Више од 60.000 пензионера хоће назад своје отете пензије

2
(Фото: В. Веизовић / Васељенска ТВ)

Више од 60.000 пензионера покренуло је поступак за накнаду штете настале смањивањем пензија, где су ту урачунати и парнични постпуци, али и предати захтеви Фонду ПИО за признавање права на неисплаћене разлике пензија са каматом, подаци су Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије.

ован Тамбурић из Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије каже за „Нову“ да пензионери масовношћу ових захтева исказују своје незадовољство и да, како наводи, шаљу поруку власти да донесу закон који ће вратити неисплаћени део имовине свим пензионерима у Србији.

Говорећи о истеку рока за покретање тужбе 1. октобра, Тамбрућ наводи да је то био рок за покретање парничног поступка за накнаду последње рате пензије из септембра 2018. године, а не на целоукупан износ у складу са праксом судова у Србији и Закона о облигационим односима. Наиме, пракса судова у предметима пензија показује да су застаревање судили након 3 године.

Из овог удружења наводе да не одустају од кампање позивања пензионера да подносе захтеве Фонду ПИО за доношење решења о признавању права на разлику између исплаћене пензије и оне које су следовале по решењу са каматом.



„Ми смо позвали пензионере да покрећу управни поступак пред Фондом ПИО, а након тога пред Управним и Уставним судом са циљем да не прекину застаревање тог дуга државе, док Европски суд правде за људска права не донесе одлуку у предметима који се налазе пред тим судом“, каже за „Нову“ Тамбурић.

Свакако, сам поступак није кратак и он изискује вишегодишњи период. На пример, наш саговорник је пред основним судом покренуо парнични поступак још почетком 2016. године, а тек у децембру 2020. је његова жалба дошла до Уставног суда, где очекује да она буде пред тим судом 2-4 године, односно да неће бити одлуке у његовом случају бар до 2022.


Прочитајте још: 


Код парничних поступака, он се покреће пред основним судовима па преко виших и апелационих све до Уставног и на сваком нивоу суда траје отприлике, како каже Тамбурић, две до три године.

„Мада имали смо неколико пресуда у корист пензионера још пред основним судовима у Београду, Смедереву, Сремској Митровици и Бачкој Тополи“, истиче Тамбурић.

Када се ради о поступцима пред Фондом ПИО, рокови су, наводи наш саговорник, 60 дана пред филијалом, па 60 дана за дирекцију Фонда ПИО, па тек након тога иде тужба Управном суду, где сам поступак траје од једне па до три године,

Реагујући на слике пензионера који су последњег дана септембра ове године били у редовима испред појединих београдских филијала Фонда ПИО, Тамбурић каже д аје био изненађен толиким бројем људи, али и указао на један проблем.

„Ту имамо један проблем да је Фонд направио свој образац који су гурнули у руке пензионерима, а тај образац није законски заснован и није написано на основу чега се подноси захтев за доношење решења“, наводи Тамбурић-



Наш саговорник је позвао пензионере да подносе захтеве за признавање права, а да ће им они као удружење помагати у самом поступку.

Исто тако, пензионерима у Србији је на располагању и група Пензионери Србије коју могу наћи на Фејсбуку, а где пензионери деле савете и размењују искуства.

Милан Филиповић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) истакао је да се појединци могу обратити Европском суду за људска права у Стразбуру под условом да се исцрпе сви правни лекови у Србији, јер у супротном неће бити прихваћена њихова представка.

Филиповић оцењује да постпуци могу трајати годинама пред домаћим телима јер се често дешава у пракси да Управни суд врати одлуку на поновно одлучивање.

„Проблем са Управним судом је што он касира одлуку и враћа органу на поновно одлучивање и врло ретко доноси одлуку у спору пуне јурисдискције, тако да се у пракси дешава да људи иду у ‘управну вртешку’ и онда све то може да се одужи годинама. У принципу проблем је у томе што цео тај поступак са Управним судом траје дуго и тако у круг, као вртешка“, каже Филиповић.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Nova

 

2 Коментара

  1. У затвору су некад, најгоре пролазили силеџије,
    нарочито деце, смрт им је спас.
    Следећи на листи су џепароши. Малтретирати
    џепароша, је у затворском бон-тону ВРЛИНА.
    А зашто то?
    Зато што „поштен“ лопов и разбојник, напада јаке,
    обија, отима, мора да има беле бубреге, а џепарош
    краде од баба и деда по трамвају, џепари замишљене
    жене и немоћне…

    Е тако и ова ФУКСА од власти!
    Уместо да отимају пандурима (кад би смели…), они
    краду бабе и деде, који једва ходају улицом…
    Зато ће им у паклу бити много горе него обичним
    криминалцима и разбојницима.
    Са Богом.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.