Малинари се надају цени од око три евра по килограму

У главном малиногорју Србије, ариљском и ивањичком крају, из кога у свет увек иду знатне количине и најбољи квалитет, ускоро креће берба малина. У посебним околностима – година је пандемије, род „црвеног злата” смањен и берача је недовољно, а сви се надају већој откупној цени него претходних година.

Подсећамо да су још с почетка пролећа медији најављивали да ће због мањих приноса (услед неповољних временских прилика) и веће потражње у свету поскупети српска малина, која је ето „дочекала својих пет минута”. Те најаве, показује се, нису биле без основа. Почетне рачунице сад се крећу изнад прошлогодишњих откупних цена од око два евра за килограм тог воћа.

Све ће, наравно, бити јасније кад отпочне берба за седам до десет дана у овим малињацима и хладњачари истакну откупне цене. Већ се чују процене представника малинарских удружења о могућим износима у предстојећем откупу. Довољно су оптимистичне за произвођаче, код којих се рађа нада да је ово сезона у којој могу лепо да наплате свој напоран рад и улагања у засаде малине.

Тако се ових дана преноси изјава Добривоја Радовића из Прилика, председника Асоцијације малинара Србије (која окупља преко 50 удружења), који је рекао да се малинари у овој сезони могу надати доброј откупној цени, можда и највећој у последње две деценије.

– За килограм малине произвођачи могу очекивати око 300 до 350 динара, откупљивачи већ нуде уговоре по овој цени јер овог воћа на светском тржишту недостаје. Велика је потражња, а малине је прошле године било двоструко мање од просечног рода у Србији, који је 82.000 тона. С те стране, ова година, према стању у малињацима, биће на нивоу прошле – изјавио је за локалне медије Радовић.

Нешто одмеренији у проценама јесте Драган Богдановић из ариљског села Трешњевица, малинар већ четири деценије (сада гаји ово воће на 1,3 хектара), а више од деценију председник ариљског Удружења малинара „Виламет спас”. Он за наш лист истиче да је малина у овој сезони слабије родила и да је подбачај знатан, али да квалитету плодова нема мане. Проблем ће бити радна снага, недостатак берача, јер их је мање него некад (овде долазе с југа Србије, из околине Крагујевца, из Босне и других крајева).

– Због таквог стања, а и чињенице да се на светском тржишту малином оскудева, надамо се бољој откупној цени од прошлогодишње. Тада је, подсећам, килограм откупљиван од 215 до 230 динара, а сад би требало да буде скупље. Наравно, тржиште ради своје, видећемо да ли се може очекивати цена од 250, па можда и 300 динара. У четвртак (17. јуна) идемо у Министарство пољопривреде на састанак радне групе. Држава нам даје субвенције за осигурање малињака, набавку механизације, очекујемо помоћ око уређења атарских путева, наравно, и о откупу малине треба да се разговара – каже Богдановић.

На значај тог састанка указује нам и Борко Павић из Горјана код Ужица, секретар Савеза „Српска малина” и члан владине Радне групе за израду стратегије за производњу и пласман јагодичастог воћа.

– Очекивања за овогодишњи род малине нису охрабрујућа, пре свега због хладног пролећа које је утицало да берба ове сезоне почне касније. Од удружења из Златиборског округа добијамо извештаје да се очекују мањи приноси. На основу подбачаја приноса у Пољској и Чилеу, конкурентским државама у овој производњи, очекујемо већу откупну цену код нас. Више информација имаћемо након одржаног састанка радне групе у Министарству пољопривреде – рекао нам је Павић.

Бранко Пејовић / Политика

[table id=1 /]