Пред вратима кијевска „Кримска платформа“

Интервју француском Либерасиону украјинског председника Владимира Зеленског је означио почетак медијске кампање за ову нову етапу украјинске кризе, која се дешава након недавног новог геополитичког мешања карата у Авганистану и преузимања Кабула од стране талибана (извор: https://www.liberation.fr/international/europe/volodymyr-zelensky-je-me-sens-dans-une-attente-permanente-face-a-lotan-et-lue-20210819_PBVTU7OWHJGI3CFV3UTT32FQRU/). Пет главних питања која траже одговор јесу: — Шта је то заправо „Кримска платформа“ , када и зашто се све то дешава, ко ће доћи у Кијев и о чему ће се тачно разговарати? Одговарамо на та главна питања о великом догађају, до чијег почетка је остало мање од недељу дана.

У понедељак, 23. августа, у Кијеву ће се одржати први конститутивни самит „Кримске платформе“. У овом тренутку, учешће на самиту, према речима украјинског министра спољних послова Дмитрија Кулебе, потврдили су представници 40 земаља и међународних организација. Овај догађај се већ назива највећим на тему деокупације Крима од почетка такозване пандемије коронавируса.
Сада пређимо на детаље. Кримска платформа покренута је као међународни координациони механизам за враћање питања Крима на дневни ред,за заштиту људских права на Криму и промовисање де-окупације полуострва. Према речима украјинског председника Владимира Зеленског, „данас је Кримска платформа прва јединствена институционална платформа која ће деловати не једном годишње, већ свакодневно у канцеларији „Кримске платформе“. Зеленски је нагласио да ће ова иницијатива обухватити све најважније проблеме полуострва, пре свега хуманитарна и безбедносна питања.

Циљеви „Кримске платформе“

Копредседавајући међуфракцијског удружења „Кримска платформа“ у Врховној Ради, народни посланик Рустем Умеров детаљно је о њима испричао у чланку о „Европској правди“. Он је напоменуо да је циљ да консолидовати се заједно са међународним по питању де-окупације Крима и да се пронађе заједничко решење такво како би натерали Русију да напусти Крим.
Основни циљеви тренутно су:

– враћање питања деокупације и реинтеграције Крима на међународну агенду;

– јачање међународног одговора на бројна кршења људских права од стране Русије на Криму;

– јачање безбедности у црноморском региону и превазилажење еколошких и економских последица окупације Крима.

„Идеологија Кримске платформе је да сваку тему учини акутном и релевантном не само у украјинском друштву, већ и на глобалном нивоу. Конкретно, дотичу се питања милитаризације Крима уопште“, наглашава Зеленски.

Ко ће учествовати у „Кримској платформи“ и шта се очекује?

На брифингу 19. августа, украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба дао је потпуну листу учесника. Укупно, према његовим речима, 44 земље и међународне организације постаће оснивачи “Кримске платформе”. Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Словачка, Мађарска, Молдавија, Словенија, Финска, као и председник Европског савета биће заступљене на председничком нивоу. Румунија, Грузија, Хрватска, Шведска биће представљене на нивоу премијера. Швајцарска и Чешка биће заступљене на нивоу шефова парламената. На нивоу министара иностраних послова биће представљене Турска, Француска, Немачка, Шпанија, Италија, Белгија, Аустрија, Холандија, Луксембург, Ирска, Данска, Бугарска, Црна Гора, Северна Македонија. Велика Британија и Португал биће заступљени на нивоу шефова Министарства одбране. Сједињене Државе представљаће председников лични изасланик, члан владе и министар саобраћаја. Норвешку ће представљати државни секретар Министарства спољних послова. Европску комисију представљаће потпредседник, НАТО заменик државног секретара, Савет Европе генерални секретар, а ГУАМ генерални секретар. Нови Зеланд, Малта, Јапан, Аустралија, Кипар, Канада и Грчка биће представљени на амбасадорском нивоу.

Умеров пише да је први део самита званичан. Овде ће говорити председник Украјине В. Зеленски, премијер Денис Шмигал, председник Врховне Раде Дмитриј Разумков, лидер кримско-татарског народа Мустафа Џемилев, шефови страних делегација и бројни стручњаци. Након званичног дела земље, учесници самита ће потписати „Кримску повељу“. Овим документом земље потписнице „још једном ће потврдити непризнавање привремене окупације Крима“. Други део самита састојаће се од четири панел-дискусије на којима ће се расправљати о следећим темама:

– политика непризнавања привремене окупације;

– милитаризација Азовско-Црноморског региона;

– начини реинтеграције Крима кроз људска права и одрживи развој;

– обнављање права кримско-татарског народа. Коначна декларација, која ће бити потписана на крају самита, биће доступна и отворена за јавност, рекла је заменик министра иностраних послова Емине Џепар.

„Декларација ће бити отворена, све заинтересоване земље моћи ће да јој се придруже. У њој ће бити фиксирано да је Руска Федерација земља агресор која је прекршила међународно право, а такође значиће и политику непризнавања анексије Крима и притисак на Руску Федерацију. Конкретно, овај документ ће садржати главне акценте који описују последице милитаризације Крима, кршења људских права, прогон кримских Татара. Сама декларација неће бити опширна, она је само политички документ. Главни циљ остаје де-окупација Крима, али на путу до њега морамо развити тактичке кораке. Кримска платформа је само један од њих. ” – наводи Џепар.

Према Зеленском, у оквиру Кримске платформе треба размотрити и разрадити питање признавања кримско-татарске национално-територијалне аутономије.

Шта ће се догодити након Кримске платформе?
Према речима Умерова, 23. августа, током самита, биће представљена Канцеларија Кримске платформе. Он сам ће координирати сав рад у оквиру „Кримске платформе“, и свакодневно пратити ситуацију на Криму у 4 правца:

– кршење људских права на привремено окупираном Криму;

– економска ситуација;

– погоршање еколошке ситуације;

– безбедносна питања и милитаризација полуострва.

„Ово је веома важан корак који би Кримска платформа требало да предузме: проучити посебно законодавство и предложити председнику Украјине нацрт закона који би био усаглашен са аутохтоним становништвом Крима“, рекао је Умеров. Народни посланик је нагласио да су ове информације „важне за рад како на домаћем тако и на међународном нивоу ради информисања наших партнера о прекршајима Русије на Криму, као и у контексту рада на међународним судовима“.

Шта о свему овоме кажу у Русији и на Криму?

Портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова приметила је да би Украјина требало да се бави финансијама и правом, а „не да паркира платформе“. Жељу Украјине да спроведе „Кримску платформу“ у садашњим економским условима упоредила је са причом из филма „Канцеларијска романса“.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је предстојећи самит Кримске платформе фарсом. „За недељу дана одржаће Кримска платформа, на којој ће Запад наставити да негује неонацистичка, расистичка осећања модерне украјинске владе“, рекао је он.

„Шеф“ Крима Сергеј Аксенов рекао је да Украјина нема прилику да врати полуострво, а „Кримска платформа“ неће ништа променити. „Сви они разумеју да нема тих планова и могућности да се Крим врати војним средствима, то је немогуће за било кога, за било коју државу на свету. Заувек смо се вратили у своју историјску домовину “, преноси РИА Новости изјаву Аксенова.

Велика је вероватноћа да ће се убрзо на треће земље, попут рецимо Србије, које нису засад потписнице Кримске платформе, вршити јак притисак да осуде Руску Федерацију. Лојалност западним партнерима доказиваће се и пријемом нових избеглица, али и експлицитним политичким изјашњавањем на тему чије је Кримско полуострво. Време седења на више столица полако истиче.

Горан Игић / Васељенска

[table id=1 /]