Александар Кавчић: Родитељ се пита који ће уџбеник да купи свом детету. Бесплатно образовање је гарантовано Уставом

Родитељи су ти који се питају из којих ће одобрених уџбеника учити њихова деца, каже Александар Кавчић, професор на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу који од јануара да нуди бесплатне уџбенике за образовање у Србији.

„Закон је вешто написан од стране страних издавача, али нико га неће прекршити ако се одлучи за бесплатне уџбенике који су одобрени од стране Министарства просвете“, рекао је Кавчић у Дану уживо на Н1.

Поновио је да ако је министарство уџбеник одобрило за наставу, након тога треба да се пита родитељ.

“Ако је наше тржиште наводно слободно, онда бира онај који купује. Не можете рећи да родитељ није стручан, родитељ сваки са својим дететом учи из тих истих уџбеника… уосталом, можете да кажете да родитељ није стручан ни да изабере храну које једе његово дете“, казао је он.

Каже да зна да постоји отпор појединих наставника и директора, али да то „не значи да треба да се одрекнемо онога што је људско право“, истичући да је бесплатно образовање гарантовано Уставом.

Говорећи о томе шта се дешава ако ђаци имају различите уџбенике, Кавчић каже да је наставник тај који треба да прати план и програм, и да може да предаје и без уџбеника, који је „помоћно наставно средство и није обавезан“.

“Сваки наставник може да предаје са сваким уџбеником“, рекао је Кавчић.

Издавачка кућа Клетт је захтевала од суда да Фондацији Алек Кавчић забрани да поставља бесплатне уџбенике на интернет, а Кавчић каже да не зна да ли треба да очекује „нове нападе издавача“.

“Ја знам само да они нападају, можда је то њихово право, али ти напади су толико јалови… Ја имам шест тужби против себе. Опасни криминалци у Србији немају ниједну, или имају једну. Да ли је кривично дело дати у руке бесплатно неком ђаку Питагорину теорему или Вукову азбуку”, пита он и истиче да је „бесплатан уџбеник Уставом загарантован сваком“.

Упитан да ли мисли да постоје договори појединих директора школа или наставника са издавачима, одговара – „наравно“.

Наводи да је у неким школама само један издавач изабран за све предмете од првог до четврт разреда, а у некима чак до осмог.

Кавчић пита да ли је могуће да један издавач има најбољи уџбеник за сваки предмет и додаје – јасно је да „ту постоје неки договори о којима јавност не зна“.

Наводи да постоје „механизми“ како до тога долази и наводи пример да издавач да наставнику да уради евалуацију уџбеника, а плати само онима који се на крају определе за њихов уџбеник.

„Као да је у питању завера“

На питање зашто ђаци морају сваке године да имају нове уџбенике и зашто нема више преузимања уџбеника од старијих ученика, Кавчић каже – „као да је у питању завера“.

Наводно су ти уџбеници од пре пет година толико застарели, променила се азбука, па сваких пет или десетак година мора нови буквар, иронично примећује он и додаје да то „не раде ни на Западу“, где је „наводно бастион капитализма“.

“То је шема у којој се бескрупулозно исисава новац родитеља у Србији. На жалост, сав тај новац и профит ових свих година иде у иностранство”, рекао је Кавчић.

[table id=1 /]

(Н1)