Пашињан освојио власт упркос томе што је изгубио рат

Бивши јерменски премијер Никол Пашињан поново је добио поверење Јермена на изборима у недељу, али, што је још сензационалније, и подршку САД, ЕУ, Турске и Русије. Лидер „обојене револуције” у Јерменији и човек под којим је Јерменија изгубила рат у Нагорно-Карабаху успео је да преброди оружане побуне, демонстрације и опсаде државних институција. Премијер који је тражио измештање руске војне базе из Јерменије, која је чланица Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), губитак рата је чак покушао да припише лошој ефикасности руских ракетних система „искандер”, због чега је дошло до сукоба с војском, смена у Генералштабу, политичке кризе и превремених избора.

Спекулисало се да до побуне у војсци не би дошло да побуњеници нису имали подршку Русије, али је Пашињан у априлу био у Москви и цео скандал с ракетама – за које је тврдио да су експлодирале у само 10 одсто случајева (за које су Руси, а у почетку и Азербејџанци, тврдили да нису ни коришћене у последњем рату) – је утихнуо. Кремљ сигурно није заборавио ову епизоду, али је и даље радио с њим на испуњавања уговора потписаног о прекиду рата с Азербејџаном и на крају признао његову неочекивану победу. Због укрштања утицаја западних сила и Русије у Јерменији познаваоци прилика тврде да је Јереван сада постао Источни Берлин, са свим оним што је он значио за распад Совјетског Савеза.

Пашињанова странка Грађански уговор, чији је он кандидат за премијера, потукла је блок Јерменија, бившег председника и премијера Јерменије и Нагорно-Карабаха Роберта Кочарјана, коме су даване велике шансе да оконча мандат Пашињанове владе. Бројне анкете су давале предност Кочарјану, да би се уочи избора отприлике изједначили, али се показало да је Пашињанова странка добила два и по пута више гласова од опозиције: скоро 54 одсто наспрам 21 одсто. Сматрало се да ће после краха који је јерменска војска доживела у Нагорно-Карабаху Кочарјан, који је због корупције три пута хапшен за време Пашињанове владавине и слови за Путиновог личног пријатеља, лако придобити поверење огорчених Јермена. Његова хапшења су у Москви доживљавана као наставак антируске политике некада агилног опозиционара с неизоставним качкетом, који се залагао за излазак Јерменије из ОДКБ-а и улазак у НАТО.

У постратном турбулентном периоду ови избори очигледно нису доживљени као изјашњавање „за” и „против” Русије или Запада, јер Јермени у овом рату очигледно нису ни са једне стране добили подршку коју су очекивали и која им је била неопходна. Тврди се да су гласали за „мање зло”, које је „избацило” Пашињана у први план, а потиснуло политичке снаге бивших председника и премијера, чију су владавину називали „хунтом”, јер им је било доста корупције и селективног богаћења. Војска Јерменије је дуги низ година уназад ослабљивана (ипак највише у време Пашињана, који је заменио искусне официре својим људима), али се не може само њему приписати кривица за „успаваност” и неспремност јерменске војске да реагује на напад Азербејџана. У „спавању на ловорикама” Јерменија је провела готово две деценије и незаинтересовано је гледала како Азербејџан унапређује борбене способности своје војске. Чак и кад су набавили дронове од Турске, Јереван није реаговао подизањем борбене готовости, понашајући се као да се Баку спрема за рат против неког другог.

Избори су показали још један сензационалан податак: ниједна друга странка осим ове две (а на изборима су учествовали 21 странка и четири блока) – није ушао у парламент.

Сада Кочарјан не признаје резултате избора, тврди се да је у ноћи током бројања гласова „нестало” струје и интернета. Иако су главни играчи ван земље већ признали резултате, једини основ за њихово довођење у питање би могло бити домаће законодавство. Наиме, влада може бити једностраначка само уколико та странка добије више од 55 одсто гласова. Уколико има мање, неопходно је да се формира коалиција, а сада у парламенту нема никога више осим – Пашињановог опонента Кочарјана.

[table id=1 /]

Биљана Митриновић / Политика