Данас сећање на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године

Низом манифестација данас ће бити обележено осам деценија од како је нацистичка Немачка бомбардовала Београд, 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео Други светски рат.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу у Београду.

Министар културе и информисања Маја Гојковић и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положиће у 11.00 часова венце на Косанчићевом венцу, на месту зграде националне библиотеке која је уништена у бомбардовању, а са њом и непроцењиво културно благо.

У 12.00 код Споменика пилотима браниоцима Београда венце ће положити делегација предвођена министром одбране Небојшом Стефановићем, преноси Бета.

На Тргу Републике у Београду, биће постављена изложба која ће приказати херојство руског и српског народа и њихово страдање у Другом светском рату, а претходно ће представници амбасаде Русије и градске управе положити венац на Новом гробљу, на Спомен-гробље жртвама бомбардовања.

Помен погинулима у бомбардовању биће служен у 8.30 у Вазнесењској цркви, у чијој су порти током бомбардовања погинули цивили.

У Алеји страдалих у шестоапрлиском бомбардовању укупно је сахрањено 1.992 људи. Од тог броја је идентификована 631 особа. Не зна се идентитет 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце, навели су из Владе.

Београд су авиони бомбардовали у рано јутро без објаве рата, у више таласа, иако је био проглашен за отворени град.

Нападу је непосредно претходило неколико драматичних дана – потписивање Тројног пакта, пуч официра и 27-мартовске демонстрације због чега је Адолф Хитлер наредио одмазду.

Неколико сати раније, пре напада на Београд, специјалне немачке јединице заузеле су ноћу Сипски канал на Дунаву, у Ђердапској клисури, како би онемогућиле његово запречавање као виталног пловног правца.

Држава је капитулирала 17. априла, влада и малолетни краљ Петар Други Карађорђевић избегли су из земље, у Лондон.

Немачка и њени савезници распарчали су Краљевину, Србија је окупирана, 10. априла је проглашена злочиначка Независна држава Хрватска.

Уз рат против окупатора, беснео је и грађански, по чијем завршетку је успостављана комунистичка република и укинута монархија.

Југославија се распала у грађанском рату започетом пола века од почетка Другог светског рата.

[table id=1 /]

БОНУС ВИДЕО: