Да ли знамо шта славимо данас?

Да ли знамо да славимо војску која је истог момента након тзв. ослобођења прогласила Србију непријатељском територијом и према њој се тако опходила?

Да ли знамо да славимо амнестиране усташе и балисте овековечене у ликовима Сулејмана Филиповића, Марка Месића и других?

Сви ти монструми пресвлаче униформу, облаче партизанску и настављају да кољу по Србији исто као што су радили у Хрватској и Босни.

Да ли знамо да славимо негацију Јасеновца, Пребиловаца, Јадовна и свих оних масовних гробница које су служиле за такмичење у монструозности и бруталности?
Да ли знамо да славимо забрану повратка на Косово за 250.000 Срба?

Декретом тзв.ослободилаца забрањен је повратак Србима на Косово. Тим чином је трасиран пут будућем одвајању Космета из састава Србије.
Да ли знамо да славимо смрт хиљаде свештеника и монаха?

Да ли знамо да славимо девастирање стотине и хиљаде манастира и цркава која су била у власништву СПЦ?
Да ли знамо да славимо претварање Дечана у коњушницу, цркве у Ђаковици у тоалет и пуцање на Острог?

Да ли знамо да славимо формирање тзв. македонске православне цркве и губитка комплетне црквене имовине Србске православне цркве на територији јужне Србије?
Да ли знамо да славимо нове припаднике хрватског народа у лику Шокаца и Буњеваца?

Да ли знамо да славимо ,, Пасја гробља” по Црној Гори у којој су комунисти побили крем становништва само зато што се није слагао са њиховом идеологијом?
Да ли знамо да славимо ,,Дрезденски споразум” који је на уштрб србског народа формирао нове народе, а србски народ прогласио хегемонистичким?
Да ли знамо да славимо изјаву: ,, Србе сам уништио да 50 година неће знати ко су, за 100 година неће постојати”?

Да ли знамо да славимо патње и бол хиљаде побијених и похапшених само зато што нису мислили као тзв. ослободиоци?
Да ли знамо да славимо уништење србског села и насилно терање сељака у фабрике. Захваљујући тој реформи наше село се више никада није опоравило?
Да ли знамо да славимо проглашење аутономне покрајине Војводине и Косова, чиме постепено добијају атрибуте државности и утире им се пут будућој независности?

Да ли знамо да славимо нову Југославију, а нисмо стигли ни претходну да прежалимо од милионских жртава које смо поднели?
Да ли знамо да славимо ,, Олује” ,, Силосе” и ,, Жуте Куће”, јер су оне природан резултат тог ослобођења?
Да ли знамо да славимо муке, бол и патње хиљаде силованих Србкиња од стране совјетске армије.

Да ли знамо да славимо замену најбољег соја које је у том тренутку имао србски народ најгорим олошем и примитивцима?
Да ли знамо да славимо конфискацију и отимачине под тезом да у држави треба да влада принцип егалитарности?
Да ли знамо да славимо рушилачки бес којем је императив био да нашкоди градитељском духу?

Да ли знамо да славимо формирање нових језика, нових академија наука које на основу кривотворина граде национални идентитет?

Да ли знамо да славимо Удбу којој када је досадило да хапси и убија, решила да креира политичку и културну слику Србије чији смо сведоци и данас?
Да ли знамо да славимо оне који су нас убедили да нема већег богатства од спавања на клупама?

Да ли знамо да славимо оне који су спровели реформу звану самоуправљање које је земљу одвело у банкрот и инфлацију?
Да ли знамо да славимо децу крволока у ликовима Соње Бисерко, Наташе Кандић и осталих које служе да дискредитују србски народ у сваком могућем погледу стављајући му етикету злочинца и монструма.

Како ствари стоје изгледа да не знамо. У случају да некада сазнамо, свака будућа власт има задатак да 20. октобар прогласи даном жалости и да заставе спусти на пола копља. Тим малим чином ћемо се макар мало одужити хиљадама генерација које је сатански комунизам осакатио.

Матија Мићић Бућић / Васељенска

[table id=1 /]