Макрон затвара школу за „државно племство”

Емануел Макрон затвара симбол француског елитизма, „школу за председнике”, коју је и сам завршио 2004 године. Постдипломска Национална школа за администрацију (ЕНА), која је обучила четири француска председника и већи број премијера, министара и директора разних компанија, биће претворена у Институт за јавне службе, с циљем да се повећа социјална мобилност у друштву.

Ова образовна установа, коју је на крају Другог светског рата основао Шарл де Гол, деценијама је давала кадрове за највиша места у хијерархији државе. Суочен с критикама да је школа напустила принципе меритократије и да негује непотизам и привилегије, Макрон је решио да промени „крвну слику” ове установе. На скупу државних званичника, префеката, дипломата и дипломаца ЕНА најавио је да ће нови институт наставити да школује постдипломце за највише положаје у француском јавном сектору, али с мисијом да негује више различитости. А то значи да врата школе више неће бити отворена углавном само за одличне студенте из богатих и утицајних породица.

Тежак пријемни испит и даље ће бити услов за оне који хоће да буду примљени на ЕНА или, како је Французи зову, „велику школу”, али то неће, као сада, значити да ће свршени постдипломци по аутоматизму долазити на највише положаје у административном апарату.

„Држава мора да привлачи најбоље кадрове, тако да јавни службеници више неће бити трајно распоређивани на положаје”, каже за „Гардијан” извор из Јелисејске палате.

Француски председник је озбиљно схватио поруке социјалног бунта „жутих прслука” крајем 2019. године да је француска управљачка елита изгубила контакт с народом и да нема више слуха за реалне проблеме с којима се грађани свакодневно сусрећу. Макрон је део проблема препознао у ЕНА и најавио планове за реформу утицајне школе из Стразбура, коју су пре њега завршили Валери Жискар Дестен, Жак Ширак и Франсоа Оланд.

На Националну школу за администрацију окомио се и познати новинар Лорaн Моди, који је на истраживачком порталу „Медиjапарт” написао да ЕНА „већ годинама обучава арогантне и презриве књиговође које ни на који начин не представљају разноликост и плуралност земље”.

Према истраживању француске Опсерваторије за неједнакост, студент чији су родитељи имућни има 12 пута веће шансе да упише Националну школу за администрацију од колега чији су родитељи сиромашнији. Анализирајући ко је уписао ЕНА установили су недостатак разноликости по социјалном, географском и интелектуалном критеријуму.

Када је херој Француског отпора Шарл де Гол 1945. године основао школу у Стразбуру, која има и филијалу у Паризу, имао је циљ да обучи послератну административну елиту из свих региона и друштвених слојева која би помогла Француској да се подигне после окупације Трећег рајха.

Број студената из богатих и утицајних породица педесетих и шездесетих година прошлог века био је 45 одсто, да би између 2005. и 2014. попео на 70 процената. У међувремену, број ученика из радничких породица пао је на шест одсто.

Ова школа, која је у међувремену постала узор сличним образовним установама у свету, чини се да је оманула на суштинском задатку: да омогући напредовање на основу талента без обзира на порекло. Утицајни француски социолог Пјер Бурдије сматра да су ЕНА, али и друге сличне школе, уместо некадашње старе аристократије изнедриле ново „државно племство”.

„Оно што је требало да буде бастион републиканске меритократије брзо је постало његова супротност, колевка за репродукцију друштвених елита”, каже за „Франс 24” Анабел Алуш, социолог са Универзитета Пикарди, чији је фокус интересовања повећање разноликости у високом образовању.

[table id=1 /]

Миленко Пешић / Политика