Извозимо квалитетан, увозимо фалсификовани мед

0
(Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

Србија је прошле године извезла 2.700 тона меда, а увезла чак 600 тона овог производа знатно слабијег квалитета, изјавио је председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић. Према његовим речима, наша земља је први пут увезла тако велику количина меда уз оправдање увозника да немамо довољне количине домаћег.

– Ако је тако, питам се који смо то мед ми извезли и то на најпробирљивија тржишта. Јасно је да је овде реч о жељи за великом зарадом, а то се види у значајној разлици цена меда који се увози и оног који Србија извози. Купци из Европе наш мед плаћају 7,4 евра по килограму, а наши увозници га купују за 1,7 евра – рекао је Живадиновић. Председник СПОС-а је нагласио да би потрошачи требало добро да се информишу пре него што се одлуче за куповину овог производа и да посебно обрате пажњу на земљу порекла.

На тржишту постоје различите врсте фалсификата меда. Неки могу да се открију на основу анализе основних физичко-хемијских параметара по правилнику, док откривање неких других захтева сложеније анализе и скупљу опрему. Стручњаци из Србије се испитивањем квалитета српског меда баве деценијама и тврде да не постоји универзална метода за откривање фалсификата. Може само да се говори о методологији, комбинацији више метода и свеобухватној анализи добијених резултата.



И председник СПОС-а је изјавио да је производња фалсификованог меда ескалирала у читавом свету и да постоје земље чија је државна стратегија производња таквог меда. Навео је пример „једне од највећих држава у свету” од које купци имају могућност да наруче мед који желе у количинама које желе и да ће им одмах бити испоручен. Само треба да у поруџбини напишу коју количину желе, колико и које врсте полена желе у њему, као и које остале параметре мед треба да задовољи – објаснио је Живадиновић.

Он је напоменуо да тај производ задовољава основне стандарде квалитета, али да софистицираније анализе показују да то ипак није природан мед. Како је навео, на тржишту Србије има много меда „који уопште није видео пчеле” и да у годинама када су приноси слаби распрострањеност фалсификата добија невероватне размере.

–Прави мед се или извезе или га једноставно нема довољно на тржишту, па фалсификатори користе прилику и зарађују енормне суме новца – рекао је Живадиновић.



Србија има 1,3 милиона регистрованих кошница и око 12.000 пчелара, приноси меда нису велики и варирају између шест и 12.000 тона меда годишње.

Како мора бити обележен

Према важећим националним прописима мед се означава у складу са Правилником о квалитету меда и других производа пчела и Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране. У декларацији се наводи да ли је мед према пореклу цветни (нектарни) или медљиковац, да ли је према начину производње врцани, цеђени, филтрирани и друго. Ако је реч о мешавини меда – да ли потиче из земаља ЕУ или земаља које нису чланице уније. Такође, могу да се наведу и додатни подаци о биљној врсти, регионалном пореклу или нека посебна карактеристика квалитета.

Шта је квалитетан мед

Како су за наш лист раније изјавили стручњаци са Хемијског факултета, квалитетан мед је производ пчела, било да је реч о нектарном меду, било медљиковцу, произведен према принципима добре пчеларске праксе, који не садржи контаминенте (остатке пестицида, тешких метала, других загађујућих супстанци), има мирис и укус својствен свом биљном пореклу. Посебно је цењен монофлорни мед, а у последње време расте популарност медљиковца. Мед из Србије је одличног квалитета захваљујући повољним климатским условима и разноврсном биљном свету.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Ивана Албуновић, Јелица Антељ / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.