Вучић опет позива Србе на КиМ да учествују на шиптарским неуставним изборима!

Председник Србије Александар Вучић позвао је Србе на Косову и Метохији да учествују на локалним сепаратистичким изборима. Председник још и каже да у тим сепаратистичким институцијама Срби треба да остваре своја права. Лицемерно и антиуствно. Сепаратистичке институције су управо и настале на погрому и прогону српског народа па је тешко очекивати од таквих институција да брину о Србима. Председник Србије се на Миросављевом јеванђењу заклео да ће поштовати Устав Републике Србије. Међутим, као атеисти и човеку који је близак протестантима таква заклетва њега не обавезује. Из тог разлога председник Србије скоро свакодневно гази важећи Устав Републике Србије.

У позадини оваквих локалних сепаратистичких избора грађани и јавност Србије су ускраћени за битне информације нарочито када су у питању границе тзв. српских општина на Косову и Метохији. И Александар Вучић и Ивица Дачић су Бриселским споразумом прихватили границе српских општина које је одредила Приштина. Зато те општине, нарочито оне јужно од реке Ибар, више личе на логоре него на локалне самоуправе у којима Срби треба да остваре своја грађанска права. Такве општине не могу да дишу, ускраћен им је простор и величина многих од њих се креће у површини од не више од 3 пута 5 километара. Сепаратисти су строго водили рачуна да те општине буду минорне без будућности и јасне перспективе. Албанаца у њима нема, да не би били мањина. Стога ако се погледа географска карта Косова и Метохије српске општине су назначене незнатном површином.

Народни покрет Срба са Косова и Метохје „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да су на преговорима у Бечу 2006-2008. године између Београда и Приштине предлози српске стране били апсолутно другачији. Инсистирало се на томе да национални састав у тим српским општинама буде 70% на према 30% у корсит Срба. Водило се рачуна да добар број тих општина има физичку везу са централном Србијом. Главно гесло у политичком смислу је било, колико права и самосталности Албанцима у односу на Београд, толико права и самосталности Србима на КиМ у односу на Приштину. Приштини је нуђен искључиво статус у оквиру аутономије да ли по принципу Јужног Тирола или Фокландских острва јесте нешто што би било ставар преговора Београда и Приштине. Али пођимо редом:

– Предлог Београда био је да се општина Северна Митровица споји са Звечаном. Таква општина носила би назив Звечанска Митровица и имала би много већу површину са селима дуж леве обале Ибра, како српским тако и албанским. Та села би била Видомирић, Суви До, Гушевац, Винарце Горње и Доње. Садашње границе оптшине Северна Митровица су мање од два километра, од водовода до Бошњак Махале што граду не даје простора за развој. Звечанска Митровица по том плану требала је да буде духовно, економско и свако друго седиште Срба у јужној српској покрајини.

– Српска страна је у Бечу такође захтевала да се формира повратничка општина Осојане. Површина те општине била би величине 25 пута 15 км са бројним српким и мешовитим селима из општина Исток, Србица и Клина. Формирање једне такве општине појачало би повратак Срба на плодној метохијској земљи. За не веровати је да Александар Вучић за пуних 10 година своје владавине повратак више од 200 хиљада Срба никада није споменуо.

– У предлогу Београда код формирања општине Врбовац односно Клокот Бање, био је предлог да се ту нађу бројна српска села која су током 1999. године Срби напустили и до данашњег дана нису се вратили. То су села Подгорце, Житиња, Грмово и др. Такође је био предлог да у оквиру ове општине буде и Летничка жупа, простор од 7 села у којима су живели потомци некадашњих саских рудара. Тај део света је 1999. године доживео нечувени погром уз велики број убијених и рањених управо из разлога јер је био одан држави Србији. Само због тога што су били католици хрватска влада их је преселила на подручје Книнске крајине где се највећи број њих није снашао. Тај део света је био невероватно близак са Србима. Говорили су исти језик, српски моравског дијалекта. Чак су имали и српске славе које су због другачијег календара биле 15 дана раније. Добар део овог народа би се сигурно вратио да је могао да се нађе у оквиру српске општине. У истој општини Београд је предлагао да буде и село Бинач познато по средњевековном манастру који је 1999. године спаљен и који су монаси напустили. Сигурно је да када би био у српској општини до сада би манастир био обновљен.

– Београд је такође предлагао да границе општине Партеш и Пасјане морају да буду пуно шире. Примера ради село Церница, мешовито село и ако је на само два километра од седишта општине оно је остало општини Гњилане од којег је удаљено више од 35 километара. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да прва деца која су била убијена су била управо у Церници. Пар година касније десио се злочин у селу Гораждевац. Иако је од седишта ове општине административни прлаз Церевајка удаљен само пет километара тај прелаз није могао да буде у оптшини Пасајане него је етничким инжињерингом сепаратиста он придодат општини Гњилане. Разлог је да ова општина не би имала физичку везу са централном Србијом.
– Београд је такође тражио да се формира и општина Прилужје у којој би била и српска села Племетина, Бабин Мост, Црквена Водица итд. Предлог је био да како су обе термоелектране у атару ових села да макар једна од њих припадне овој општини. Исељавање и егзодус Срба из овог подручја био би у доброј мери заустављен.

– У централном Косову српска страна је такође тражила да се формира и оптшина Доња Гуштерица састављена од српских села из општине Липљан. Како се у атару села Преоце налази и приштински аеродром нормално би било да и он буде у оквиру ове општине јер је изграђен на земљишту одузетом национализацијом и експропријацијом од Срба.

– Београд је такође тражио и да један део села метохијског и дреничког подгора буде припојен општини Зубин Поток да би Срби који живе у селима Суво Грло, Бање и Црколез могли лакше да преживе. У другим мешовитим и опустошеним селима као што су Џакова, Уче, Синаје и Мојстир и др. створили би се услови за повратак интерно расељених Срба.

– Београд је такође предлагао да се формира и општина Средска то је крај испод Шар планине. Такозвна Средачка жупа настањена Србима и муслиманима који никада међу собом нису имали никакве спорове и трзавице. Муслимани су иначе исламизирано српско становништво али неалбанизовано јер и даље говори српски и похађа српске школе. У овој општини би се нормално нашао и манстир Св. Архангела, задужбина Цара Душана. Београд је чак имао и представника муслимана у својој делегацији на преговорима у Бечу који се залагао за формирање Средачке општине.
– Такође је предлог Београда био да се формира општина Ајновце на територији садашње општине Кос. Каменица а која би се налазила између, са једне стране Бујановца, са друге стране општине Ново Брдо. Вредно је истаћи да је 1878. године српска војска овим путем стигла и боравила више од 4 месеца у Грачаници. Етничи састав становништа овог простора до дана данашњег није измењен и Срби чине већину.

Оваким приступом српским општинама на Косову и Метохији припадало би 35% територије КиМ и били би битан политички фактор у јужној српској покрајини. Овакву платформу на преговорима у Бечу апсолутном већином прихватила је Скупштина Србије а тој скупштини велики број су чинили посланици како СРС тако и СПС. Преговарачки тим Београда у случају прихватања ових предлога од стране Приштине био је спреман да позове Србе да изађу на локалне изборе али само у оквиру аутономне покрајине Косово и Метохије. Нажалост, само после четири године политичке групације као што су СПС и СНС проистекла из СРС су на преговорима у Бриселу прихватиле албански предлог о територијалној организацији општина. Нормално, албански предлог је подржан од стране Брисела и Вашингтона. СНС и СПС да би се дочепали власти прихватају све оно што желе Албанци. То су радили 2012. то раде и данас. Последње у низу, стављање стикера на државне симболе Републике Србије само потврђује ову констатацију као и констатацију да је актуелни режим у Београду издајнички и лоповски.

Народни поркет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позива све Србе широм јужне српске покрајине да бојкотују предстојеће локалне сепратистичке изборе који се одржавају 17. овог месеца јер су супротни Уставу Републике Србије. Својим изласком на овакве изборе Срби само легализују и легитимизују стварање још једне албанске државе на балкану.

Информативна служба

Народног покрета Срба са Косова и Метохије

„Отаџбина“

[table id=1 /]