ТАЈНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОЛИТИЧАРА Сведочење из прве руке: Не дају ништа, а хоће све!

Имали су нереалну представу о себи.

Мало је оних који као Владислав Јовановић (88), некадашњи министар спољних послова Србије и СРЈ и амбасадор у Уједињеним нацијама, могу из прве руке да посведоче о историјским догађајима који су обликовали нашу земљу.

У исповести за Српски телеграф открива због којих је политичких дилема Добрица Ћосић долазио ноћу код њега у стан, зашто је Милан Панић у Лондону вриштао на Слободана Милошевића и захтевао његову оставку, али и којим погрдним именима је лидер СПС називао вође Срба у БиХ пред странцима. Каже и да је одбио Јосипа Броза Тита без икаквих последица, али му је главе дошла Мира Марковић.

БИЛИ НЕРЕАЛНИ
Милошевић, прича Јовановић, често је пред странцима умео да вређа Радована Караџића и Момчила Крајишника.

– Тиме је себе уздизао и представљао као јединог правог преговарача Срба у БиХ, а некад су и они сами давали повода јер су се, опијени од моћи, понашали нереално. Када сам видео да Милошевић странцима даје грубе оцене о Караџићу и Крајишнику, то ми није било симпатично. Називао их је будалама, говорио и горе речи. Он је тактички заоштравао односе. Деградирао их је у својим оценама, чиме је наводио стране саговорнике да само с њим могу да реше проблем, повећавао је себи кредибилитет, што је, на крају, и успео. Био је једини преговарач у Дејтону у име свих Срба – открива саговорник.

Међутим, тврди Јовановић, лидери с Пала и сами су давали повода за тако нешто:

– Имали су нереалну представу о себи. Караџић је у једном тренутку почео да замишља да је стварно најпопуларнији лидер и то је можда негде у шали и рекао. То је дошло до ушију овде и, знате, свако гледа да се заштити од неког тако амбициозног.

СВЕ И НИШТА
Опет, додаје Јовановић, добро је што је Милошевић био преговарач. Он је, за разлику од лидера босанских Срба, знао како се то ради.

.
– Караџић и Крајишник се боре за сваки поток и свако село, не дају ништа, а хоће све. Они су више сметали у преговорима него што су помагали. Једном су, током преговора, рекли за неку планину према Бањалуци да је од стратегијске важности, да, ако је дамо, они уђоше у Бањалуку. А Милошевић прихвата такве аргументе, од тежине. И није дао. Када се ситуација смирила, кад су били лакши разговори, каже Крајишник Милошевићу: “Председниче, да ви знате каква је то дивна испаша, па нећемо ваљда њима то дат.” И овај се ражестио – сећа се Јовановић.

Панић урлао на Милошевића: Зао си, поднеси оставку!
Јовановић се сетио конференције посвећене ситуацији у БиХ.

– Били смо на Лондонској конференцији. Ћосић, Милошевић, Панић и ја, то је била прва конференција о Босни када се распламсао рат. Имали смо неки састанак само наше делегације, где је Панић био врло груб према Милошевићу, називао га свакаквим именима, говорио му да лаже, да је зао и инсистирао да одмах поднесе оставку. Био сам пренеражен његовим језиком, али и ћутањем Милошевића. Он ћути, сви остали посматрају. Ћосић је ликовао због тога, није волео Милошевића – описује саговорник.

Уследио је потом састанак о Косову, да ли Косово треба да буде предмет рада конференције.

– Наша делегација је добила документ, Панић одмах каже да се то прихвати, да Запад у своје руке узме решавање Косова, то је било на папиру. Они су хтели да искористе конференцију да прошире тему с БиХ, где је пламтео рат, на Косово иако су знали да је то унутрашњи проблем. Милошевић и Ћосић су ћутали, а ја сам рекао Панићу: “Председниче владе, да ли сте сишли с ума?” Једини ме је подржао покојни Оскар Ковач, тадашњи потпредседник Владе.
Премијер све податке слао Америци
Милан Панић је, каже Јовановић, био свађалица, свашта је причао – и шта треба и шта не треба:

– Када сам се једном приликом враћао из иностранства с Панићем, показао ми је папир који је написао Стејт департменту, државном секретару, о томе како је саставио Владу и због чега. Код мог имена је писало да ме је узео због административног континуитета. А за ове друге да су фулбрајтовци. Рекао сам му да ће у тој влади, којој шаље такве податке, стећи лош утисак о њему, али он тога није био свестан.

Ћосић је преко Панића хтео да склони Милошевића
Добрица Ћосић је, наводи Јовановић, хтео да искористи Панића да би се решио Милошевића:

– Ћосић ми је рекао: “Не брини ништа, само он да Милошевића склони, па ћу ја лако.” То су биле игре, све је то мени било страно. Иначе, Ћосић је од мене тражио савет да ли да прихвати да буде председник Југославије. Звао ме је у 11 сати увече, питао да ли може да дође у мој стан, да га нешто мучи и да не зна шта ће. Сачекао сам га и он ми је изнео дилему. После сам чуо од Михаила Марковића да је он ишао тако код много људи и симулирао да се колеба. Ћосић се није разумео у политику, није имао природан дар.

Одбио да буде Титов секретар
На позицију министра спољних послова Владислав Јовановић дошао је тако што су Милошевић и кадровска група око њега добили папир с именима људи на амбасадорском нивоу. Пробрали су и избор је пао на њега.

– Исказивао сам разумевање и симпатије за оно што је Милошевић био, човек који хоће да подигне Србију с колена на ноге. Шта је још утицало на мој избор, не знам. Можда и то што сам својевремено одбио да будем шеф Стамболићевог кабинета. А у једном тренутку су ми понудили да будем и лични Титов секретар, што сам, такође, избегао, позивајући се на мајчину болест – каже Јовановић и додаје да је прво ушао у владу Милана Панића, а касније код Радоја Контића, али је, објашњава, у Панићевој влади био само четири месеца јер је видео да се разилазе по питању Косова, те је дао оставку.

[table id=1 /]

Ало/Српски телеграф