каже Б. Ж., запослена у овој парфимерији. – Нисам чула никада ни да се неко од шефова радњи, са којима менаџмент комуницира, икада супротставио. Тако је и сада.

У Министарству за рад објашњавају да према члану 75 Закона о раду, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију са запосленим, а све у зависности од потребе посла:

– Решење се запосленом доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак годишњег одмора, односно, ако се користи на захтев радника, послодавац може да га достави и непосредно пре почетка коришћења.

Постоји, међутим, још једна одредба Закона о раду, по којој за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или послодавца због непостојања безбедности и заштите живота и здравља на раду – запослени има право на плату прописану по уговору о раду.

ЗАГАРАНТОВАН МИНИМАЛАЦ

ПОСЛОДАВАЦ може да упути запосленог на плаћено одсуство за време прекида рада, односно смањења обима посла до кога је је дошло без кривице самог радника и то до 45 радних дана. За дуже одсуство неопходна је сагласност министра рада. Тада запослени има право на накнаду зараде најмање у висини 60 одсто просечне плате у претходних 12 месеци, а притом она не може бити мања од законског минималца.

[table id=1 /]

Новости