Дојче веле: Младић ће можда бити осуђен за два геноцида

У уторак (8. јун) ће Жалбено веће изрећи правоснажну пресуду Ратку Младићу. Чини се да је једино питање да ли ће бити осуђен и за геноцид на западу Босне, како тражи Тужилаштво. То ће бити крај једног дугог процеса.

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), општепознат као Хашки трибунал, у новембру 2017. је првостепено осудио Младића на казну доживотног затвора због геноцида у Сребреници у лето 1995. године, прогона Бошњака и Хрвата широм Босне и Херцеговине, терорисања цивила у опсади Сарајева и узимања припадника мировне мисије Уједињених нација као талаца.

Била је то последња првостепена пресуда коју је донео Хашки трибунал, а сутрашња (8. јуна) жалбена пресуда биће прва пресуда коју изриче његов наследник Механизам.

Други геноцид
Првостепеном пресудом Младић је проглашен кривим за десет од једанаест тачака оптужнице. Ослобођен је једино кривице за геноцид у општинама Приједор, Сански Мост, Кључ, Котор Варош, Фоча и Власеница 1992. године.

На ту пресуду жалили су се и одбрана и Тужилаштво. Одбрана захтевајући ослобађајућу пресуду, заступници Тужилаштва јер сматрају да је првостепено веће погрешило кад је ослободило Младића оптужбе за геноцид у западној Босни.

Одбрана је тврдила да Тужилаштво није доказало Младићеву кривицу ни по једној тачки оптужнице и да Жалбено веће треба да утврди да ли су докази у првостепеном поступку тако недвосмислени да би оправдали казну доживотног затвора. Својом жалбом одбрана је тражила да Младић буде ослобођен, да му се поново суди или знатно смањи изречена казна.

Тужилаштво је у жалби наглашавало да је доказало Младићеву кривицу у свим тачкама оптужнице, укључујући и ону, једанаесту, да је крив за геноцид над Бошњацима и Хрватима у поменутих шест општина БиХ, за шта га је првостепено веће ослободило кривице. У коначној пресуди, залажу се тужиоци, треба да буде уписана Младићева кривица и за овај геноцид, а не само за Сребреницу.

Младић: „Нисам светац”
Последњи пут Младић се у судници у Хагу појавио у августу прошле године, на расправи о жалбама на првостепену пресуду. Уз тужиоце и заступнике одбране, и сам је имао прилику да се обрати већу. Рекао је да „није светац, него обичан човек” и да је „честито радио и у миру и у рату, у складу са законима”.

Тужитељка Лорел Бејг је на то рекла да је Младић командовао и руководио координисаним операцијама Војске Републике Српске и полицијским снагама, које су му биле подређене, у нападу на Сребреницу у јулу 1995.

„Младић је лично надзирао те операције”, казала је Бејг, и одговоран је за стрељање хиљада заробљених Бошњака и насилно премештање целокупног становништва тог краја.

Иста тужитељка је истакла да је Претресно веће погрешило јер Младића није прогласило кривим за геноцид у шест општина и с тим у вези навела да су локални починиоци имали намеру да физички уклоне угрожене групе становника у свакој од општина, те да су починили хиљаде убистава.

„Многи су убијени у својим домовима, масакрирани, затварани и изгладњивани, наношене су им повреде које су додатно допринеле уништењу заштићене групе, а за оне који су преживели утврђено је да су имали разне физичке и психичке последице”, навела је тужитељка Бејг.

„Имајући у виду размере, бруталност и карактер злочина, као и Младићеву важну улогу, казна доживотног затвора је једина замислива казна у овом случају”, навели су тужиоци у последњем делу одговора на Младићеву жалбу.

Хроничари и аналитичари збивања у хашким судницама не очекују велике преокрете у дефинитивној пресуди петочланог жалбеног већа Механизма.

Шта је претходило?
Прва оптужница против Младића подигнута је у Хашком трибуналу још у новембру 1995. године. Међутим оптужени је био у бекству и крио се све до маја 2011. када су га у Лазареву код Зрењанина ухапсиле власти Србије и изручиле Хагу.

Суђење је почело 2012. и трајало је 530 дана. Првостепено веће, којем је председавао холандски судија Алфонс Ори, осудило га је на доживотни затвор. Говорећи о тачки оптужнице којом се Младић терети за геноцид у Сребреници, председавајући судија Ори је рекао да је „Веће констатовало да су припадници Војске Републике Српске намеравали да униште босанске муслимане који су чинили део заштићене групе”.

Било је то једно од последњих суђења у Хашком трибуналу, на којем је изречена пресуда. Последњег дана 2017. Хашки трибунал је званично престао да постоји, а његове надлежности и преостала суђења преузео је Механизам за међународне кривичне судове. Пред том инстанцом међународног правосуђа биће у уторак изречена и дефинитивна, правоснажна пресуда бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу.

Да ли ће Младић присуствовати изрицању?
Пошто је Жалбено веће Механизма крајем маја заказало изрицање пресуде за 8. јуни, одбрана Ратка Младића је тражила одлагање завршне судске седнице. У поднеску шеф тиме одбране, адвокат Лукић, навео је навео да Ратко Младић одбија сваку могућност да он и његова одбрана прате изрицање пресуде преко видео-линка и изричито захтева да, уз њега, изрицање пресуде „уживо” прате оба његова адвоката: уз Лукића и Драган Иветић.

Иветић је болестан и не може никако доћи на завршни чин овог суђења.

Лукић сматра да из етичких обавеза према брањенику и његовој породици такође не може присуствовати изрицању пресуде. У свом поднеску Жалбеном већу тражио је одлагање заседања, али је Жалбено веће тај захтев одбило и именовало правну саветницу Механизма Пета-Луиз Баго да заступа интересе оптуженог Младића у случају одсуства његових адвоката.

Остаје отворено питање да ли ће заседању у уторак присуствовати оптужени и његови адвокати.

[table id=1 /]

Аутор Џевад Сабљаковић / Дојче веле