Штедња никад већа, а камате негативне

Штедња грађана Србије у банкама на крају септембра превазишла је 13 милијарди евра и скоро па да износи колико и нето девизне резерве државе (14,2 милијарде евра).

Међутим, ове Недеље штедње банке никог нису заскакале иза сваког ћошка рекламама са специјалним понудама за штедњу. Напротив, на интернет сајтовима неких банака се чак не могу ни пронаћи понуде за орочавање депозита. Пре десет или 11 година у време светске финансијске кризе банкама је преко био потребан домаћи капитал па су нудиле камате на штедњу у еврима и по осам одсто. Онда је наступило доба ниских каматних стопа у свету које се прелило и на Србију. Данас смо дошли у ситуацију да су каматне стопе на штедњу ниже од инфлације.

Према последњем податку Републичког завода за статистику у септембру је међугодишња инфлација износила 5,7 одсто, а према саопштењима Народне банке Србије до краја године налазиће се изнад горње границе циља, односно изнад 4,5 одсто. Ово је инфлација у Србији и вреди за куповну моћ динара. Међутим, инфлација је и у еврозони све виша што еродира куповну моћ евра. У октобру је према Евростату инфлација у зони евра износила 4,1 одсто, највише у последњих 13 година.

С друге стране, нема назнака да се слично може догодити и са каматним стопама на штедњу.

Просечна каматна стопа на динарске депозите, према подацима НБС за септембар, износила је 1,59 одсто, а за евре 0,5 одсто. Ово ефективно значи да након годину дана, уколико буде иста стопа инфлације, за разлику у расту цена и каматној стопи на депозит ћете мање моћи да купите за своју штедњу. Оно што се у Западној Европи, а пре свега Аустрији и Немачкој дешава већ годинама, стигло је и код нас – реално негативне каматне стопе.

Шта нуде банке

Од десетак највећих банака које послују у Србији само две или три су рекламирале понуду за Недељу штедње и давале нешто повољније каматне стопе. Код штедње у највећем броју случајева важи правило да што је дуже орочење и што већи износ то су веће камате.

Штедња у еврима већ годинама не доноси неку зараду, али бар не прави трошак као када су каматне стопе негативне, као што је случај у неким развијеним земљама. У сваком случају орочење на период краћи од шест месеци не доноси никакву камату. Са орочењем на пола године каматне стопе су од 0,05 одсто до 0,6 одсто. На годину дана каматне стопе су од 0,1 до један одсто, а на три године може се наћи максималних 1,5 одсто.

Када се ради о динарској штедњи каматна стопа на депозите орочене на шест месеци крећу се од 0,5 одсто до 2,2 одсто. На штедњу на годину дана каматна стопа се креће од 0,6 до 2,5 одсто. Ако се штедња орочи на две године може се добити годишња каматна стопа од једн до 2,7 одсто, а на три године може се наћи каматна стопа и од три одсто. Занимљиво је да једна банка даје највишу стопу за штедњу по виђењу на коју је иначе у већини банака камата нула.

Док је код динарске штедње номинална каматна стопа једнака ефективној, што значи да нема никаквих пратећих трошкова, код девизне штедње није тако. Наиме, на остварену камату на девизну штедњу плаћа се порез од 15 одсто.

На пример, уколико сте положили 5.000 евра на 12 месеци са каматном стопом од 0,1 одсто, на крају године имаћете целих 5.005 евра. На тих пет евра зараде плаћа се порез од 0,75 евра, те је крајња зарада 4,25 евра.

Банке су одавно престале да се такмиче каматним стопама на штедњу за клијенте, али су зато смислиле начине како да учине штедњу занимљивијом па постоји могућност рентне штедње где можете да подигнете камату сваки месец, можете да подигнете месечну камату унапред, а могуће је подићи унапред и камату за цео период орочења. Такође постоје флекс опције у којима можете подизати новац са штедног рачуна без разорочења што није могуће код класичних штедних рачуна. Такође банке нуде могућност постепене штедње, односно на пример месечних уплата на штедни рачун.

Штедња у банци по навици

Дакле у овом тренутку ниједна банка не нуди каматну стопу која је ни близу стопи инфлације, а по понудама неких банака делује да би им драже било да им клијенти уопште ни не долазе са депозитима. Све док се новац може јефтино набавити на међународном финансијском тржишту где су каматне стопе још негативне. Еурибор је и даље на нивоу од -0,5 одсто.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, указује да када су тако ниске каматне стопе да с еонда траже алтернативни видови инвестирања.

“Инфлација је већа од каматне стопе што значи да штедише реално губе. Међутим, ми имамо велику навику да штедимо у банкама и то је особина целе континенталне Европе која је јако банкоцентрична. Тиме би се могао објаснити раст штедње и у условима овако ниских каматних стопа. Ипак, у таквим условима велики инвеститори траже друге начине за инвестирање, било да су то акције, некретнине, злато, инвестициони фондови или чак и криптовалуте”, објашњава Грубишић.

У последње две године износ штедње грађана изражен у еврима повећан је за 17 одсто или за скоро две милијарде евра. У септембру 2019. године штедња је износила 10,9 милијарди евра. До следећег септембра, упркос томе што је избила пандемија корона вируса и што су део године важила ограничења кретања и пословања, штедња је порасла за више од 600 милиона евра на 11,56 милијарди евра. До овог септембра штедња је увећана за још више од милијарду евра или за целих 10,7 одсто.

Од девизне штедње која чини 93 одсто укупне штедње, око 70 одсто је штедња по виђењу, док је код динарске штедње око 30 одсто по виђењу.

Раст штедње у периоду кризе десио се и у другим земљама и стручњаци га објашњавају тиме што су државе снажно реаговале помажући привреду и грађане, а грађани су истовремено мање трошили због пандемије, те се појавило више новца у штедњи.

У Комерцијалној банци, чланици НЛБ групе, објашњавају да је раст штедње у кризној и пандемијској години, са једне стране узрокован макроекономском, финансијском и фискалном стабилношћу и благовременим финансијским подстицајима државе, намењеним како правним, тако и физичким лицима.

“Са друге стране, пандемија је значајно утицала на смањење потрошње, и ти фактори су најзаслужнији за умерени раст штедње који бележимо у овој години. Ниске каматне стопе, а самим тим и ниски приноси на светском, али и тржишту Србије, тренутно нису стимулишући за дугорочно орочење. Због тога штедише све више фаворизују краткорочну штедњу по виђењу, где могу слободно да располажу својим новцем”, објашњавају у овој банци уз напомену да би евентуални раст инфлације на домаћем тржишту могао штедише да усмери још више ка штедњи по виђењу.

У овој банци не очекују значајнији раст каматних стопа у неком скоријем, краткорочном временском периоду.

“Посматрајући средњорочно, повећање референтних каматних стопа централних банака узроковано и евентуалном инфлацијом, може утицати и на раст каматних стопа на штедњу”, истичу у Комерцијалној банци.

[table id=1 /]

Милош Обрадовић/Данас