Страх од робота и губитка посла

Страх од робота и губитка посла

(фото:Andy Kelly on Unsplash)

Претходне индустријске револуције највише су промениле начин на који радимо, док ће Четврта утицати и на начин на који мислимо и чак укинути јаз између људи и технологије
У последње време разни стручњаци у својим извештајима о глобалном развоју знају да се позову на Маркса и његов цитат: „Машине су не само супериорна конкуренција човеку већ поред њих радник у производном погону делује као вишак. Машине су најмоћније оружје за сузбијање штрајкова.“

Зашто су реченице које је Карл Маркс написао пре 150 година аналитичарима данас актуелне? Одговор је у чињеници да број робота у глобалној индустрији рапидно расте. У недавном извештају Светске банке наводи се да је на крају 2016. године широм света радило 1,6 милиона робота, а да ће до краја 2020. године тај број достићи 2,6 милиона.



Кратка историја робота
Робот је реч коју су свету дали Чеси, а која је постала интернационална, одомаћивши се у многим језицима. Мало је познато да се реч „робот“ први пут јавно чула 25. јануара 1921. године у Народном позоришту у Прагу на премијерном извођењу комада Карела Чапека „Р. У. Р.“ („Росумови универзални роботи“), што значи да је ове године обележила јубиларни 100. рођендан. Радња ове драме смештена је у блиску будућност у којој је компанија „Росум универзал робот“ произвела андроидне слуге, који убрзо дижу побуну и уништавају читаво човечанство. Заједно са премијерама тог Чапековог комада у Њујорку, Лондону или Паризу, „робот“ је продро у многе језике, а чувени чешки писац означен је за творца те речи, мада ју је измислио његов старији брат Јозеф, сликар. Упућени прецизирају да је писац обнародовао реч „робот“ и пустио је у светски етар.

Када је Карелу једног дана пала на памет идеја за ново дело никако није могао да одлучи како да назове ликове радника који су се у њему појављивали. Пожалио се због тога брату Јозефу који је, наводно, не двоумећи се, уз осмех, са кистом у зубима, промумлао: „Назови их роботи“. Реч је била прикладна и због тога јер је подсећала на људско биће – механички човек са извршним задацима.

Питање је колико је ова прича истинита, али је чињеница да је реч „робот“ инспирисана старом чешком речи „робота“, која је некада означавала ропски рад, а данас само рад или посао. Стари словенски етимолошки основ речи „роб“ може се наћи и у речима које означавају људска бића као што, рецимо, раб значи роб, раба значи жену или девојку, рабе означава дете.

И за некадашњег чешког премијера Владимира Шпидлу чешко порекло речи робот било је непознаница, судећи бар према збуњујућој ситуацији у којој се нашао приликом посете јапанског премијера Јунићироа Коизумија Чешкој. Тада је, наиме, специјални гост, мали јапански робот Асимо, који је са Коизумијем дошао на званичну државну вечеру у Прагу, све изненадио одличним знањем чешког језика, а посебно здравицом: „За пријатељство људи и робота“ – на шта председник чешке владе и други угледни гости у први мах нису реаговали на одговарајући начин.

А шта рећи за робота који је постао синоним модерног доба и виших техничких, чак космичких, постигнућа савремене цивилизације, чија је употреба све шира и разноврснија, уз основне, сада већ историјске, постулате роботике које је у својој култној књизи Ја, робот објавио један од најчувенијих писаца научне фантастике Исак Асимов. Три основна закона роботике, промовисана у том делу, гласе да робот – „не може повредити људско биће, или дозволити да се оно само повреди, да „мора да слуша наређења која му издаје људско биће, осим ако се таква наређења косе са правилом број један“ и да „мора да заштити самог себе, али да то није у супротности са правилом број један или два“.

Подаци показују да робот већ увелико истискује човека из производног погона. Највише робота по раднику присутно је у Јужној Кореји, Сингапуру, Немачкој и Јапану. Више од трећине робота ангажовано је у аутомобилској, електронској и машинској индустрији.

Машине vs. људи
Мотив компанија да ангажују робота уместо човека је јасан. Иако то изискује велико улагање, машина може да ради и по 18 сати дневно, не иде у тоалет, нема паузу, не иде на боловање и годишњи одмор. Робот неће размишљати да оснује синдикат, обустави производњу и почне да штрајкује. Довољан му је само редован ремонт.

У компанији „Фонскон технолоџи“, азијском произвођачу „Еплових“ производа, број запослених смањен је за трећину откако су роботи ушли у њихов производни погон. Неке велике компаније већ користе вештачку интелигенцију за процену уговора о кредиту, уместо да ангажују на хиљаде службеника и правника из кредитног одељења. У руској Сбербанци чак 35 одсто кредита одобрава се електронски, а план је да у наредних пет година тај удео достигне чак 70 одсто. Роботи адвокати у овој руској банци укинули су чак 3.000 радних места. На списку запослених у „Амазону“ тренутно је 120.000 робота и очекује се да ће се стопа раста њихове запослености у овој компанији драматично повећавати.

Роботи и технологија ће широм света наставити да замењују раднике. Због аутоматизације производње број индустријских радника у Великој Британији, колевки индустријске револуције, од 1990. до 2020. године пао је за трећину.

Ако је Србија Трећу индустријску револуцију прескочила, да ли то може да буде наша предност? Ми смо радна места у индустрији угасили много пре светске најезде робота у производне погоне. Тренутни ниво производње код нас је за близу 40 одсто нижи од просечне производње из 1990. године, тако да ћемо уз тај тренд на излазак из транзиционог јаза морати да чекамо 2026. годину. Тек тада ћемо достићи ниво производње с почетка последње деценије прошлог века.

Србима у овом историјском тренутку неће бити неопходан „лудистички покрет“, попут оног из Велике Британије с почетка 19. века, у коме су радници разбијали машине покушавајући да тако сачувају своја радна места. Развој наше индустрије заустављен је још на почетку 1990. године. По подацима из деведесетих, удео индустријске производње у друштвеном производу износио је 44,5 одсто, док данас он износи око 20 одсто. Пре скоро три деценије, у српској индустрији радило је више од милион радника, а данас у овој грани привреде ради око 400.000 запослених.

Може ли Србија, онда, директно да ускочи у Четврту индустријску револуцију, ако је трећу већ прескочила? У покушају прескакања историје ми увек покушавамо да прескочимо провалију, и упадамо у њу. Као што смо из комунизма хтели да прескочимо директно у капитализам, па смо упали у провалију и стигли у капитализам манчестерског типа о коме је писао Карл Маркс.

Ново индустријско доба
Развој човечанства убрзава се геометријском прогресијом. Технологија ће напредовати у оквиру интернета ствари, вештачка интелигенција ће радити многе послове које тренутно раде људи, наша тела ће бити толико „хај-тек“ да нећемо моћи да разлучимо шта је у нама природно, а шта артифицијелно. Четврта индустријска револуција је већ стигла.

Прва индустријска револуција, крајем 18. века, донела је свету парну машину и означила почетак, до тада незамисливог, убрзаног развоја. Средином 19. века, уз примену електричне енергије, свет је ушао у Другу индустријску револуцију, која је трајала све до ‘80-их година када је аналогну технологију заменила дигитална и када су компјутери и интернет постали главни покретачи друштвеног, али и индустријског развоја.

Фазе између две индустријске револуције раније су значајно дуже трајале, између Прве и Друге прошао је чак читав век, међутим данас, свега 40-ак година после Треће, свет сигурним корацима улази у Четврту индустријску револуцију која је надоградња Треће, а карактерише је фузија технологија које бришу границе између физичког, дигиталног и биолошког.

Појам Четврте индустријске револуције први пут је употребио Клаус Шваб, директор Светског економског форума, 2015. године.

Шта нам она доноси? Преседан је што ће ова револуција променити нас. Четврта индустријска револуција промениће не само оно што радимо већ и то ко смо. То ће утицати на наш идентитет и сва питања повезана с њим: наш осећај приватности, поимање власништва, обрасце потрошње, време које посвећујемо послу, слободном времену, начин на који развијамо каријеру, негујемо своје вештине, упознајемо људе и негујемо односе са њима.

Сведоци смо тога да је реч о глобалном концепту дигиталне трансформације који указује да улазимо у ново индустријско доба. Претходне индустријске револуције највише су промениле начин на који радимо, док ће, чини се, ова последња утицати и на начин на који мислимо и умањити, или пак потпуно укинути, јаз између људи и технологије.

[table id=1 /]



Остоја Војиновић/Нови Стандард

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета