Ми другу земљу немамо

Ми другу земљу немамо и ко буде хтео српске земље добиће је пуна уста. За нас нема ни корака назад. Када помислимо да за нас више нема наде, да не можемо више да се боримо, када нам сви говоре да је све узалудно и да треба да одустанемо, треба да се сетимо оних који се уздају у нас. Морамо упрети свом снагом, морамо се борити до самог краја. Ни пред ким се не смемо повијати, јер ми смо последња одбрана нашега народа. Не смемо никада дозволити туђину да гази нашу земљу. Морамо се борити за нашу отаџбину, за наш народ, за наше обичаје, за свакога од нас. Само је један пут пред нама, он никако није лак, али са њега не смемо скренути. Рођени смо да би побеђивали, а не да би сами себе убили. Нас је родила борба, васпитао рат, клањамо се слободи а ви имате власт само над живим мртвацима. Никада нећемо одустати нити се предати.

Вера у српску нацију нам даје снагу да идемо напред ка победи, зов крви у нама се буди. Ми смо оно што је остало од највећих који су уништени 1918 а дотучени 1945. Из праха отаца рађа се ново покољење које ће вратити Србију на место које јој по праву припада. Душа наша гори у националном заносу док крв кључа у нама, никада вам нећемо дати свету земљу, устаћемо као феникс из крвавог пепела. Пробудиће се велики народ српски, нови витезови скинуће тешке ланце вековног ропства. Бирамо национализам уместо јаловог мондијализма, боримо се саборством против индивидуализма. Нисмо изгубљени, уз нас су духови предака који нам дарују снагу и вољу за борбу.И док један живи борићемо се, јер за нас нема назад. Иза нас је Србија!

Не треба да бринемо о томе да ли ћемо умрети на том путу, јер ће наша жртва угрејати срца и оснажити мишице милиона који се налазе иза нас. Наша жртва ће бити најстрашнији отров за непријатеље, крв палих хероја је ближа боговима од мастила филозофа и молитви верника.

Дуго сте нас угњетавали, али сада је наше освете куцнуо час. Наша Србија је жива, реците то свима. Само заједно, спојени као сноп, ћемо победити. Ми живимо не због идеологија, партијских програма и теорија, већ живимо и боримо се за српски народ. За његову будућност, напредак и опстанак. Нашем стрпљењу ће врло брзо доћи крај и неће бити рупе у коју ћете моћи да се сакријете. Сви рачуни ће бити исплаћени, сви дугови враћени. Пружићете руке ка нама молећи за милост, милости бити неће.

Не желим више да гледам како упропашћавате своје животе наркотицима, алкохолом и блудом, бауљајући као гуске у магли. Непријатељ је, уз помоћ издајника, међу нама посејао малодушност, кукавичлук, себичност и неморал. Опљачкали су и уништили нашу земљу, од народа су направили стадо оваца што блејећи иде на клање. Међутим, упркос свему нису успели да нас дотуку до краја, зато што слуге ђавоље не могу никад уништити синове божије. Устаните, докажите да сте достојни синови наших великих предака. Ако свако од нас уради свој део посла, успећемо да подигнемо нашу Отаџбину из рушевина и да задамо коначни ударац непријатељу.

Ово покољење је носитељ српске судбине; српске будућности или српске пропасти. Наши непријатељи као лешинари круже око нас и вриште из свег гласа: Србија мора умрети!

На то им можемо рећи само једно: Србија ће живети! И зато ће Србија победити.

Ово није јецај нити молба за милост, ово је обећање свима који устају против отаџбине Србинове да ће поломити зубе на нама, као и сви претходни што су урадили. Сви они бише и несташе, само је Србија вечна. На концу свега, победника нико неће питати да ли је био у праву. Важно је само да ли смо победили или смо изгубили. Испунивши Завет Богу, Отаџбини и Роду ми ћемо моћи поносно да станемо пред претке у Небеској Србији.

Иван Милић / Политика

[table id=1 /]