Да ли су краве већи загађивачи од аутомобила

Због емисије метана краве односно производња млека и јунетине означени су као велики загађивачи. Али то је само пола истине. Једна од еколошких предности краве је што много једе, вари и излучује.

На имању породице Лоренц у месташцу Фел у централној Немачкој током лета има мање посла око крава. Право из штале излазе на пашњак. Ово газдинство се бави био-производњом и Свену Лоренцу је веома важно да поправи лош имиџ који краве уживају када се говори о климатским променама.

„Испашом наше краве на травнатим површинама доприносе стварању хумуса, а то помаже у везивању угљен-диоксида из атмосфере“, каже овај пољопривредник.

За 120 музара он има 80 хектара пашњака. Идилични призор не поклапа се са налазима неких студија да држање великих говеда малтене више штети клими од друмског саобраћаја.

Пашњаци везују угљен-диоксид
Краве су на удару посебно јер свака ослободи преко стотину килограма метана годишње. Метан је десет до двадесет пута штетнији од угљен-диоксида.

Но, поређење са аутомобилима је неправедно јер се кравама урачунавају и штетни гасови који се направе касније, у производњи млека и меса или приликом прављења ђубрива. Код аутомобила се пак рачуна само оно што избаце из ауспуха, а не и штетни гасови у фабричким халама аутомобилских концерна или они који се ослободе приликом градње и одржавања путева.

Према овој рачуници, у Немачкој саобраћај чини 19 одсто емисије штетних гасова, а пробавни тракт краве око три одсто.

Како нам прича Лоренц, да нема крава, на силним хектарима би гајио житарице или кукуруз, биљке које троше угљен-диоксид из земље уместо да га тамо задржавају. Травнате ливаде за испашу се, уз мочваре, сматрају најбољим складиштима за CO2, далеко бољим од шума или њива.

Криви могу бити само људи
„Морамо да одржимо травнате површине, а то не иде без крава“, каже и Анита Идел, активисткиња за заштиту климе и ветеринарка. Она је чак написала књигу о крави као спаситељки климе.

Краве својим изметом саме ђубре пашњаке. Тона таквог ђубрива коју свака крава месечно избаци постаје део комплексног ланца исхране. „Само један комад балеге даје храну за укупно стотину килограма инсеката. А од њих опет могу да се прехране рецимо три роде“, додаје Идел.

Пољопривредник Лоренц каже да краве нису ништа криве ако им газде допремају соју из Бразила за јело, и тако штете клими. „Све зависи од тога какве поуке пољопривредници извуку из познатих проблема“, додаје он.

[table id=1 /]

Дојче веле