Корона пораз, па крах у Авганистану: Приближава ли се Бајденов фијаско

Амерички председник Џозеф Бајден последњих недеља бележи озбиљан пад популарности, односно подршке јавног мњења његовом раду. Питање је – да ли је фијаско у Авганистану на то пресудно утицао и како ће се то одразити на политичке процесе у САД?

Према речима Милана Крстића са Факултета политичких наука, бројне релевантне агенције бележе изједначавање броја оних који подржавају и оних који не подржавају рад америчког председника.

Како ће пад Бајденове популарности утицати на политичке процесе

„Према неким анкетама, за проценат или два има чак и више оних који га не подржавају, што је велика промена у односу на период од пре, рецимо, два месеца, када је у просеку око 55 посто људи подржавало рад председника Бајдена. Сада се та цифра, према различитим анектама, смањила за седам, осам и десет процената, а нарочити пад се десио у последње две недеље, односно од ескалације ситуације у Авганистану. Међутим, иако дешавања у Авганистану јесу највећи узрок овог пада подршке, она нису и једини разлог. Наиме, Бајден је око 4. јула најавио победу над ковидом, потпуно отварање економије и нормализацију економских и друштвених односа у држави, а онда је дошло до великог скока броја оболелих од ковида, па је зато његова популарност почела нешто осетније да пада већ у јулу“, објашњава Крстић.

Како додаје, ни константни скок инфлације у Америци Бајдену није ишао на руку па је јул месец за њега генерално био турбулентан, а онда се у августу десило све ово са Авганистаном што је додатно зацементирало пад подршке унутар јавног мњења.

„Ово свакако може да буде корисно и за републиканце и за оне који унутар Демократске партије желе да опонирају Бајдену и који би преферирали да он за три године не буде кандидат на председничким изборима. Имајући у виду да је та партија врло хетерогена и да у њој има разних скупина, јасно је да ће ово настојати да искористе они који нису нарочито наклоњени Бајдену. Међутим, има још много времена до нових председничких избора и то је оно што је олакшавајућа околност за актуелног председника, јер он има више него довољно времена да покуша да надомести ове падове у подршци кроз неке поене које би могао да скупи на унутарполитичком и спољнополитичком плану“, указује Крстић.

Бајден рањив, Камала Харис још непопуларнија

Слично размишља и спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“, Срђа Трифковић, који каже да што се тиче перцепције Бајденове немоћи да изађе на крај са авганистанском ситуацијом, проблем је првенствено у томе да је сам тај процес повлачења претворен у катастрофални пораз.

„Али, то не значи да је сама одлука о повлачењу била непопуларна. Наиме, Авганистан је од самог почетка у највећем делу америчке јавности био третиран као својеврсни опционални рат који је имао смисла у први мах, после напада 11. септембра 2001. године, како би се Ал Каиди ускратила база за будуће нападе. Међутим, кривица за свеопшти лош менаџмент повлачења се сада приписује директно Бајдену и све је очигледније да он није способан сам да доноси одлуке које се очекују од првог носиоца извршне власти. Проблем који демократе такође имају је да је потпредседница Камала Харис још непопуларнија, јер је направила читав низ гафова, поготово у вези са имиграционим питањима, где је покушала да на америчко-мексичкој граници интервенише у прилог недокументованих миграната, што није имало доброг одјека“, оцењује Трифковић.

Иако је, како додаје, несумњиво да је Бајден рањив, тешко је видети како ће из свега овога републиканци извући неки дугорочнији политички капитал, имајући у виду да се избори за Конгрес одржавају тек у новембру идуће године, када се такође бира и једна трећина сенатора.

„За сада не видим начин да се поремети садашњи поредак ствари, било од стране републиканца или изнутра, из редова демократа. Ова подела карата коју смо видели на новембарским изборима, када је Бајденова победа била крајње упитна и над којом и данас лебде многа питања у вези са регуларношћу избора, ипак чини америчку политичку сцену мање-више предвидивом, али не и стабилном“, сматра Трифковић.

Трампова шанса

Док актуелном лидеру САД популарност пада, бивши председник Трамп, напомиње Трифковић, несумњиво и даље ужива велику популарност међу републиканцима.

„Судећи према скуповима које организује, Трамп и даље може да привуче велику масу људи. Али, поставља се питање да ли би он пре следећих председничких избора, који су тек 2024. године, могао себи да обезбеди позицију унутар републиканске партије која би му дала погоднију платформу за лансирање нове председничке кампање. Сматрам да би оптимална формула за тако нешто била да се кандидује за конгресмена на изборима идуће године, јер би онда без икаквих проблема био изабран и за предводника републиканског кокуса у Представничком дому. То значи да би имао националну позицију високог профила у којој више не би било могуће Твитеру или Фејсбуку да га ућуткује“, оцењује Трифковић.

Милан Крстић каже да иако је пад Бајденове популарности велики у односу на оно што је било пре само неколико месеци, актуелни председник и даље ужива онај ниво подршке који је Трамп имао у периодима када је имао рекордно високу популарност.

„Према подацима сајта „Риал клир политикс“ где се генеришу сва истраживања јавног мњења па се извлаче просеци, Бајден тренутно има рекордно ниску подршку, рачунајући од тренутка када је ступио на дужност, али је она на нивоу оне коју је Трамп имао када је био најпопуларнији. Тако да иако је ово за њега дефинитивно велики ударац, ситуација је, гледано из његовог угла, ипак мање песимистична него што делује на први поглед“, закључује Крстић за Спутњик.

[table id=1 /]

Сандра Черин / Спутњик