Весна Веизовић : Циганистан

Према проценама у Србију је након 2000-те године досељено више од милион и по Цигана из целог света. Ако се има у виду да је на последњем попису становништа Србија имала мало више од седам милиона становника и убрзан наталитет номадских досељеника, ова бројка од милион ипо Цигана делује и више него забрињавајуће. И не само што делује, него и јесте забрињавајућа.
Након потписивања визног споразума и споразума о реадмисији (http://www.seio.gov.rs/upload/ documents/sporazumi_sa_eu/readmisije.pdf) , тај број не само да се повећава, него све оне земље којима не одговара тако велики број Цигана без икаквог устезања сада могу да их испоруче Србији. Довољно је само да махну споразумом, помену визни режим, и слепи послушници Запада беспоговорно све прихватају.

Последњих неколико дана поједини таблоиди пишу о Милану Понијгеру, петогодишњем дечаку чији су родитељи заједно отишли у смрт, док је он неким чудом прежио и остао сироче. Палко Понјингер, Миланов отац, на овај ужасни корак одлучио се пре две године.Након што је држава одбила да га стави на листу војних бескућника и још тражила од њега да врати наводни дуг од 600.000 динара.

Палко Понјигер је само један у низу примера како се данашњи и све досадашњи властодршци опходе према својим народним, а Миланова садашња туга и судбина без родитељске љубави јесте слика и прилика власти и њених грађана, са оваквом Владом сви смо ми сирочићи и бескућници.Отприлике у исто време када је Милан Понијгер, капетан прве класе војске Србије, држављанин републике Србије, порески обвезник ове државе одлучио да прекрати своје муке, јер су они којима је служио дигли руке од њега остављајући га на улици, тадашња власт је саградила неколико зграда у виду социјалних станова које су дате на коришћење Циганима.

Којим Циганима, одакле пристиглим? Са запада наравно, из свих оних земљама у којима нису пожљени а које имају довољно утицаја у режији светских медија да их могу без икаквих последица транспортовати у оне зависне земље, попут Србије. Али да су некада врло квалитетни станови, на више локација у Београду, претворени у вишеспратне руиниране циганмале то је и на први поглед очигледно.

Правим ову врло јасну компарацију и питам се, по ком основу су Цигани пристигли са свих страна света, без иједног валидног документа, без иједног динара датог држави, без запослења и намере запослења добили од државе бесплатне станове, док се истовремено у Србији налази преко милион њених грађана који су држављани ове земље, који уредно плаћају социјално, пензионо осигурање, порез, који учествују у раду ове државе а који су истовремено бескућници.

Да не причам о социјалној помоћи, дечијим додацима, бесплатним документима, бесплатном здравственом осигурању, повластицама у школству и свим осталим повластицама које сиромаше ову земљу а које тај народ чији прилив је малтене незаустављив користи на рачун нас.

Недавно у току пресеља, супруг је свратио у оближну циганмалу, некада прелепо старо здање на самом почетку Чукаричке падине, по једног Циганина ако је заинтересован да на брзака заради дневницу. Пристао је један млађи Циганин, Б, закопчан до грла у кожној јакни са петоро дечице која скакућу око картонске кутије наслоњене на поменуто здање, боса и гола.

Супруг му додаје кутије из приземног стана и у шали га пита: Б, јеси ли ти Ром или Циганин?

Он му одговара: Ја сам Циганин, Роми су господа.

Како бре господа, питамо га даље. Лако, вели Б, они што живе у кући, имају примања, донације, струју, него шта него су господа.

Већ при помену донација мени се активираше неки сензори и ту већ наставих стручно испитивање.Какве донације, од кога, како они имају донације а ви немате и сл..

Испоставља се да су Б и пашеног му, једини српски цигани у поменутој циганмали, а да су „господа“ из куће недавни досељеници са Косова и Метохије, шиптарски Цигани, са све шиптарским именима, непожељни међу Шиптарима али изгледа добродошли грбачи Србије. Са специјалним статусом „Ром – избеглица – са Косова и Метохије“ без обзира што се на Космету изјашњавао против Србије и што и дан данас у Србији причају на албанском језику, ти Цигани имају социјалну помоћ, добили су бесплатна документа, бесплатну струју, станују у државној згради (коју су уништили за врло кратко време) бесплатну воду, смеће и не износе већ га скупљају у дворишту и своје и туђе.Поред социјалне помоћи од државе сваког месеца имају пакете хране који укључују сухомеснате производе, брашно, млеко, средства за личну хигијену, гардеробу и новчане „поклончиће“ од некуд са стране.

Ово је само један пример, баналан и можда најбезболнији у мору примера којима нас домаћи властодршци, вероватно дебело уцењени од стране запада, засипају дискриминишући нас у односу на Цигане. Позната је прича да се запад већ одавно спрема да од Србије направи Циганмалу, посебну земљу у коју ће испоручити све оне Цигане непожељне у Европској унији, а по свему судећи тај њихов план је близу остварења. Собзиром да је одавно постало јасно да је у Србији свако ко покушава да одбрани њен суверенитет већ унапред декларисан као шовиниста, дивљак и непоштовалац демократије, не сумњам да ћу још колко сутра већ бити фашиста у пежоративном смислу, али ова подметачина без обзира на етикетирање не сме остати заташкана. И двоструки аршини по питању Цигана морају угледати светлост дана.

Због чега су Французи демократе ако протестују против прљавштине, губе, болести и смрада који им долази од стране Цигана, а Срби ако се побуне против истог су дивљаци, недемократе, нетолерантан народ пун мржње према другим народима? Значи ли то да нас запад сматра неартикулисаном гомилом смрдљивих лудака који су спремни да се сједине се Циганима?

То заправо значи да је проблем Цигана у Србији далеко већи него што се може и претпоставити.

Преко режимских медија, народ у Земун пољу је до те мере сатанизован да је неком обичном читаоцу цела прича деловала као да група Срба стражари и сачекује Цигане испред зграде где их муче до бесвести свим оним поменутим оружјима из наслова неког умно поремећеног новинара, наоко виљдљивог западофила. Истина је потпуно супротна.

Једине жртве у Земун пољу су Срби. Осуђени од стране властодржаца на најгори могући комшилук, блокове циганмале. Након обијања станова, подрума, паљења ствари на тераси, нехигијенског живота који цело насеље угрожава преношењем заразе, насилничким понашањем, обијањем продавница, стрпљење становника према Циганима је дошло до краја.

Наиме, кап која је прелила чашу и подигла становнике Земун поља на ноге била је појава шуге у једној основној школи у коју су под видом инклузије, уписана и циганска деца. Очајни родитељи су под безобзирним притиском власти и удовољавањем западним силама, а све на штету српског народа, почели да исписују своју малолетну децу из основних школа и да их уписују у удаљеније школе, поред оне која им је такорећи пред вратима, не би ли их заштитили, када већ државу није брига за њих. То је само још један показатељ да ова власт будућност ове земље не види у србској деци, већ у Циганима.

По речима једног огорченог становника који свој стан у Земун пољу не може више ни да прода, јер је досељавање Цигана оборило цене некретнина, зграда је направљена још за време градоначелника Богдановића, међутим након његове смрти станови који су били предвиђени за социјално угрожене Србе и незбринуте припаднике војске Србије, су додељени Циганима, наводно досељним из „неких“ картонских насеља. Међутим, како наводе млађи становници Земун поља, који нису од града Београда добили паркић као што је случај са Циганима, већина те циганске деце није знала да говори српски језик.

Како су онда провели детињство испод Газеле, учећи српски језик тек у Земуну?! Многи од видно уплашених становника Земуна сада већ отворено говоре у јавности, да је добро познато да ти Цигани нису стигли ни из Белвила, ни са Газеле, већ ко зна одакле су депортовани у Србију.

Паркић који сам поменула, уништен је за само неколико месеци а зграда, чији су станови дати на коришћење на пет година и након овогодишњег конкурса није заменила станаре, а по свему судећи следећи конкурс неће ни дочекати, по овом садашњем стању, рок трајања ће јој бити десет година.

А да ствар буде још гора, прича се да ће у насеље бити допремљено још 2500 Цигана, такође са непознатих локација, што већ угрожено становништво доводи до очаја.

Ништа другачија слика није ни у Реснику, где већ постоји проблем са насељеним Циганима, и у које пристиже још једна група. Пре годину дана, становници овог насеља су протествовали и власт их је називала расистима. А да иронија буде већа, градска власт је цигане иселила из Белвила, Мишковићевог елитног комплекса јер су се тамошњи становници жалили на циганско насеље.Што је још један пример двоструких аршина. Када се богатији грађани побуне против прљавштине и страха због своје деце то је дакле оправдано, а када због истих разлога побуне обични грађани – е то је онда расизам!

Други пример социјалних станова изашао је у јавност пре неколико дана. Односно, до краја 2015. биће завршен пројекат за трајно збрињавање циганских породица, наводно расељених са подручја Белвила и Газеле, пројекат је између осталог финансиран и од стране Европске уније са 3, 6 милиона евра.

Дакле, на стотине циганских породица које никакав допринос овом друштву нису дале биће стамбено збринуте од града Београда. Овде треба поставити једно кључно питање: Да ли је територија испод Газеле или Белвил или било које картонско насеље било у власништву једне номадске групе људи која је просто одлучила да се негде насели, па јој сада треба исплатити одштету?

Шта би се десило да сви ми који немамо решено стамбено питање се дамо у номадски начин живота? Да ли би нама неко након пар месеци живота у шатору на Калемгдану тек тако решио стамбено питање? Наравно да не би!..

Поред Срба из Србије који немају решено стамбено питање, а којих је на хиљаде, имамо и на хиљаде избеглица, расељних лица, такође Срба који су већ годинама и деценијама подстанари и којима свака власт обећава помоћ и решење. Како то да Срби морају да чекају деценијама да им њихова држава помогне, а цигански проблем бива решен у најкраћем року? И по ком основу овај асоцијални и врло опасни народ добија и станове и држављанство, које поједини Срби не могу годинама да добију?

Ова мањина, која одавно није више мањина, а то ће видети свако ко погледа мало боље око себе, у Србији има посебан статус. Имају преко педесет НВО, своје странке, удружења, своју мафију која их довлачи у Србију са разноразних страна, под затвореним очима државе, која им касније издаје документа као расељеним лицима са Косова и Метохије. Па зар је на Космету живели на стотине хиљада Цигана који свакодневно пристижу у нашу земљу?

Зашто Цигане нико не контролише у јавном превозу?! Због чега и од чега сиромашне општине по Србији издвајају посебне суме новца као донације у виду стипендија само циганским ђацима, од којих се велики број уписује у средњу школу не би ли добијао ту стипендију?! И због чега се професори окарактеришу као расисти ако не дају прелазне оцене циганским ученицима, и поред очигледног незнања, а није ниакакв проблем да србској или било којој другој деци дају лошу оцену, онда нису расисти већ захтевни и спремни да науче?!

Зашто у основним школама само ромска деца добијају бесплатан прибор, ужину, превоз? Па зар неко мисли да наша деца нису угрожена? Колико родитеља у Србији, запослених држављана ове земље, који редовно испуњавају своје обавезе према држави има да свом детету свако јутро да педесет динара за ужину?

Зар ово није јасна и очигледна дискриминација Срба од стране ове и прошле Владе? Зар ми нисмо дискриминисани на рачун Цигана? Зар ми нисмо угрожени од стране њих? Па чија је ово држава у којој сви имају више права од нас Срба?

Дошли смо до тога, до тренутка да не смемо да се побунимо ни против оних који нам загађују околину, који нас излажу опасностима а који сисају ову земљу јер им је то омогућила ова држава држећи их као угрожену врсту. А једина угрожена врста у овој земљи смо ми. Нама је већи морталитет него наталитет, док је са Циганима потпуно супротна слика.

Шта ће тек донети социјализација и инклузија Цигана у друштво и политички живот Србије.Србију само још Цигани нису водили, а по свему судећи и то ћемо дочекати. Имамо на школском буџету неколико стотина, ако не и хиљада младих Цигана који на рачун државе студирају, хране се и живе у домовима, не захваљујући свом одличном успеху у школи. Већ јер је по налогу међународне заједнице за улазак у “више слојеве“ друштва(политику) у Србији, потребно ишколовати одређени број Цигана, који би како је то безброј пута наглашено од стране оних већ школованих и од многобројних заштитника њихових поновљено, више помогли свом народу у Србији.

Донеће будућност у којој ћемо се питати: Па јел ово та демократија, да живим у циганији јер сам хтео да се изражавам политички коректно, да гајим толеранцију на уштрб сопственог статуса, јер сам хтео у Европску унију и по цену државе? Велики део Косова и Метохије су Шиптари покуповали, А Србију ћемо како је кренуло и како се убрзано развијају ствари поклонити Циганима. Ја нисам политички коректна, не знам ко су Роми, али видим да је Цигана из дана у дан све више.

Истина је да смо ми изузетан народ, врло радо прихватамо све дошљаке, толико смо толерантни да када и трунку нетолеранције покажемо, односно када пожелимо да покажемо свету да смо добро али не и будале како нас они виде, одмах попримамо најгоре епитете. Сада, опет имамо ситуацију у којој један део Србије скаче на Земунце и назива их расистима, или се чуди Обреновачнима на нехуманости што не прихватају гомилу избеглица од којих је њих бар пола учествовали у исламским ратовима на страни џихада, истовремено истичући како смо ми најевропскија и најтолератнија земља и да такве и треба да нас памте.

Зато ће од нас остати само сећање.И не, не кривим ја те Цигане, нити било ког дошљака, јер нису они криви, они иду тамо где их међународна заједница пошаље. Сигурно је да би им боље било у Швајцарској, Шведској или било којој другој уређенијој земљи са бољим стандардом, међутим у тим земљама нису пожељни, баш зато што су уређене и што не планирају да од себе праве Циганистан.

Весна Веизовић

(Чланак првобитно објављен 2013. забрањен у децембру 2014)

[table id=1 /]