Власти Федерације протерују Србе и из катастра

Усклађивање земљишних књига у Федерацији БиХ (ФБиХ), започето још 2014. године у оквиру пројекта Светске банке, нови је удар на имовину Срба који су некада живели на простору тог ентитета. Због те, такозване хармонизације података, која се обавља на крајње нетранспарентан начин, већина Срба, без обзира што су стварни носиоци права, могла би да остане без имовине у ФБиХ, наслеђене од својих дедова. Таквих примера већ има много.

Процес усклађивања земљишних књига проводи се и у Републици Српској, с том разликом да се одвија без икаквих застоја и проблема. У протеклих седам година Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) „није се жалио ниједан уписани власник да му је незаконито одузета имовина и преписана неком другом”. Само на слање позива сваком од њих (то се односи и на Бошњаке) – „како би могли да заштите своја права и да, уколико постоји правни основ, буду уписани у новој евиденцији – до сада је потрошено око милион евра”.

Суштински проблем у ФБиХ, из кога проистичу и сви други, јесте то да се комплетан поступак хармонизације између катастра и земљишних књига завршава без знања Срба. Иако су носиоци права на некретнину, њима се не упућују писмени позиви, тако да већина њих и не зна да се над њиховом заосталом имовином или поседом проводи било какав управни или судски поступак. Обавештења о томе објављују се само у Службеном гласнику ФБиХ, или у једним дневним новинама, најчешће „Авазу”. Слична, ако не и иста метода, примењује се и у Хрватској.

Због озбиљности ситуације и последица, евидентно, смишљеног начина извлашћивања из земљишних књига вековних власника и поседника, Влада Републике Српске отворила је шест канцеларија за стручну правну помоћ избеглим и расељеним лицима из ФБиХ. Ту помоћ до сада је већ затражило 3.800 Срба чија је непокретна имовина једноставно нестала у том накарадном и недемократском процесу „сређивања” нових земљишних књига.

Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, који је и заменик координатора за рад канцеларија, каже како су српске парцеле, једноставно, нестајале негде на релацији између катастра и грунтовнице. Стога он сматра да је од изузетне важности да се Срби који имају имовину на територији ФБиХ, без обзира на то где тренутно живе, чим пре јаве, јер ће у противном остати без те имовине.

„У заблуди су сви они који мисле да је њихова парцела уписана у неку евиденцију, катастар и да је њихово име тамо за сва времена. То име може зачас да се промени”, рекао је Радановић за „Политику”, истакавши да се сви који би желели увид у власничко стање своје дедовине могу јавити у једну од канцеларија, уколико им је потребна и стручна правна помоћ. Наш циљ је, каже он, да „дођемо до сваког Србина” и укажемо му на проблем који постоји, везано за власничко стање његове дедовине.

До последњих ратних дешавања у БиХ на простору данашње Федерације живело је 541.000 Срба (данас их има око 55.000), од којих се њих око 400.000 и дан-данас бави различитим питањима заштите права у том ентитету, а једно од њих је и питање имовине. Према подацима пописа из 1991. године, чак 32 одсто садашње Федерације БиХ била је већински српска територија, јер су Срби живели у руралним подручјима.

Недавно је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, говорећи о протеривању око 150.000 Срба из Сарајева, подсетио да су они на ширем подручју тог града имали имовину вредну фамозних 50 милијарди конвертибилних марака (око 25 милијарди евра). Поменуо је, између осталог, станове у власништву Срба које су они, како је рекао, „продавали будзашто”. Неки од протераних сарајевских Срба, напоменуо је Додик, још увек покушавају да врате у власништво стан који су откупили пре ратних збивања, а који на незаконит начин годинама користи неко други.

[table id=1 /]

Д. Станишић / Политика